Како да прихвати пораз: Зеленски отишао у Америку по 60 милијарди, а вратио се са – сићом
© AP Photo / Andrew Harnik
Пратите нас
Без обзира на званичне изјаве и саопштења, председници САД и Украјине Џозеф Бајден и Владимир Зеленски, по свему судећи, разговарали су о излазној стратегији – како прихватити, а не признати пораз у Украјини, сматрају саговорници Спутњика.
Председник Украјине Владимир Зеленски отпутовао је у Сједињене Америчке Државе да би искамчио нови пакет помоћи од 60 милијарди долара. Али уместо очекиваних 60 милијарди, Украјина је добила само 200 милиона долара.
После састанка са Зеленским, Бајден је изјавио да се администрација САД убрзано приближава тачки када неће моћи да помаже Кијеву, јер Конгрес не жели да одобри додатна буџетска средства за Украјину. Зеленски је изјавио да већи део, чак две трећине америчке помоћи Украјини, остаје у Сједињеним Државама.
Излазна стратегија – како прихватити а не признати пораз у Украјини
Разговор Зеленског и Бајдена треба да трасира нови приступ Америке Украјини, каже за Спутњик аналитичар Бранко Павловић.
Та прича ће на спољном плану гласити - „чврсто стојимо уз Украјину као САД“ али је суштински Зеленски позван на темељне консултације о томе како тражити излазну стратегију у неминовном и нескривеном поразу читаве концепције у коју је Америка гурнула Украјину, додаје Павловић.
„Тако ће ка споља то заправо изгледати – видите да је Бајден у праву и да треба подржати Украјину са 60 милијарди, ево човек је ту, имајте разумевања, а да би се смириле унутрашње предизборне америчке тензије. Али иза сцене и иза камера мене би веома изненадило да они темељно не разговарају на који начин да суштински прихвате пораз а да прикажу да то није пораз. Чини ми се да та посета има две функције: једну да га споје са 60 милијарди долара, а зли Конгрес, републикански то не дозвољава, а суштинска је ова друга прича како да пораз прихватимо, а да прикажемо да није пораз.“
Сума од 60 милијарди долара коју је Зеленски дошао да искамчи приближна је оној коју амерички војно-индустријски комплекс гура, заједно са пакетом за Израел, а онда би „прогурали“ и Тајван и Украјину са укупном цифром од око сто милијарди.
„То није прошло и сада се покушава извршити притисак. Иначе, те паре иду директно у касу војно-индустријског комплекса и то више нема везе са Украјином“, закључио је Павловић.
Вашингтон спушта лопту
Више је него јасно да је унутар западних центара одлучивања пала одлука да се више не иде на нереалну варијанту помагања Украјини са чим год јој је потребно и колико год јој је потребно да поврати своје границе из 2014. и порази Русију, каже, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“ др Срђа Трифковић.
Тај је циљ вазда био заснован на нереалним проценама украјинске снаге и наводне руске слабости, а те су илузије постојале све до летошње украјинске контраофанзиве која је, по признању самих западњака, завршена катастрофално, додаје Трифковић.
„Сада се појавила дилема да ли и даље ићи грлом у јагоде, као што је захтевао Зеленски или ићи на варијанту преговора. Наравно, са намером да се Руси преваре, као што су били преварени са 'Минском 1' и 'Минском 2'. Дакле, превладала је струја која сматра да је у овом тренутку апсолутно немогуће да се настави са охрабривањем Украјине да се иде у офанзивне операције, јер нема ресурса, да не говоримо о артиљеријским гранатама и оном апсурдном броју који је затражен, од 17 милиона комада.“
У овом тренутку, сматра Трифковић, пала је одлука у Вашингтону да се покуша са спуштањем лопте и неким преговорима.
Првенствени циљ преговора био би да се Украјини да довољно времена да поново ојача своје војне ефективе, повећа производња војног материјала на Западу који би био испоручиван Украјини и да се онда покуша са следећом рундом. А да у међувремену Руси буду заварани у довољној мери да не предузимају офанзивне акције, објашњава Трифковић.
Спрема се нова превара Русије
А примарни амерички циљ сада је да се спаси што се спасити може, тако што би се садашње линије фронта претвориле у неку линију раздвајања, истиче Трифковић.
„Сада је на тапету да Блинкен и компанија смисле неку варијанту предлога дипломатског решења које, у ствари, не би било решење већ успутна станица на путу ка новој офанзивној операцији за две, три, четири, можда пет година. Али једно је сигурно: да би била велика грешка руског руководства да такве преговоре у овом тренутку прихвати.“
Ако нису научили после признања Оланда, Меркелове и Викторије Нуланд да је „Минск“ вазда био замишљен као превара и лаж да би се Украјини дало времена, како каже Трифковић,ваљда је сад јасно Кремљу да никакав споразум са Западом не би био вредан папира на коме је написан.
Зато је, закључује наш саговорник, једини начин да се ова криза реши да Русија унилатерално, једнострано наметне свршене чинове западној страни, без икаквог преговарања.
