- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Шта (ни)су договорили Си и Бајден? /видео/

© AP Photo / Doug MillsПредседници САД и Кине, Џозеф Бајден и Си Ђинпинг
Председници САД и Кине, Џозеф Бајден и Си Ђинпинг - Sputnik Србија, 1920, 10.12.2023
Пратите нас
Гавин Њусом, гувернер Калифорније, посетио је Кину неколико недеља пре доласка Си Ђинпинга у Сан Франциско. Што се протокола тиче, који је кинеској дипломатији веома важан, госту из САД дат је већи значај од уобичајеног, последњег дана је разговарао и са председником Кине.
На „прву лопту“, сам по себи намеће се закључак како је „амерички демократа“ био у мисији припреме састанка два председника. Међутим, судећи према свему виђеном у Сан Франциску и анализирајући потоња саопштења обе стране претходних недеља, изгледа како је тај састанак два председника ипак завршен неуспешно. Да ли је онда и Њусом бадава путовао у Кину?

Сусрет испод очекивања

Истина, договорен је заједнички рад на читавом низу ствари, међу којима су и одржавање комуникације војних руководстава и покретање билатералних разговора о употреби вештачке интелигенције, али је све то од далеко мање од очекиваног.
Са једне стране, судећи по деловању шефа Стејт департмента, у САД би желели деескалацију напетости у односима са Кином, понајпре због тога што Вашингтон данас има два далеко крупнија спољнополитичка питања на дневном реду: Украјину и Блиски исток.
Са друге стране, судећи по наступу Си Ђинпинга, Кинезима и даље није баш сасвим јасно шта уопште та деескалација напетости значи!?
Логично, пошто нити су они одговорни за настанак напетости и њихову ескалацију, нити виде шта би сада добили дозвољавањем Американцима да уређују Украјину и Блиски исток по својим стандардима и задовољавајући искључиво своје геополитичке интересе. Значи ли то да ће, када САД „заврше посао“ у Украјини и на Блиском истоку опет настати период ескалације напетости у односима са Кином!?

Две опције

Према мишљењу кинеског председника, постоје две опције за даље уређење односа између Кине и САД.
Прва опција је јачање сарадње у циљу промовисања глобалне безбедности и просперитета.
Друга опција је да се обе стране држе „принципа нултог збира“ и крећу ка неминовним ривалствима и конфронтацијама.
Он је још додао: „Нереално је да једна страна преуређује другу, а ривалства и конфронтације имају страшне последице за обе стране. Свет у целини довољно је велики да успеју обе стране.“
Из овога се може закључити да су Кинези спремни на деескалацију напетости, али да то виде као дугорочно решење и уз подразумевајући амерички пристанак да их третира као равноправног партнера. Такав третман њима би био гаранција да САД више неће (зло)употребљавати тајванско питање, односно да ће политика Пекинга „једна земља два система“ добити нови легитимитет у западном делу међународне заједнице.
И ту су се, по свој прилици, даљи разговори са Бајденом и његовом администрацијом закомпликовали. Нема апсолутно нити једне назнаке након сусрета у Сан Франциску да су САД спремне на ове кинеске услове. Можда је управо због тога и последњи сусрет двојице шефова две најмоћније државе на свету трајао двоструко краће него претходни, одржан на Балију новембра 2022. године.

Како даље?

Изгледа да је још одавно све речено, знају се до детаља међусобне позиције, нико ту никога не може изненадити у политичком смислу. И изгледа да сагласности око оних најважнијих ствари, које се тичу успостављања новог међународног поретка и глобалног управљања једноставно нема.
Упркос релативно честим сусретима два лидера и вишесатним разговорима. Да би „преживела“ каква – таква комуникација и како се не би неповратно „прелазиле црвене линије“ настављају се формати попут одржавања комуникације између војних руководстава или се осмишљавају нови као што су билатерални разговори о употреби вештачке интелигенције. У међувремену, неповерење између две стране наставиће да расте, спорије или брже сасвим је свеједно.
Осим уколико „Њусомове мисије“ не донесу неки „опипљивији резултат“. Јер, изгледа и да његов одлазак у Пекинг нема везе са Бајденом, већ са Си Ђинпингом. Он је, наиме, трећи калифорнијски гувернер у низу који у континуитету шири сарадњу са Кином. Ова сарадња већ је резултирала заједничким пројектима развоја индустрије електричних аутомобила и испуњавања циљева „зелене агенде“ (у Калифорнији је лоцирана највећа фабрика аутобуса на електричним погон у САД, чији власник је кинеска компанија BYD).
Порука званичног Пекинга је недвосмислена: ако се већ не можемо договорити са Белом кућом, можето то чинити са руководећим људима и америчким савезним државама који су за то спремни!
За Кинезе, који никуда не журе, то може представљати пут за дугорочну деескалацију напетости са САД. Исто као што им може представљати пут за јачање утицаја у САД.
Међутим, остаје отворено шта ће и како ће Бела кућа када се размишља о односима са Кином? И данас и у будућности. Даље индуковање напетости и непостојање договора око ствари стратешког карактера може целом свету донети нове ескалације.
А ту онда ни Њусомова дипломатија неће бити од превелике користи…
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала