- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

„Био сам клинац, Деки ме одвезе кући, а ја скачем од среће“ – Паунић се опростио од идола

© Фото : АБА лига/Ивица ВеселиновДејан Милојевић и Иван Паунић
Дејан Милојевић и Иван Паунић - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2024
Пратите нас
„Био сам клинац и повремено тренирао са првим тимом, а Деки ме похвали код Дулета Вујошевића и помогне ми. Ако се тренинг касно заврши, он нас вози кући“, рекао је Иван Паунић за Спутњик, српски кошаркаш, који ће се заувек сећати легендарног Дејана Милојевића и једне поруке на коју никада није добио одговор.
Дејан Милојевић, прослављени кошаркаш и тренер, преминуо је 17. јануара у 47. години, а иза себе је оставио неизбрисив траг. Утакмице у НБА лиги, Евролиги и АБА лиги почињале су претходних дана минутом ћутања, а цео кошаркаши свет био је завијен у црно.
Вест о Декијевој смрти погодила је Ивана Паунића који је каријеру у Партизану ставрао на крилима Милојевића који је играо за црно-беле у периоду од 2004. до 2006. године. У то време Иван је тек почињао, а сваки позив да се прикључи тренингу првог тима за њега је био велики успех.
На тим тренинзима највише му је помагао Дејан Милојевић.
„Ја сам тад био клинац, прикључивао се тренинзима. Увек је помагао младим играчима, возио нас је кући када се тренинг заврши касно, давао нам је савете, хвалио нас и подржавао. Пример како треба да изгледа један спортиста и кошаркаш. Породичан човек који је увек насмејан“, сећа се Паунић.
Посебно је значило Паунићу када га велики Деки после тренинга похвали код тренера Душка Вујошевића.

„Јавно пред свима на крају тренинга каже Дулету 'он нам је окренуо тренинг, његова енергија, концентрација', то је огроман плус код Дулета. Довољна је била једна Декијева реч, сећам се скакао сам од среће кад ме позову на те тренинге управо због таквих играча као што је Деки“, испричао је Иван за Спутњик.

Српски кошаркаш био је са Милојевићем добар пријатељ, па када је стигла вест о томе да је доживео срчани удар одмах му је послао поруку, на коју нажалост никада неће добити одговор.

„Велика трагедија и велики шок, послао сам му поруку три сата пре смрти, питао сам га како се осећа. Видео сам вести о томе да је стабилно, нисам знао да је толико озбиљно, мислио сам да је све прошло како треба. Касније сам схватио...“, прича Паунић.

Божић 2024. године остаће заувек у Ивановом срцу јер се тада и последњи пут чуо са својим пријатељем.
„Баш сам се потресао јер сам га много поштовао и волео као друга, био ми је чак и тренер у Меги. Дописивали смо се за Божић, писао ми је о деци, није помињао никакве проблеме, говорио је о сину који игра кошарку, причао о породичним обавезама. Иако смо били пријатељи, увек је изнад тога било моје поштовање према њему. Оставио је велики траг и као човек и као спортиста“, прича Иван.
После Милојевићеве смрти много су као једну од највреднијих ствари које је имао у себи истицали његов поглед на живот. Породица је увек била испред свега, а новац никада није могао да купи мир који је желео испред свега другог.
„Теби је живот, свакондвеница, увек неко нервирање, али кад се овакве ствари десе, кад видиш шта може да се деси у секунди, његов поглед на живот скроз је исправан. Треба живети пуним плућима , не знаш шта те чека за минут. Деки који је најпозитивнији, који је живео максимално и посвећено на крају је прерано отишао“, каже Паунић.
Милојевић је током каријере имао бројне понуде, могао је у појединим клубовима да зарађује велике суме, али је увек бирао мањи клуб који је налази у лепшем граду како би живео срећнијим животом са породицом.
„Деки никад није био материјалиста, гледао је да живи негде где ће бити насмејан. Знам да је имао невероватно велике понуде, али изабрао је тада Валенсију за четири пута мањи новац. Породица му је увек била испред њега, новац је пролазан, а живот је један, друго је да је он пркосио нечему, али он је био човек без мрље у каријери који је водио масимално здрав живот“, истиче српски кошаркаш.
За крај Иван напомиње да ће Декијево дело наставити да живи јер је створио многа НБА имена док је радио у Меги.
„Деки је девет година провео у Меги, 90 одсто играча које је тамо отишло из Меге отишло је због Декијевог рада. Могу сви да буду захвални Дејану Милојевићу“, закључио је Иван Паунић за Спутњик.
Никола Јокић - Sputnik Србија, 1920, 20.01.2024
СПОРТ
Јокић држао час кошарке у Бостону – Богдановић славио у српском дербију
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала