https://sputnikportal.rs/20240126/moskva-zna-da-kaze-dosta-pobeda-rusije-u-ukrajini-mogla-bi-da-oznaci-kraj-nato-1166879010.html
Москва зна да каже „доста“: Победа Русије у Украјини могла би да означи крај НАТО
Москва зна да каже „доста“: Победа Русије у Украјини могла би да означи крај НАТО
Sputnik Србија
Победа Русије у сукобу у Украјини могла би да стави тачку на постојање НАТО, сматра бугарски новинар Румен Петков. 26.01.2024, Sputnik Србија
2024-01-26T07:19+0100
2024-01-26T07:19+0100
2024-01-26T07:21+0100
русија
русија
русија – политика
запад
бугарска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0c/0d/1132426635_69:0:3710:2048_1920x0_80_0_0_65f26ad0e5c3f0c80dbb1563fb2d7b2c.jpg
По његовим речима, деведесетих су планирали да од Русије направе сировинску колонију, али је Москва касније томе одлучно рекла „не“.Како објашњава, то велико руско „не“ и „доста“ достигло је врхунац у три фазе: прво 2007. године када је руски лидер Владимир Путин „открио своје праве намере“ и престао да чека да га „западни вук поједе“. Друга фаза је 2014. године када се Русија ујединила са Кримом, док се трећа и, по његовим речима, најважнија фаза одвија сада.Погледајте још:
https://sputnikportal.rs/20240124/lavrov-nadam-se-da-oni-koji-upozoravaju-na-rat-s-rusijom-jos-imaju-nagon-za-samoodrzanjem-1166832240.html
бугарска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – политика, запад, бугарска
русија, русија – политика, запад, бугарска
Москва зна да каже „доста“: Победа Русије у Украјини могла би да означи крај НАТО
07:19 26.01.2024 (Освежено: 07:21 26.01.2024) Победа Русије у сукобу у Украјини могла би да стави тачку на постојање НАТО, сматра бугарски новинар Румен Петков.
По његовим речима, деведесетих су планирали да од Русије направе сировинску колонију, али је Москва касније томе одлучно рекла „не“.
„Неолиберални Јељцинов модел предвиђао је да земља буде полупериферија и сировинска колонија којом управљају корумпирани олигарси у интересу западних господара. Али почеле су промене и Русија је научила да каже 'не' како Западу, тако и својим либералним и прозападним олигарсима“, оцењује Петков у коментару за портал „Поглед“.
Како објашњава, то велико руско „не“ и „доста“ достигло је врхунац у три фазе: прво 2007. године када је руски лидер Владимир Путин „открио своје праве намере“ и престао да чека да га „западни вук поједе“. Друга фаза је 2014. године када се Русија ујединила са Кримом, док се трећа и, по његовим речима, најважнија фаза одвија сада.
„Реч је о актуелном сукобу захваљујући којем је Русија зауставила ширење НАТО на Исток и захваљујући којем ће, вероватно, окончати постојање Алијансе. Али то се још није десило. Све зависи од исхода конфликта“, закључио је Петков.
