https://sputnikportal.rs/20240210/mirovni-sporazum-nemoguc-sve-dok-japan-vodi-rat-protiv-rusije-olivera-ikodinovic-1167458827.html
Мировни споразум немогућ све док Јапан води рат против Русије
Мировни споразум немогућ све док Јапан води рат против Русије
Sputnik Србија
С обзиром да Јапан наставља да води „рат“ прoтив Москве и држи се отворено непријатељске позиције потписивање мировног споразума, на који се чека још од Другог... 10.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-10T14:45+0100
2024-02-10T14:45+0100
2024-02-10T14:45+0100
русија
русија – политика
јапан
свет
анализе и мишљења
мировни споразум
курилска острва
курили
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/02/0f/1124620219_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_dfb57946d2043bef6a97af69a650335e.jpg
Руски експерти напомињу да Јапан у потпуности подржава политику колективног Запада према Москви, покушавајући да нашкоди интересима Русије и у том смислу још нема шансе за нормализацију односа и било какве преговоре.Ова тема је у јавности поново заживела након изјаве јапанског премијера Фумија Кисиде да се Јапан „чврсто придржава курса решавања територијалног проблема и потписивања мировног споразума са Русијом“. Он је говорећи на „Националном митингу за повратак северних територија“, како називају јужни део руских Курилских острва, изразио жаљење што 78 година након завршетка рата" то питање још увек није решено.У складу са одлуком јапанске владе од 1981. године „Национални митинг за повратак северних територија“ се у Токију одржава сваке године 7. фебруара, на Дан северних територија, установљен у част потписивања 1855. године првог руско-јапанског споразума.Константин Корнејев, експерт Центра за јапанске студије Института Кине и савремене Азије Руске академије наука, сматра да је Токио свестан нереалности својих претензија.Односи Русије и Јапана, две државе које су технички и даље у рату, постали су сложенији услед догађаја у Украјини и антируске политике коју води Токио. Конкретно, наставља се са увођењем незаконитих санкција против Русије, русофобија се намерно распирује у јапанском друштву, повећава се заједничка војна активност са државама НАТО-а у близини далекоисточних граница Руије, а директна помоћ се пружа кијевском режиму.У таквим условима Москва сматра да је наставак дијалога о потписивању мировног споразума немогућ.Чији су заправо КурилиСовјетски Савез и Јапан нису закључили мировни споразум од краја Другог светског рата, а главни камен спотицања је територијални спор око групе острва које Руси називају Курили, а Јапанци својом „северном територијом“.Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године, док Москва инсистира на томе да су острва ушла у састав Совјетског Савеза на основу исхода Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не подлеже преиспитивању.Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој је Москва пристала да, након закључивања мировног споразума, размотри могућност да Јапану преда острва Хабомаи и Шикотан, али је Токио касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва. Такве захтеве Токио има и данас, док Москва истиче да су четири острва Курила неотуђиви део Русије.„Ово је политичко питање, сваки нови јапански премијер обавезно потврђује курс „враћања“ тзв. ‘северних територија’ и по том питању се ништа није променило. Наивно је веровати да јапански естаблишмент ово не разуме – наравно да разуме, али у извесном смислу, они су дужни, обавезни да о томе говоре“, каже Корнејев.Суштински, Москва није против потписивања мировног споразума, али Токио тражи да он буде склопљен тек након решавања територијалног питања, уједно истичући да ће „наставити да одлучно промовише санкциони притисак” на Русију због ситуације у Украјини и да ће „у сарадњи са међународном заједницом наставити да подржава Кијев”.Руски аналитичари оцењују да је позиција Јапана „посебно чудна“ ако се узме у обзир његова географска удаљеност од Украјине и чињеница да руска специјална операција ни на који начин не утиче на националну безбедност те азијске земље.Како Јапан „ратује“ са РусијомНакон почетка руске специјалне операције у Украјини, јапанске власти су доследно уводиле широка ограничења против Русије и Белорусије. На санкционим листама Токија налазе се стотине држављана обе земље, као и многе руске компаније. Токио је замрзнуо имовину највећих руских банака и увео забрану извоза робе и технологија у Русију, чији списак премашује 300 артикала.Због такве политике Јапана Москва је одустала од преговора о мировном споразуму, иако су се преговори о томе активно водили за време док је премијер био Шинзо Абе.Руски експерти истичу да је због садашњег курса Јапана према Русији не постоје предуслови за наставак дијалога о мировном споразуму.Стручњаци објашњавају да постоји више разлога зашто је Јапан започео такве антируске акције у свим правцима. Пре свега, Токио је главни војно-политички савезник Вашингтона у Азијско-пацифичком региону који слепо следи америчку спољну политику, а такође и земља с највећим контигентом америчких војника. Осим тога, Јапан сматра да мора побољшати свој статус у међународној арени, док премијер Кисида покушава да искористи те антируске акције како би повећао свој рејтинг, који је драстично пао због неуспеха домаће економске политике и корупционашких скандала.Јануарске анкете показују да је ниво подршке јапанској влади коју предводи Кисида пао на рекордно ниских 24 одсто.Ова острва су и за Русију стратешки важна, ако се има у виду да се на источним границама Русије већ годинама дешава исто што и на западним - распоређују се амерички системи противракетне одбране, што руши стратешки баланс у свету и ствара директну претњу Русији и Кини.Осим тога, не треба искључити ни могућност да би Сједњињене Државе, у случају да Јапан поврати посед, на њега распоредиле своје ракетне системе.У сваком случају, руски експерти су сагласни у оцени да не треба очекивати да ће Русија у блиској будућности ући у неку врсту преговора о мировном споразуму, посебно узимајући у обзир јапанске захтеве да се реши и територијални проблем, који је за Москву још одавно решен.
https://sputnikportal.rs/20230411/japan-ponovo-ukljucio-frazu-o-nezakonitoj-ruskoj-okupaciji-kurila-u-plavu-knjigu-diplomatije-1153938296.html
јапан
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија – политика, јапан, свет, анализе и мишљења, мировни споразум, курилска острва, курили, сад
русија – политика, јапан, свет, анализе и мишљења, мировни споразум, курилска острва, курили, сад
Мировни споразум немогућ све док Јапан води рат против Русије
С обзиром да Јапан наставља да води „рат“ прoтив Москве и држи се отворено непријатељске позиције потписивање мировног споразума, на који се чека још од Другог светског рата, и даље није могућe. Што се тиче „територијалног спора“, за Русију Курили нису спорна територија - то питање је за Москву одавно и заувек затворено.
Руски експерти напомињу да Јапан у потпуности подржава политику колективног Запада према Москви, покушавајући да нашкоди интересима Русије и у том смислу још нема шансе за нормализацију односа и било какве преговоре.
Ова тема је у јавности поново заживела након изјаве јапанског премијера Фумија Кисиде да се Јапан „чврсто придржава курса решавања територијалног проблема и потписивања мировног споразума са Русијом“. Он је говорећи на „Националном митингу за повратак северних територија“, како називају јужни део руских Курилских острва, изразио жаљење што 78 година након завршетка рата" то питање још увек није решено.
У складу са одлуком јапанске владе од 1981. године „Национални митинг за повратак северних територија“ се у Токију одржава сваке године 7. фебруара, на Дан северних територија, установљен у част потписивања 1855. године првог руско-јапанског споразума.
Константин Корнејев, експерт Центра за јапанске студије Института Кине и савремене Азије Руске академије наука, сматра да је Токио свестан нереалности својих претензија.
„Сва ова реторика јапанских званичника није ништа друго него обраћање домаћој публици, односно бирачима, јер ако у Јапану кажете: ‘Не можемо да вратимо ова острва, па је боље да о томе не размишљамо превише и да се бавимо решавањем унутрашњих проблема’ - бићете одмах политички мртви“, каже Корнејев.
Односи Русије и Јапана, две државе које су технички и даље у рату, постали су сложенији услед догађаја у Украјини и антируске политике коју води Токио. Конкретно, наставља се са увођењем незаконитих санкција против Русије,
русофобија се намерно распирује у јапанском друштву, повећава се заједничка војна активност са државама НАТО-а у близини далекоисточних граница Руије, а директна
помоћ се пружа кијевском режиму.
У таквим условима Москва сматра да је наставак дијалога о потписивању мировног споразума немогућ.
Совјетски Савез и Јапан нису закључили мировни споразум од краја Другог светског рата, а главни камен спотицања је територијални спор око групе острва које Руси називају Курили, а Јапанци својом „северном територијом“.
Јапан претендује на острва Кунашир, Шикотан, Итуруп и Хабомаи, позивајући се на билатерални Трактат о трговини и границама из 1855. године, док Москва инсистира на томе да су острва ушла у састав Совјетског Савеза на основу исхода Другог светског рата и да руски суверенитет над њима не подлеже преиспитивању.
Совјетски Савез и Јапан су 1956. године потписали Заједничку декларацију, у којој је Москва пристала да, након закључивања мировног споразума, размотри могућност да Јапану преда острва Хабомаи и Шикотан, али је Токио касније, под утицајем САД, овај документ одбацио, захтевајући да им се врате сва четири острва. Такве захтеве Токио има и данас, док Москва истиче да су четири острва Курила неотуђиви део Русије.
„Ово је политичко питање, сваки нови јапански премијер обавезно потврђује курс „враћања“ тзв. ‘северних територија’ и по том питању се ништа није променило. Наивно је веровати да јапански естаблишмент ово не разуме – наравно да разуме, али у извесном смислу, они су дужни, обавезни да о томе говоре“, каже Корнејев.
Суштински, Москва није против потписивања мировног споразума, али Токио тражи да он буде склопљен тек након решавања територијалног питања, уједно истичући да ће „наставити да одлучно промовише санкциони притисак” на Русију због ситуације у Украјини и да ће „у сарадњи са међународном заједницом наставити да подржава Кијев”.
Руски аналитичари оцењују да је позиција Јапана „посебно чудна“ ако се узме у обзир његова географска удаљеност од Украјине и чињеница да
руска специјална операција ни на који начин не утиче на националну безбедност те азијске земље.
Како Јапан „ратује“ са Русијом
Након почетка руске специјалне операције у Украјини, јапанске власти су доследно уводиле широка ограничења против Русије и Белорусије. На санкционим листама Токија налазе се стотине држављана обе земље, као и многе руске компаније. Токио је замрзнуо имовину највећих руских банака и увео забрану извоза робе и технологија у Русију, чији списак премашује 300 артикала.
Због такве политике Јапана Москва је одустала од преговора о мировном споразуму, иако су се преговори о томе активно водили за време док је премијер био Шинзо Абе.
Руски експерти истичу да је због садашњег курса Јапана према Русији не постоје предуслови за наставак дијалога о мировном споразуму.
Стручњаци објашњавају да постоји више разлога зашто је Јапан започео такве
антируске акције у свим правцима. Пре свега, Токио је главни
војно-политички савезник Вашингтона у Азијско-пацифичком региону који
слепо следи америчку спољну политику, а такође и земља с највећим контигентом америчких војника. Осим тога, Јапан сматра да мора побољшати свој статус
у међународној арени, док премијер Кисида покушава да искористи те антируске акције како би повећао свој рејтинг, који је драстично пао због неуспеха домаће економске политике и корупционашких скандала.
Јануарске анкете показују да је ниво подршке јапанској влади коју предводи Кисида пао на рекордно ниских 24 одсто.
„Не смемо заборавити да ова острва имају велики стратешки значај за Јапан, јер ће то омогућити Јапану да се осећа сигурније, посебно у ситуацији када постоје тензије у односима са Кином и озбиљне напетости у односима са Русијом. Овај аспект можда није толико очигледан, али ипак постоји и не треба га одбацивати“, каже Корнејев.
Ова острва су и за Русију стратешки важна, ако се има у виду да се на источним границама Русије већ годинама дешава исто што и на западним - распоређују се амерички системи противракетне одбране, што руши стратешки баланс у свету и ствара директну претњу Русији и Кини.
Осим тога, не треба искључити ни могућност да би Сједњињене Државе, у случају да Јапан поврати посед, на њега распоредиле своје ракетне системе.
У сваком случају, руски експерти су сагласни у оцени да не треба очекивати да ће Русија у блиској будућности ући у неку врсту преговора о мировном споразуму, посебно узимајући у обзир јапанске захтеве да се реши и територијални проблем, који је за Москву још одавно решен.
