https://sputnikportal.rs/20240106/prvi-u-istoriji-visemotorni-bombarder-kako-je-izgledao-ruski-leteci-gigant-ilja-muromec-1165627614.html
Први у историји вишемоторни бомбардер: Како је изгледао руски летећи гигант „Иља Муромец“
Први у историји вишемоторни бомбардер: Како је изгледао руски летећи гигант „Иља Муромец“
Sputnik Србија
Руски бомбардер „Иља Муромец“ имао је свој први лет 23. децембра 1913. године. Четвромоторни гигант је могао да лети рекордних пет сати, а снажан мотор је... 06.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-06T20:45+0100
2024-01-06T20:45+0100
2024-01-06T20:45+0100
русија
русија
русија – војска и наоружање
војска и наоружање
војни авион
иља муромец
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111838/14/1118381481_48:0:1154:622_1920x0_80_0_0_3a32c09f35a6d53ad14cd3a5ea870790.jpg
Летећи тенк„Иља Муромец“ је први у историји вишемоторни бомбардер. Током година експлоатације авион је имао низ светских рекорда, по маси терета који је носио, по броју путника, времену и максималној висини лета.По конструкцији то је био четворомоторни авион од дрвета и имао је крила разне дужине. Четири мотора јачине 140-220 коњских снага, могао је да развије брзину 105-135 километара на час и да лети на висини до 3.500 метара. Авион је имао од два до осам митраљеза и од 350 до 1.500 килограма бомби, што је до почетка ХХ века био невероваран војни терет.Током Првог светског рата је руска војска имала око 60 авиона који су имали око 400 летова и који су на позиције противника бацили 65 тона бомби и уништили 12 непријатељских ловаца. Задивљујућа је чињеница да је Руска империја изгубила само један бомбардер, који су истовремено нападали двадесет непријатељских авиона. Њихово наоружање је једва било довољно да обори четворомоторни гигант.Војска је већину авиона, око 20, изгубила због различитих техничких кварова и несрећних случајева. „Иља Муромец“ је далеки предак савременог стратешког носача ракета Ту-160.Двокрилца са фиксним крилима је пројектовао Александар Кудашев. Он је 1910. године подигнут у ваздух, полетео скоро 70 метара и слетео. Био је тежак 420 килограма, крила су од импрегриране гуме од девет метара. То је био експериментални примерак и пројектант је сматрао да, можда, неће имати неку будућност.Последња и најбоља верзија је „Кудашев-4“ који је на првој у Русији Међународној ваздухопловној изложби у Санкт Петербургу 28. априла 1911. године постигао успех. Имао је 50 коњских снага и кретао се брзином од 80 километара на сат. Тада су планирали да произведу варијанту авиона за војску. Међутим, једини примерак се срушио на такмичењу. Кудашев није успео да модернизује авион јер је погинуо на фронту у Првом светском рату.Авион С-16 је произведен у Руско-Балтичкој фабрици („Русо-Балт“) 1914-1915. године под руководством пилота и конструктора Игора Сикорског. Имао је мотор од 80 коњских снага, летео је брзином од 120 километара на сат и летео 1.000 метара за осам минута. Први ваздушни сукоб је имао 20. априла 1916. године и уништио је аустријски авион за осматрање „Авиатик“. С-16 је активно ратовао у Галицији и више пута је уништавао непријатељске авионе. Најпознатији је потпоручник Иван Орлов који је један од првих имао две победе, а 26. маја је уништио немачки авион „Албатрос“.Морски ловацПрви руски носач торпеда ГАСН (хидроаероплан специјалне намене), који су пројектовали Михаил Шишмаров и Дмитриј Григорович, полетео је 24. августа 1917. године. Био је тежак и имао је два мотора од 250 коњских снага и размах крила од 28 метара. Намењен је био за један задатак - да достави велика торпеда и лансира их у правцу непријатељског брода.Међутим, није био много поуздан и пројекат је заустављен. Авион је 24. септембра 1917. године доживео несрећу док је слетао на воду. Ипак, искуства која су стечена приликом производње ГАСН-а су била основа за производњу серијских совјетских носача торпеда.За обавештавање и спасавањеДмитриј Григорович је пројектовао и хидроавион М-5 који је имао широку примену и био је један од првих који је имао серијску производњу. У периоду 1915-1917. године је произведено 183 авиона М-5. Авион се одлично понашао на морској површини и имао је одличне карактеристике приликом лета. Могао је да слеће на таласе висине до пола метра.Ови авиони су коришћени у Црноморској флоти где су коришћени за обавештавање, пратили су ескадриле и чували војне поморске базе. Често су коришћени за спасавање. Један М-5 се нашао и у Финској, а један у Турској који се налази у музеју у Истанбулу.
https://sputnikportal.rs/20231105/ruski-naucnici-napravili-sistem-za-procenu-kvaliteta-vode-pomocu-telefona-1163361803.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – војска и наоружање, војска и наоружање, војни авион, иља муромец
русија, русија – војска и наоружање, војска и наоружање, војни авион, иља муромец
Први у историји вишемоторни бомбардер: Како је изгледао руски летећи гигант „Иља Муромец“
Руски бомбардер „Иља Муромец“ имао је свој први лет 23. децембра 1913. године. Четвромоторни гигант је могао да лети рекордних пет сати, а снажан мотор је омогућавао брзо маневрисање изнад бојног поља.
„Иља Муромец“ је први у историји вишемоторни бомбардер. Током година експлоатације авион је имао низ светских рекорда, по маси терета који је носио, по броју путника, времену и максималној висини лета.
По конструкцији то је био четворомоторни авион од дрвета и имао је крила разне дужине. Четири мотора јачине 140-220 коњских снага, могао је да развије брзину 105-135 километара на час и да лети на висини до 3.500 метара. Авион је имао од два до осам митраљеза и од 350 до 1.500 килограма бомби, што је до почетка ХХ века био невероваран војни терет.
Током Првог светског рата је руска војска имала око 60 авиона који су имали око 400 летова и који су на позиције противника бацили 65 тона бомби и уништили 12 непријатељских ловаца. Задивљујућа је чињеница да је Руска империја изгубила само један бомбардер, који су истовремено нападали двадесет непријатељских авиона. Њихово наоружање је једва било довољно да обори четворомоторни гигант.
Војска је већину авиона, око 20, изгубила због различитих техничких кварова и несрећних случајева. „Иља Муромец“ је далеки предак савременог стратешког носача ракета Ту-160.
Двокрилца са фиксним крилима је пројектовао Александар Кудашев. Он је 1910. године подигнут у ваздух, полетео скоро 70 метара и слетео. Био је тежак 420 килограма, крила су од импрегриране гуме од девет метара. То је био експериментални примерак и пројектант је сматрао да, можда, неће имати неку будућност.
Последња и најбоља верзија је „Кудашев-4“ који је на првој у Русији Међународној ваздухопловној изложби у Санкт Петербургу 28. априла 1911. године постигао успех. Имао је 50 коњских снага и кретао се брзином од 80 километара на сат. Тада су планирали да произведу варијанту авиона за војску. Међутим, једини примерак се срушио на такмичењу. Кудашев није успео да модернизује авион јер је погинуо на фронту у Првом светском рату.
Авион С-16 је произведен у Руско-Балтичкој фабрици („Русо-Балт“) 1914-1915. године под руководством пилота и конструктора Игора Сикорског. Имао је мотор од 80 коњских снага, летео је брзином од 120 километара на сат и летео 1.000 метара за осам минута.
Први ваздушни сукоб је имао 20. априла 1916. године и уништио је аустријски авион за осматрање „Авиатик“. С-16 је активно ратовао у Галицији и више пута је уништавао непријатељске авионе. Најпознатији је потпоручник Иван Орлов који је један од првих имао две победе, а 26. маја је уништио немачки авион „Албатрос“.
Први руски носач торпеда ГАСН (хидроаероплан специјалне намене), који су пројектовали Михаил Шишмаров и Дмитриј Григорович, полетео је 24. августа 1917. године. Био је тежак и имао је два мотора од 250 коњских снага и размах крила од 28 метара. Намењен је био за један задатак - да достави велика торпеда и лансира их у правцу непријатељског брода.
Међутим, није био много поуздан и пројекат је заустављен. Авион је 24. септембра 1917. године доживео несрећу док је слетао на воду. Ипак, искуства која су стечена приликом производње ГАСН-а су била основа за производњу серијских совјетских носача торпеда.
За обавештавање и спасавање
Дмитриј Григорович је пројектовао и хидроавион М-5 који је имао широку примену и био је један од првих који је имао серијску производњу. У периоду 1915-1917. године је произведено 183 авиона М-5. Авион се одлично понашао на морској површини и имао је одличне карактеристике приликом лета. Могао је да слеће на таласе висине до пола метра.
Ови авиони су коришћени у Црноморској флоти где су коришћени за обавештавање, пратили су ескадриле и чували војне поморске базе. Често су коришћени за спасавање. Један М-5 се нашао и у Финској, а један у Турској који се налази у музеју у Истанбулу.
