https://sputnikportal.rs/20240204/huti-protiv-amerike-i--matematike-video-1167215944.html
Хути против Америке и – математике /видео/
Хути против Америке и – математике /видео/
Sputnik Србија
Подаци о рангирању војних снага различитих држава (Military Strength Ranking) на основу коефицијената који се добијају применом комплексних математичких модела... 04.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-04T20:51+0100
2024-02-04T20:51+0100
2024-02-04T20:51+0100
свет
емисија „пророк“
свет
свет – политика
анализе и мишљења
хути
јемен
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/10/1166467648_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_fb4c2776c4d7fd392dcb1637d744e9e7.jpg
Узимати те бројке здраво за готово, као показатељ било чега другог донекле је апсурдно, однекле и врло опасно. Шта значи што је амерички коефицијент двадесет пута „јачи“ од јеменског?Према тим математичким моделима америчке војне снаге су на самом врху (коефицијент 0.0699), а јеменски војни потенцијал довољан је тек за 81. место на листи (коефицијент 1.4622).Пракса руши математику у ЈеменуУ пракси ствари стоје сасвим другачије. Да се пракса разликује од резултата примене математичких модела већ је доказано баш у Јемену.Хутске јединице су преко осам година водиле своје битке са широком коалицијом предвођеном Саудијском Арабијом и УАЕ, у којој су још били Мароко, Пакистан, друге заливске земље и коју су активно подржавале САД.Територија коју су контролисали Хути (а на којој је живело преко осам десетина јеменске популације) била је под скоро деценијском блокадом, без хуманитарне помоћи, хране, лекова, енергената... Тај рат однео је преко 400 хиљада живота и донео више од 4 милиона интерно расељених.Ипак, Хути су из тог сукоба напослетку изашли као победници. Велики договор између Саудијске Арабије и Ирана значио је обуставу даљих непријатељстава и легитимизацију шиитског режима у Сани.Чинило се пре само неколико месеци да је мир на дохват руке, измучени народ и израњавана земља дочекали су ове вести са олакшањем. Међутим, са новом ескалацијом израелско – палестинског сукоба ствари су почеле да се компликују на целом Блиском Истоку. Регионална безбедност је нарушена, напетост расте, до јуче замрзнути конфликти поново постају актуелни, актуелна непријатељства испољавају се на нове начине.САД су, заједно са Великом Британијом, отпочеле ваздушне ударе против Јемена. При томе, крајње је дискутабилно ко је одговоран за нападе у Црвеном мору и против кога су ваздушни удари усмерени.Одговорност за прво преузео је покрет Ансар Алах, који јесте утицајан међу јеменским Хутима, али није и једини који делује. Њихове акције наишле су на осуду других организација и такође утицајних хутских представника.Америчко-британске војне снаге упорно понављају да је ово усмерено против јеменских Хута, што није морало бити тако дефинисано. Напослетку, тако ће вероватно и бити, хомогенизација и мобилизација против спољне претње одиграва се брзо и можда неће обухватити само Хуте, већ се и даље проширити.Није познато шта је циљЧак и да се ова ствар остави по страни, остаје недоречено шта је циљ такве акције?Прво, очигледно је да је Ансар Алах, подразумева се уз подршку са стране (и ту је сада више верзија о могућим помагачима, али најчешће се прст упира ка одређеним локацијама и центрима моћи у Ирану), отпочео асиметричне акције нападима на бродове у Црвеном мору као одговор на израелску акцију у Палестини. На мети су поред израелских и пловила из држава које отворено помажу Израел. Те асиметричне акције не могу се зауставити бомбардовањем Јемена.Разлог за овакву констатацију је географске природе. Мореуз Баб-ел-Мандеб који раздваја рог Африке и Арабијско полуострво, односно Џибути и Јемен широк је око 25 километара. Раздаљина коју су „пребацивале“ унапређење верзије хаубица М55 калибра 203 милиметра, а камоли савремена оружја која заузимају све значајније место у извођењу војних операција. Иранска војна индустрија развила је читаву лепезу ударних дронова, међу којима је и „мохаџер 10“ који има оперативни домет од 2200 километара.Они мањи, довољни за асиметричне акције у Црвеном мору су и најјефтинији, коштају свега пар десетина хиљада долара, па је могућност њихове даље употребе практично неограничена. Делује апсурдно, али у одређеном развоју ситуације са мање од милион долара „улагања“ у наоружање може се затворити једна од најфректвентнијих морских трговачких рута преко које се транспортују робе у вредности од више милијарди долара сваке недеље (процене су да у појединим интервалима то може износити и преко 20 милијарди долара недељно).Седмина светске поморске трговине везана је за Црвено море, скоро десетина светске трговине житом, деветина трговине нафтом која се превози танкерима и близу трећина контејнерског транспорта (а то су углавном робе широке потрошње).Што америчко-британско бомбардовање буде офанзивније и интензивније, то ће и хутске (контра)акције бити учесталије. Наравно, биће и разорније по светску економију пошто несигуран или немогућ транспорт аутоматски значи више цене хране, енергената, роба широке потрошње...Нема више ни шта да се гађаДруго, у већ разрушеном Јемену, после дугог грађанског рата и сукобљавања Хута са наведеном широком коалицијом тешко да је остало стратешких циљева за гађање. Чему бомбардовање ако се тим чином не прави нека пресудна разлика нити у тактичком нити у стратегијском смислу?Треће, за америчко-британске снаге копнени напад представља огроман ризик. Опет је ту у питању географија пошто „конфигурација терена“ подсећа на авганистанску. Разлика у односу на Авганистан је у томе што Јемен има дугу морску обалу и могуће је из тог правца заузимати луке и важна комуникацијска чворишта, но мимо приобалног појаса су висоравни и планине, централна висораван је на преко 2000 метара надморске висине, а највиша тачка је на преко 3600 метара.Колико војника је потребно за заузимање и контролисање таквог терена? Колико би коштала таква операција? Можда је још важније отворити тему њене дужине трајања и броја жртава!? Има ли спремности за тако нешто на колективном Западу!? И то због Јемена!?Истовремено, САД не могу рачунати на „локалну пешадију“ и „регионалне играче“. Ем су се ту промениле околности од договора Ријада и Техерана, ем су чак четири блискоисточне земље приступиле БРИКС, ем су Саудијска Арабија и УАЕ уморни од претходног рата у Јемену.Предност која се уочава једноставним упоређивањем коефицијената о војним потенцијалима у пракси не мора значити много. У овом конкретном случају Јемена заправо не значе ништа.Америчко-британска операције је започела, али она у овом обиму, ослањањем на ваздушне ударе не може донети резултат. Тиме се хутске снаге неће зауставити. А улазак у било какву интервенцију са копненим снагама представља авантуру са крајње непредвидљивим исходом. Толико непредвидљивим да су могући губици неупоредиво већи од могућих добитака. У сваком погледу.За ову новонасталу ситуацију решење се мора тражити политичким путем. Што подразумева укључивање у ту причу незападних дипломатија, од саудијске, преко иранске, египатске, до кинеске и руске. Што подразумева и много „тајне дипломатије“ и договора склопљених далеко од очију јавности.Ако за то већ није касно!?
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
емисија „пророк“, свет, свет – политика, анализе и мишљења, хути, јемен, сад
емисија „пророк“, свет, свет – политика, анализе и мишљења, хути, јемен, сад
Хути против Америке и – математике /видео/
Подаци о рангирању војних снага различитих држава (Military Strength Ranking) на основу коефицијената који се добијају применом комплексних математичких модела могу послужити у аналитици као средства за одређене компарације или праћење трендова. И ништа више од тога.
Узимати те бројке здраво за готово, као показатељ било чега другог донекле је апсурдно, однекле и врло опасно. Шта значи што је амерички коефицијент двадесет пута „јачи“ од јеменског?
Према тим математичким моделима америчке војне снаге су на самом врху (коефицијент 0.0699), а јеменски војни потенцијал довољан је тек за 81. место на листи (коефицијент 1.4622).
Пракса руши математику у Јемену
У пракси ствари стоје сасвим другачије. Да се пракса разликује од резултата примене математичких модела већ је доказано баш у Јемену.
Хутске јединице су преко осам година водиле своје битке са широком коалицијом предвођеном Саудијском Арабијом и УАЕ, у којој су још били Мароко, Пакистан, друге заливске земље и коју су активно подржавале САД.
Територија коју су контролисали Хути (а на којој је живело преко осам десетина јеменске популације) била је под скоро деценијском блокадом, без хуманитарне помоћи, хране, лекова, енергената... Тај рат однео је преко 400 хиљада живота и донео више од 4 милиона интерно расељених.
Ипак, Хути су из тог сукоба напослетку изашли као победници. Велики договор између Саудијске Арабије и Ирана значио је обуставу даљих непријатељстава и легитимизацију шиитског режима у Сани.
Чинило се пре само неколико месеци да је мир на дохват руке, измучени народ и израњавана земља дочекали су ове вести са олакшањем. Међутим, са новом ескалацијом израелско – палестинског сукоба ствари су почеле да се компликују на целом Блиском Истоку. Регионална безбедност је нарушена, напетост расте, до јуче замрзнути конфликти поново постају актуелни, актуелна непријатељства испољавају се на нове начине.
САД су, заједно са Великом Британијом, отпочеле ваздушне ударе против Јемена. При томе, крајње је дискутабилно ко је одговоран за нападе у Црвеном мору и против кога су ваздушни удари усмерени.
Одговорност за прво преузео је покрет Ансар Алах, који јесте утицајан међу јеменским Хутима, али није и једини који делује. Њихове акције наишле су на осуду других организација и такође утицајних хутских представника.
Америчко-британске војне снаге упорно понављају да је ово усмерено против јеменских Хута, што није морало бити тако дефинисано. Напослетку, тако ће вероватно и бити, хомогенизација и мобилизација против спољне претње одиграва се брзо и можда неће обухватити само Хуте, већ се и даље проширити.
Чак и да се ова ствар остави по страни, остаје недоречено шта је циљ такве акције?
Прво, очигледно је да је Ансар Алах, подразумева се уз подршку са стране (и ту је сада више верзија о могућим помагачима, али најчешће се прст упира ка одређеним локацијама и центрима моћи у Ирану), отпочео асиметричне акције нападима на бродове у Црвеном мору као одговор на израелску акцију у Палестини. На мети су поред израелских и пловила из држава које отворено помажу Израел. Те асиметричне акције не могу се зауставити бомбардовањем Јемена.
Разлог за овакву констатацију је географске природе. Мореуз Баб-ел-Мандеб који раздваја рог Африке и Арабијско полуострво, односно Џибути и Јемен широк је око 25 километара. Раздаљина коју су „пребацивале“ унапређење верзије хаубица М55 калибра 203 милиметра, а камоли савремена оружја која заузимају све значајније место у извођењу војних операција. Иранска војна индустрија развила је читаву лепезу ударних дронова, међу којима је и „мохаџер 10“ који има оперативни домет од 2200 километара.
Они мањи, довољни за асиметричне акције у Црвеном мору су и најјефтинији, коштају свега пар десетина хиљада долара, па је могућност њихове даље употребе практично неограничена. Делује апсурдно, али у одређеном развоју ситуације са мање од милион долара „улагања“ у наоружање може се затворити једна од најфректвентнијих морских трговачких рута преко које се транспортују робе у вредности од више милијарди долара сваке недеље (процене су да у појединим интервалима то може износити и преко 20 милијарди долара недељно).
Седмина светске поморске трговине везана је за Црвено море, скоро десетина светске трговине житом, деветина трговине нафтом која се превози танкерима и близу трећина контејнерског транспорта (а то су углавном робе широке потрошње).
Што америчко-британско бомбардовање буде офанзивније и интензивније, то ће и хутске (контра)акције бити учесталије. Наравно, биће и разорније по светску економију пошто несигуран или немогућ транспорт аутоматски значи више цене хране, енергената, роба широке потрошње...
Нема више ни шта да се гађа
Друго, у већ разрушеном Јемену, после дугог грађанског рата и сукобљавања Хута са наведеном широком коалицијом тешко да је остало стратешких циљева за гађање. Чему бомбардовање ако се тим чином не прави нека пресудна разлика нити у тактичком нити у стратегијском смислу?
Треће, за америчко-британске снаге копнени напад представља огроман ризик. Опет је ту у питању географија пошто „конфигурација терена“ подсећа на авганистанску. Разлика у односу на Авганистан је у томе што Јемен има дугу морску обалу и могуће је из тог правца заузимати луке и важна комуникацијска чворишта, но мимо приобалног појаса су висоравни и планине, централна висораван је на преко 2000 метара надморске висине, а највиша тачка је на преко 3600 метара.
Колико војника је потребно за заузимање и контролисање таквог терена? Колико би коштала таква операција? Можда је још важније отворити тему њене дужине трајања и броја жртава!? Има ли спремности за тако нешто на колективном Западу!? И то због Јемена!?
Истовремено, САД не могу рачунати на „локалну пешадију“ и „регионалне играче“. Ем су се ту промениле околности од договора Ријада и Техерана, ем су чак четири блискоисточне земље приступиле БРИКС, ем су Саудијска Арабија и УАЕ уморни од претходног рата у Јемену.
Предност која се уочава једноставним упоређивањем коефицијената о војним потенцијалима у пракси не мора значити много. У овом конкретном случају Јемена заправо не значе ништа.
Америчко-британска операције је започела, али она у овом обиму, ослањањем на ваздушне ударе не може донети резултат. Тиме се хутске снаге неће зауставити. А улазак у било какву интервенцију са копненим снагама представља авантуру са крајње непредвидљивим исходом. Толико непредвидљивим да су могући губици неупоредиво већи од могућих добитака. У сваком погледу.
За ову новонасталу ситуацију решење се мора тражити политичким путем. Што подразумева укључивање у ту причу незападних дипломатија, од саудијске, преко иранске, египатске, до кинеске и руске. Што подразумева и много „тајне дипломатије“ и договора склопљених далеко од очију јавности.
Ако за то већ није касно!?
