Шта смо заиста чули на годишњем обраћању Путина
© Sputnik / Sergey Guneev
/ Пратите нас
Годишње обраћање руског председника Владимира Путина одисало је победом. Руски председник представио је нову, самоуверену Русију. За две године, колико траје руска специјална војна операција у Украјини, искристалисало се ново руско друштво и то се у његовом обраћању и видело.
Овако годишње обраћање руског председника коментарише гостујући професор на Московском државном универзитету за међународне односе (МГИМО) и научни сарадник београдског Института за европске студије, др Стеван Гајић.
Према његовим речима, Путин је највише пажње посветио специјалној војној операцији, будућности Украјине, економији, као и моралу, односно вредностима које Русија промовише и односу према свету.
„Питања су била доста занимљива. Занимљиво је и колика је количина питања дошла – рекордно до сада и можемо да кажемо да су била слободна и на граници провокације. Суштински, ово је била успешна конференција “, каже Гајић.
Свет много очекује од Русије
Разлог због кога је на адресу руског председника ове године стигао толики број питања, преко два милиона, наш саговорник види у промењеном контексту у коме је руски председник одржао овогодишње обраћање.
Пре годину и више дана, руска војска повукла се из Херсона и Харковске области, док су се украјински председник Владимир Зеленски и Запад надали да ће поразити Русију. Међутим, догодило се обратно – украјинска војна индустрија је уништена, а велика контраофанзива украјинских снага претворила се у велику катастрофу, оцењује Гајић.
„Мислим да су кључне ствари, оно што је најважније - идеолошке смернице које је Путин поменуо. Рекао је оно што многи људи мисле – да је рат у Украјини у суштини грађански рат, с обзиром да су Украјинци део руског народа, отет и искоришћен као објекат идеолошког рада и претворен у топовско месо против Русије, на неки начин против самих себе“, истиче он.
Ове године, Путин је причао о суштини о идеологији, о руској будућности и будућности света који, како Гајић каже, од Русије много очекује. Тај свет, додаје он, жели да се ослободи од западне постхумане, либералне и постлибералне хегемоније.
Нема више потребе разговарати са ЕУ
Са друге стране, из Путиновог обраћања може се видети и његов однос према Европској унији – да нема потребу да разговара ни са ким из те организације. Што је разговарао са немачким канцеларом Олафом Шолцом или француским председником Макроном, разговарао је.
„Нема потребе више разговарати са било ким из ЕУ, зато што они више не одлучују ни о чему. Може да се разговара са посебним државама и то је Путин и рекао – можемо да разговарамо са онима који одлучују о судбинама својих држава и народа. Нема више освртања“, категоричан је Гајић.
Што се руске економије тиче, Путин је нагласио да ће њен раст у 2023. бити 3,5 одсто и да западне санкције нису уродиле плодом.
„Биле су удар, али то је можда био подстицајни удар који је руска економија била принуђена да се преоријентише на друга подешавања и тржишта. Окретање према Азији, Латинској Америци и Африци је видљиво. И то је битно, Путин је рекао да Русија предводи већину човечанства. Дакле, када се каже међународна заједница, то се увек односило на Запад. То је термин који носи расистичку садржину, јер се подразумева да се односи на Запад. И од жеље да изолују Русију или свакога ко би подигао глас, они су дошли до тога да су изоловали сами себе од остатка света који се пробудио“, сматра Гајић.
Путин је, према Гајићевим речима, у обраћању на примеру ситуације у Гази показао и да је Запад изгубио монопол над истином, односно монопол на приказивање „тачне“ реалности - цитирао је реченицу да је Газа највеће дечје гробље на свету и нагласио да је однос израелске војске у Гази нешто што не може да се пореди са односом руске војске према цивилима у специјалној војној операцији. А управо је Запад подржао Израел, док је у исто време хистерично нападао Русију, додаје он.
Такође, руски председник је упутио и важну поруку Републици Српској.
„Оно што је важно јесте да је рекао да народ треба да сам одлучује о својој будућности. Другим речима, упутио је подршку сувереној одлуци народа у Републици Српској да сам бира своју будућност. Битно је да је рекао да Русија веома пажљиво прати развој догађаја у БиХ. То се наслања на недавне изјаве са брифинга Марије Захарове, да је скандалозно што у БиХ постоји окупациони високи представник“, наводи Гајић.
Нема више оних који са ниподаштавањем гледају на руски народ
Према Гајићевим речима, питања која су постављена Путину показују отклон и од либералне идеологије у самој Русији.
„Очигледно је постало важно да се вреднује однос према Русији, а посебно однос оних који су најодговорнији, а то је елита. Народ не жели да трпи да се по њему пљује и таквим питањима је то и показано – питањима у односу на либерални део руске елите који са презиром посматрају руски народ“, констатује он.
Из питања се види да више не постоји дихотомија коју је либерална руска опозиција стварала – да на једној страни постоји либерална, здрава, интелигентна, креативна опозиција власти и да постоји „тупави“ народ који подржава вођу. Као да је специјална војна операција сузбила утицај те врсте антинародног сентимента унутар елите, закључује Гајић.
14 Децембар 2023, 14:16
