00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Свет настао испод Гогољевог шињела
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
Ауторска емисија Љубинке Милинчић
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Како биљке „разговарају“ једна с другом: Објављен фасцинантан снимак /видео/

© Фото : Pexels/Photo by Albin Biju Собна биљка
Собна биљка - Sputnik Србија, 1920, 16.01.2024
Пратите нас
Премда је то тешко да се види, биљке су у ваздуху окружене фином маглицом спојева које користе за комуникацију и заштиту. Ови спојеви одбијају гладне биљоједе и упозоравају суседне биљке на потенцијалне опасности.
Научници знају за ове одбрамбене механизме од осамдесетих година прошлог века, а открили су их у више од 80 биљних врста.
Сада је тим јапанских стручњака успео да у реалном времену сними овај процес комуникације, што је довело до додатних одговора. Наиме, знало се како биљке шаљу поруке, али не и како их примају.
Молекуларни биолози Јури Аратани и Такуја Јемура са Универзитета Саитама у Јапану и њихове колеге поставили су пумпу која је међу здраве биљке преносила спојеве „повређених“ или нападнутих биљака и посматрали су шта се догађа флуоресцентним микроскопом, пише „Сајенс алерт“.

Зашто светле зеленом бојом

Научници су ставили гусенице (Spodoptera litura) на лишће одрезано с биљака парадајза и корова из породице горушица (Arabidopsis thaliana), а затим пратили реакцију друге, нетакнуте биљке Арабидопсис.
© Фото : Pexels/Photo by Ylanite Koppens До сада се знало како биљке шаљу поруке, али не и како их примају.
папрат - Sputnik Србија, 1920, 16.01.2024
До сада се знало како биљке шаљу поруке, али не и како их примају.
Али није се радило о обичним биљкама. Арабидопсис су биле генетски модификоване и њихове су ћелије садржавале биосензор који је светлио зелено када је забележио доток јона калцијума. Иначе, занимљиво је споменути да и људске ћелије за комуникацију користе сигнализацију калцијумом.
Стручњаци су посматрали како биљке реагују на спојеве које друге биљке отпуштају у неколико секунди после „рањавања“. Није се радило о природном процесу. Научници су концентрисали спојеве у пластичну боцу и пумпали их на здраву биљку константном брзином.
Као што се може видети на видео-снимку, неоштећене биљке су јасно и гласно примиле поруке својих повређених „суседа“ и одговориле налетима сигнала калцијума, који су се таласали по њиховим испруженим листовима. После анализе спојева у ваздуху стручњаци су открили да сигнале калцијума у Арабидопсису изазивају два споја: Z-3-HAL i E-2-HAL.
„Коначно смо разоткрили замршену причу о томе када, где и како биљке реагују на поруке упозорења“, кажу научници.
Такође су идентификовали које ћелије прве реагују на знаке опасности тако што су модификовали биљке да користе флуоросцентне сензоре искључиво у заштитним, мезофилним и епидермалним ћелијама. Заштитне ћелије налазе се на површини биљака и праве мале поре када биљке „удишу“ угљен-диоксид. Мезофилне ћелије чине унутрашње ткиво лишћа, а епидермалне ћелије су спољни слој лишћа биљке.
Кад су биљке Арабидопсис биле изложене споју З-3-HAL, заштитне ћелије су унутар једног минута генерисале сигнале калцијума, након чега су ћелије мезофила „ухватиле“ поруку.
„Коначно смо разоткрили замршену причу о томе када, где и како биљке реагују на „поруке упозорења“ које шаљу друге угрожене биљке. Ова етерична комуникациона мрежа, скривена од нашег погледа, игра кључну улогу у правовременој заштити суседних биљака од непосредних претњи“, рекао је молекуларни биолог Масацугу Тојота са Универзитета Саитама.
Истраживање под именом „Green leaf volatile sensory calcium transduction in Arabidopsis“ објављено је у часопису „Nature Communications“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала