Приштина поставља нову „мину“ испод дијалога са Београдом – је ли ово „црвена линија“ за Србију
18:49 17.01.2024 (Освежено: 18:12 18.01.2024)
Пратите нас
Колико год Срби градили „мостове“ помирења, Албанци изнова „минирају“ сваки покушај сарадње и преговора о заједничкој будућности. Албанска најава о укидању платног промета између Косова и остатка Србије знатно би отежала свакодневни живот Срба са Косова и Метохије, а нанела би штету и понеким Албанцима. Корист, свакако, нико не би имао.
Овако професор др Стевица Деђански, председник Центра за развој међународне сарадње, коментарише најаву о укидању платног промета и назива је „још једном методом прогона Срба“.
Ово питање представљало је кључну тему на састанку у Давосу између председника Србије Александра Вучића и помоћника државног секретара САД за европска и евроазијска питања Џејмса О'Брајена. Како кажу из државног врха Србије, ова најава доводи у питање све процесе нормализације односа. Уколико би се најновија идеја Приштине реализовала, у пракси би онемогућила рад свих српских институција на Косову и Метохији, од здравства, школства и осталих установа.
Дискусија на Светском економском форуму у Давосу
© AP Photo / Markus Schreiber
Председник Србије Александар Вучић огласио се из Давоса рекавши да је заиста добијена најава из Приштине у којој се наводи да су Албанци спремни да разматрају укидање платног промета са централном Србијом, односно да су готови на забрану употребе динара. Ово би, каже он, подразумевало и „упад“ у филијале Поштанске штедионице, која представља једну од две банке које на територији Косова и Метохије послује у српском систему и са српском валутом.
Где подвући црвену линију?
Професор Деђански наводи да се увек може говорити о наставку преговора, али да је највећи проблем у албанској „саботажи“, односно у томе што, шта год српска страна радила и колико год се трудила да изгради „мостове“, Албанци увек направе нови потез који иде апсолутно против свих дотадашњих договора, одлука и међународног права. Након овога, каже Деђански, они „пузећи покушавају да нас преваре“, настојећи да наставе те исте преговоре.
Поставља се питање када ћемо морати да подвучемо црвену линију и да кажемо „после овога не можемо више да разговарамо зато што ово губи апсолутно сваки смисао и ако је ваш циљ да се протерају Срби, ми не можемо у томе да учествујемо“. Ово и јесте управо то – један од начина протеривања Срба са Косова и Метохије, што и јесте њихов крајњи циљ. Ако нема Срба, они немају ни проблема. Као што је то некада хтео Хилер, то сада желе и неки његови идеолошки наследници, а држава мора да пронађе моментум када може да подвуче линију и стане иза тога, изјавио је Деђански за Спутњик.
Полицајац тзв. косовске полиције
© AP Photo / Dejan Simicevic
Он сматра да реакције међународне јавности, ако их и буде било, неће ничему вредети. Могли бисмо да очекујемо, на основу пређашњег искуства и примера, неколико саопштења, али не и дела која би их пратила. Ништа што се до сада дешавало по том питању није имало последице, нити је учинило да се Курти осећа угрожено, додаје он.
То нам указује на две ствари: Или Курти има дозволу и ради у синхронизацији са неким од западних центара моћи, у шта ја верујем, или је друга варијанта, да он све то ради на своју руку и чека да види како ће неко да реагује. На основу свега што смо доживели, склон сам да верујем да он ипак делује у договору са страним силама, тако да у најбољем случају можда можемо да очекујемо неку „лепу“ изјаву, од које неће бити ништа.
Једино што нам преостаје, сматра Деђански, јесте да својом спремношћу, коју ћемо показати када је у питању одбрана тамошњих Срба, натерамо некога да реагује јер, како коментарише Спутњиков саговорник, никоме на Западу тренутно не одговара отварање новог проблема.
Шта значи укидање платног промета?
Некадашњи професор Економског факултета Бојан Димитријевић говори да би укидање платног промета било поприлично отежавајуће за живот тамошњих Срба. Поготово би били на удару пословни људи који би многе трансакције са Србијом морали да обављају индиректно преко других банака. Што се обичних грађана тиче, њима би квалитет и „комфор“ живота био знатно умањен, а ова акција би представљала додатни притисак за евентуално исељавање српског становништва.
Из економског угла, наравно, то је прекидање економских токова које само по себи никад није добро. Ако је сад могло да се врши неко плаћање пензија, плата, социјалних надлежности или слања неке помоћи, то би све онда морало да иде преко косовских, шиптарских банака, што би додатно везивало наше становништво за Приштину, а оно мало веза које постоје са Србијом би се прекидале, изјавио је Димитријевић за Спутњик.
Весли Кларк, Бил Клинтон и Медлин Олбрајт у Приштини
© AP Photo / Visar Kryeziu
Ова мера би, каже он, првенствено отежала живот Србима, из разлога што Албанци свакако највероватније обављају све своје трансакције преко својих банака и свог платног система. Албанским послодавцима би ова мера „засметала“ у мери у којој би она онемогућила пословање оним Србима са којима поједини од њих сарађују.
Овиме се даље прекидају било какве пословне, политичке, економске везе између Срба на Косову и Срба у остатку Србије. То су ствари које појачавају покушаје Приштине да заокружи ту своју економску довољност и независност од Србије и да покуша да се на рачун платног промета представи као самостална држава, колико год све то изгледало гротескно и карикатурално, закључио је Димитријевић.
