Упозорење да би на југу Албаније могао букнути сукоб као на северу Косова – корисно за Србију
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
Упозорење албанског политичара на могући сукоб са грчком мањином на југу Албаније који би подсећао на Север Косова користан је за Србију зато што умањује значај проалбанског лобија унутар грчког министарства спољних послова, каже за Спутњик политиколог Стеван Гајић, научни сарадник Института за европске студије.
У грчком министарству већ дуже време постоји група дипломата која инсистира да се призна независност Косова, коју наравно подржавају Американци, додаје Гајић.
Рампа на евроинтеграције – хапшење грчког градоначелника у Албанији
Грчка је блокирала отварање првих пет поглавља у преговорима за придруживање Албаније ЕУ. Атина врши притисак на Тирану да покаже „креативност“ како би решила текућу билатералну кризу, насталу у мају због хапшења етнички грчког кандидата за градоначелника Фредија Белерија, који се кандидовао под заставом опозиције а оптужен је да је куповао гласове.
Белери је победио на изборима у Химари у јужној Албанији, али због хапшења није могао да положи заклетву као градоначелник. Атина је више пута позивала Албанију да му дозволи да положи заклетву, оцењујући хапшење као политички и етнички мотивисано. Албанска влада поручила је да не може да се меша у судске поступке.
Атина потенцира неколико питања у вези са владавином права у Албанији, као што је „случај Белери“ и примена закона који се тичу имовинских права а односе се на грчку мањину. Постоји и проблем и у попису становништва у Албанији који се спроводио прошлог месеца, јер су пријављени случајеви да припадницима грчке мањине нису постављана питања о вери или језику.
„Албански Шешељ“ најавио сукоб у Албанији као на северу Косова
Бивши лидер албанскеЦрвено-црне алијансе Крешник Спахиу изјавио је да би Запад могао да се суочи са новим сукобом у Албанији који би био сличан тренутном на северу Косова. Спахиу је говорио о спору између Атине и Албаније и вету који је Грчка ставила не евроинтеграције Албаније због „случаја Белери“.
Како је истакао, уколико Грчка преузме контролу над Химару, онда та област може затражити удруживање са Дропулијем и Фиником, албанским областима насељеним грчком мањином. Химару коју контролише албанска влада представља већу стабилност од Химаре коју би контролисала Атина, каже Спахиу и додаје да би то могло представљати нестабилност за регион.
„На Западу постоји сумња да би сва та националистичка брига Атине за Химару и све националистичке тврдње да је контролишу могле бити опасност. Запад мора да се суочи са још једним сличним сукобом попут оног на северу Косова, где, ако Химара дође под контролу Грчке, може тражити придруживање тој земљи, заједно са Дропулијем и Фиником“, истакао је Спахиу.
Црвено-црна алијанса у јануару је покренула иницијативу за расписивањем референдума о уједињењу Албаније и Косова. Њеног бившег председника Крешника Спахиуа називају и „албанским Шешељем“. Црвено- црна алијанса настала је као социјал-национални покрет Албанаца, а средином прошле године регистрована је као политичка странка. Има око 180.000 чланова.
Отворено питање граница у свету
Изјава Спахиуа говори и да не постоје никакви уникатни случајеви и да је, генерално, отворено питање државних граница не само на Балкану и Европи, него и у целом свету, што је карактеристика времена у коме живимо, оцењује Гајић.
„Такође, ту би требало имати у виду да Албанија, односно албанско питање као и, генерално, питање муслимана на Балкану представља једну од полуга моћи Турске. Па тако, кад год су били добри односи између Турске и Русије, посебно у последње време, то се позитивно одражавало на однос балканских муслимана и хришћана. С тим што је у Албанији то питање доста другачије с обзиром на то да нису сви Албанци муслимани. Поготово на југу Албаније има значајан број римокатолика и православаца“.
Ипак, Турска покушава да монополише албанско питање и да се представља као некакав спонзор и заштитник како Албанаца тако и других муслимана, задржавајући право да се меша у унутрашње ствари балканских држава.
Слабљење ослабљеног кредибилитета ЕУ и НАТО
Турска се тако понаша не само на Балкану него и на Блиском истоку, па се од Давутоглуове формуле о нула проблема са суседима, неки би рекли, дошло до нула суседа, јер је у неколико наврата неоосманска политика доводила до конфронтације.
Требало би имати у виду и да је Ердоган недавно био у Атини у покушају превазилажења отворених питања, али ништа није затворио. Тако да је југ Албаније још једна тачка у којој би могло да постоји спорење и где би Турска могла да пронађе свој интерес.
„Драго ми је због НАТО и ЕУ. С обзиром да су и Албанија и Грчка у НАТО, то је још један пример где видимо директно сукобљавање интереса две НАТО земље. Такође, Албанија снажно жели да уђе у ЕУ у којој се Грчка већ налази, тако да све то слаби њихов изузетно ослабљен кредибилитет.“
И Грчка стрепи од великоалбанске идеје
Гајић сматра да је изјава Спахиуа о могућем конфликту Албанаца и Грка на југу Албаније дата у циљу плашења јавности, међутим, дугорочно би свашта могло да буде, посебно зато што је исељавање становништва из Албаније огромно, можда и највеће на Балкану.
А свака држава која се суочава са пражњењем територије, пре или касније уколико се тај тренд не обрне, има проблем да ту територију задржи.
„У том смислу, у неком тренутку потенцијално можда и може нешто да се деси, али мислим да сада не би требало ништа драматично очекивати. У сваком случају, потенцијал за сукоб постоји. Великоалбански пројекат пре свега је усмерен против Срба, мислим ту наравно и на Црну Гору и Македонију, али мислим да и Грци такође осећају извесну нелагоду према тим намерама које читава албанска елита и добар део друштва подржава“, закључио је Гајић.
