Кад народ „лече“ певачице: Велики кашаљ је болест за музеј, а у Србији од њега умиру бебе
20:43 31.01.2024 (Освежено: 20:50 31.01.2024)
© Фото : Pexels/Photo by Edward Jenner
Пратите нас
Велики кашаљ је болест која би требало да буде у музеју медицине. Деца умиру, а постоји вакцина, то је непојмљиво, неприхватљиво. Треба видети зашто су деца оболела, ићи за епидемиолошким трагом, видети ко је одговоран. Постоји календар обавезне вакцинације регулисан законом. Постоји и законска казна. Морамо се уозбиљити као друштво.
Ово за Спутњик каже наш еминентни инфектолог проф. др Драган Делић поводом вести да је четворо деце преминуло од великог кашља на Институту за мајку и дете у Београду:
„Сад су против вакцине родитељи који су вакцинисани против тих болести, они праве проблем зато што су нешто прочитали на интернету. То мора да се спречи“!
Лекари месецима упозоравају на појаву великог кашља, који изазива бактерија Bordetella pertussis. У својој дугогодишњој пракси наш саговорник се сусретао са овом болешћу која је имала и смртни исход. Каже да је реч о веома заразној болести, од 100 изложених особа, 70 ће је добити, ако нема имунитет.
У својој клиничкој пракси најчешће је виђао одојчад, новорођену децу, зато што мајка не преноси заштиту против пертусиса као код других инфективних болести.
„Код малих богиња знамо да је новорођено дете заштићено макар шест месеци, јер му је мајка пренела антитела. Овде нема тог преноса, тако да смо виђали одојчад са пертусисом, али и децу предшколског и школског узраста“, каже овај лекар.
Долази до прекида дисања
Клиничка слика је веома карактеристична, пацијент пролази кроз три стадујума, први је досадни кашаљ, пре свега током ноћи. Траје око две недеље, али за разлику од других инфективних болести, дете нема температуру. После тога долази у фазу зацењивања од такозваног магарећег кашаља.
„У тим епизодама зацењивања, може доћи до прекида дисања које може да траје чак минут или два. Дете поплави због недостатка кисеоника, то је заиста трауматично и за само дете и за породицу, па и за нас лекаре. На крају избаци слуз која подсећа на беланце. Проблем је што деца рефлекс искашљавања развијају тек по рођењу и често не могу да избаце тај секрет“.
Пошто дете не може да искашљава, могу да се развију упале плућа, упала средњег уха, али и механичке компликације. Од напрезања могу да се појаве киле на трбуху, може да се јави и енцефалопатија, мозак трпи због недостатка кисеоника.
Вакцина постоји већ седам деценија
Бактерија је откривена 1906. године, а вакцинација се спроводи од 1960. године. Да би се заштитила цела популација обухват вакцинације мора да буде преко 95 одсто, али то у нашој земљи није случај.
Др Делић каже да је вакцина против великог кашља апсолутно сигурна, јер се у организам не уноси сама бактерија, већ токсин који јој припада, али је изгубио токсичне особине и задржао антигену грађу. На те антигене, стварамо антитела.
„Имали смо епидемију морбила пре ковида, 15 људи је умрло на правди бога. Недопустиво је да имате вакцину, да вам неко умире. Проблем је у томе ко нам спроводи здравствено васпитање, да ли друштвене мреже или школе и здравствени систем“, истиче др Делић.
Најмање вакцинисаних где је највише становника
И председник Удружења педијатара Србије Георгиос Константинидис сматра да је у нашој земљи на снази нерпихватљива, дефанзивна медицина, у којој родитељи одлучују. Каже да су подаци о вакцинацији нетранспарентни, али да Удружење до њих ипак долази, захваљујући ревности колега.
Он објашњава да вакцинација против великог кашља почиње са навршена два месеца, што значи да излагање бактерији до тада може бити опасно.
„Зато сви остали треба да буду вакцинисани. Кад немају други, они немају од кога да добију. Проблем је што имамо мали проценат обухвата, 80 одсто, верујем да је тренутно и мањи. При том се разликује по регионима. На местима где су највеће концентрације становништва, Београд и Јужнобачки округ, по правилу је најмањи обухват вакцинацијом“, каже др Константинидис.
Мишљење естраде важније од стручног
Он додаје да је обухват вакцинације за морбиле мањи од 60 одсто и да смо очигледно дошли до тачке у којој је и обухват вакицнама против великог кашља премали да би могли да се заштитимо. Каже да ово није аларм за лекаре и родитеље, већ за читаво друштво, умиру нам бебе.
„Мишљење једног професора Делића се изједначава са мишљењем, говорим кроз парадигму и метафору, неке певачице, при чему је за већину њено мишљење исправније. То је проблем, начин живљења који не постоји само код нас, али посебно на балканским просторима, у земљама бивше Југославије. У Румунији имамо исту причу. У земљама ЕУ се трзају када обухват вакцинације падне са 96 на 93 одсто“.
Више начина да се избегне вакцинација
Овај педијатар каже да апсолутно подржава апел др Делића да се спроведе истрага о четири смртна случаја беба које су умрле од великог кашља. Наглашава да лекари раде свој посао, те да постоји пуно начина да се избегне вакцинација.
„Дете је болесно, има привремену спреченост за вакцинацију, добије потврду и оде да се упише у вртић. Они кажу, примићемо га, вакцинисаће се за пар недеља. Када то време прође, нико више не тражи потврду о вакцинацији“.
Председник Удружења педијатара напомиње да немамо јединствени информациони систем, деца која се вакцинишу у приватној пракси улазе у њега само уколико родитељ однесе потврду да је дете вакцинисано или приватни педијатар обавести државног о томе, што не мора да се деси.
„Министарство здравља мора додатно да се ангажује по овом питању, уопште на превенцији у здравственој заштити деце. То мора да буде континуирани процес који подразумева сваки озбиљан систем, да то буде рутина која подразумева да ако неко није вакцинисан, не може у вртић. Не може да се упише у школу, ако нема оправдани разлог за то“.
Делић додаје да додатни проблем праве лекари који говоре против вакцине, јавно иступају. Не рагује држава, Лекарска комора, Српско лекарско друштво, па ни факултети.
„Не може да остане на томе, на констатацији, умрло нам четири бебе. Дајте да видимо, зашто су нам умрле четири бебе. Ако постоји одговорност, она мора да се јасно дефинише. Ово ће нам се понављати, понашамо се као да имамо вишак живота у земљи Србији“, закључује др Делић.
Погледајте и:
