Москва: Обнова немачког милитаризма може имати тешке последице
11:03 21.01.2024 (Освежено: 16:05 29.04.2024)
© AP Photo / Michael Sohn
Пратите нас
Обнова немачког милитаризма, која се огледа у одобравању неонацистичких пракси, могла би да има крајње негативне последице и за Немачку, и за Европу, и за свет, оценила је званична представница Министарства иностраних послова Русије Марија Захарова.
Она је упозорила на то да Немачка активније од осталих чланица Европске уније штити кијевски режим, који је хероизацију сарадника фашиста прогласио кључним чиниоцем своје унутрашње и спољне политике.
„Берлин подржава борце који спроводе неонацистичке маршеве, славе ратне злочинце из периода Другог светског рата, који користе као своја знамења еполете СС дивизије и који на своју војну технику, испоручену са Запада, наносе симболику Вермахта. Немачка их спонзорише и наоружава, организује лечење и помаже на међународној сцени онима који циљано убијају Русе и оне који говоре руски језик“, навела је Захарова.
Према њеним речима, немачки канцелар Олаф Шолц је јавно потврдио да су Немачка и „неонацистички режим Украјине“ на правој страни историје, фактички оправдавши садашњи „русофобни режим Владимира Зеленског, који је реинкарнирао колаборационисте нацистичке Немачке и покушава да избрише сећање на борце против фашизма“.
„Берлин и даље одбија да злочине национал-социјализма против народа наше земље прогласи геноцидом. Руски истражни органи и судије су прикупили знатну количину доказа који сведоче о ратним злочинима, злочинима против човечности и актима геноцида које је војска Трећег рајха починила на територији разних региона наше земље“, навела је Захарова.
Она је истакла да Немачка поново, као и пре 80 година, дели људе по националном признаку, а то понашање је подигнуто на нови, изоштренији ниво.
„Берлин упорно одбија да исплати компензације људима који су били у блокираном Лењинграду, а нису јеврејске националности, сматрајући да Руси, Белоруси, Украјинци, представници угрофинских народа, Јермени, Грузини, Молдавци и многи други немају права да добијају средства од немачке владе. Ми смо у више наврата јавно скретали пажњу међународне заједнице на тај флагрантни пример нове расне сегрегације“, нагласила је Захарова.
Према њеним речима, управо је трагедија Лењинграда, који је више од 800 дана био у условима страшне блокаде, заједно с одлукама Ванзејске конференције и стварањем логора смрти у Европи, „најважнији доказ нечовечних намера фашистичке Немачке и њених савезника“.
Подсетивши да се 80. годишњица ослобађања блокираног Лењинграда обележава 27. јануара, Захарова је указала на то да немачке власти воде политику која подрива руске напоре да се спречи рехабилитација нацизма.
„Немачка се и раније систематски суздржавала на седницама Генералне скупштине Уједињених нација током гласања за руску резолуцију о борби против хероизације нацизма, неонацизма и других пракси које доприносе ескалацији савремених форми расизма, расне дискриминације, ксенофобије и нетрпељивости која из њих проистиче, а од 2022. године иступа и против, самим тим оспоравајући предлоге изнете у тексту документа да се прекину обнобљено слављење нацистичког покрета и рехабилитација бивших есесоваца, укључујући одреде 'Вафен-СС', које је Нирнбершки суд прогласио злочиначким“, навела је Захарова.
Погледајте и:
