Немачко-француска превара: Шта би добила Србија кад би се одрекла Косова и увела санкције Русији
CC0 / Marijanana /
Пратите нас
Србија и да уведе санкције Русији њен положај се не би променио када се говори о приступању ЕУ, то је шаргарепа којом нас вабе дуже од деценије. Јасно је одавно да та тема осим вербално одавно није актуелна, па самим тим нам ни резервација не треба, каже дипломата Зоран Миливојевић поводом порука амбасадора Немачке и Француске нашој земљи.
Амбасадорка Немачке у Србији Анке Конрад и амбасадор Француске у Србији Пјер Кошар позвали су српске власти да уведу санкције Руској Федерацији, позабаве се притужбама о кршењу закона током избора, предузму одлучне кораке у вези са споразумима са Приштином и приступање ЕУ поставе као национални приоритет, додајући да је место за Србију резервисано.
Воз који не стаје на нашој станици
Дипломата и бивши амбасадор др Зоран Миливојевић каже за Спутњик да смо ову понуду о резервацији већ чули и видели како изгледа и да треба да сачекамо неку нову гарнитуру у ЕУ јер ово говоре они који одлазе са власти.
„Нема ту ничега новог, то само показује интерес за наставак притиска на Србију у погледу Косова и Метохије, односно прихватања Охридског споразума, и са јачим акцентом на увођење санкција Русији. Верујем да ово последње има везе са тим јер ствари на фронту не иду у корист западних центара моћи. Осим тога, украјинска криза изазива и у ЕУ и Америци унутрашњи притисак оних струја које се противе наставку тог рата и то важи за амерички Конгрес али и за Европу,“ каже Миливојевић.
Ово све скупа, напомиње наш саговорник, потврђује оно што смо и очекивали, а то је да ће притисак на нас бити јачи у зависности од западних спољних и унутрашњих интереса.
Последњи покушај притиска
„Када говоримо у унутрашњим интересима то су избори у ЕУ и Америци који иду током који није повољан за владајућу структуру. Што се тиче спољних, онда је то питање дешавања на фронту у Украјини али и немогућност да се Русија изолује. Давос је потврдио да је свет подељен а видели смо и како је украјинска тема прошла неславно ове године у односу на прошлу. Ту је и питање Блиског истока и како ће се тамо ствари развијати али Запад ни тамо није у офанзиви јер има подела. Дакле, када се све сабере и одузме ствари се по правилу сужавају на мале земље и на просторе који нису заокружени према агенди Запада као што је Западни Балкан са идејом да се што пре, силом и под притисцима, реше отворена питања пре окончања кризе у Украјини“, каже Миливојевић.
Саговорник Спутњика уз то оцењује да се положај Србије, и кад би увела санкције Русији, не би променио када се говори о приступању Европској унији која, како каже, маше том шаргарепом дуже од деценије.
„Потпуно је јасно да тема приступања Србије Европској унији, осим вербално, није актуелна. Према томе, суштина је у условљавањима а главни интерес Запада али и двоје потписника овог писма и њихових влада у суштини се своди на услове који се Србији постављају. Њихов примарни интерес је – увођење санкција Русији и прихватање де факто признања Косова,“ констатује Миливојевић.
Смета самостална Србија
Двоје амбасадорасу се у отвореном писму осврнула и на недавно одржане изборе у Србији где се кроз редове провлачи да баш нису задовољни избором грађана Србије.
„То бављење унутрашњим питањима и недавно одржаним изборима у нашиј држави где се народ готово плебисцитарно определио ко жели да их води мало је дискутабилно од стране немачког и француског амбасадора и има за сврху да узбурка унутрашњу политичку сцену, што је свакако нови вид притиска на нас. Очигледно је да и Немцима и Французима, али делу Запада смета то што је Србија самостална и војно неутрална, и то су на неки начин морали и да испоље“, сматра Миливојевић.
Суштина свега овога је, закључује наш саговорник, да одлазећа администрација ЕУ, која ће ускоро бити распуштена јер је чекају избори, за собом остави ако не неки успех онда бар зрно сумње у поступке Србије, и у спољној, и у унутрашњој политици.
Погледајте и:
