https://sputnikportal.rs/20240213/izlozba-ustavi-knezevine-srbije-i-kraljevine-srbije-u-drzavnom-arhivu-srbije-marija-jakovljevic-1167624849.html
Изложба „Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије“ у Државном архиву Србије
Изложба „Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије“ у Државном архиву Србије
Sputnik Србија
У оквиру званичног обележавања Дана државности – Сретење 2024. године, у Државном архиву Србије, 14. фебруара, биће отворена изложба „Устави Кнежевине Србије и... 13.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-13T17:01+0100
2024-02-13T17:01+0100
2024-02-13T17:01+0100
култура
култура
култура – вести
изложба
устав србије
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/02/0f/1150975788_0:161:3066:1886_1920x0_80_0_0_b8b2b0d31b2664df4857c10c673e9cf2.jpg
На изложби ће бити представљено шест оригинала устава из времена Кнежевине и Краљевине Србије који су донети у периоду од 1835. до 1903. године.Оригинали устава се чувају у Државном архиву Србије под посебним режимом чувања као издвојена документа.Биће изложени Сретењски устав, „Турски“ устав, Намеснички устав, Устав Краљевине Србије из 1888, Априлски устав и Устав Краљевине Србије из 1903.Сретењски устав донет на Сретење 1835. године, први је српски устав и један од најмодернијих устава у Европи тог времена. Уставом су установљени државни симболи - грб и застава и одређен је однос Кнежевине Србије према Турској царевини. Због противљења великих сила, Устав је већ у марту 1835. године стављен ван снаге.„Турски“ устав је издала Порта у облику султанског хатишерифа 10/22. децембра 1838. По свом облику није изгледао као тадашњи демократски европски устави, на које се угледао Сретењски устав. Није било одредби о грбу и застави, које Порта уредила Ферманом у јануару 1839. године.Намеснички устав је донет на Великој народној скупштини у Крагујевцу 29. јуна/11. јула 1869. године у време другог намесништва за малолетства кнеза Милана Обреновића. Овим Уставом законодавна власт је са Државног савета, пренета на Народну скупштину. Парламентарни систем ипак није био уведен, већ је то била уставна монархија по узору на тадашње немачке државе.Устав Краљевине Србије из 1888. је први Устав Србије као независне државе, усвојен је на Великој народној скупштини, 22. децембра 1888/3. јануара 1889. године и донет без икаквих спољних ограничења и обавеза по узору на белгијски модел. Србија је уређена као парламентарна монархија и добила је један од најнапреднијих грађанских Устава у тадашњој Европи.Априлски устав је октроисан прокламацијом краља Александра Обреновића 6/19. априла 1901. године. Њиме је у Србији био успостављен дводомни систем. Народно представништво су чинили Народна скупштина и Сенат као горњи дом.Устав Краљевине Србије из 1903. године је усвојен у Народном представништву 5/18. јуна 1903. Уствари представља поновљени Устав из 1888. године са тридесетак измена. Највећи део измена се односио на владајућу династију и њиме је ограничена краљевска власт.Изложбу ће отворити Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије. Моћи ће да се погледа до 16. фебруара од 10 до 18 сати, а улаз је слободан.
https://sputnikportal.rs/20230215/vaskrs-srbije-zasto-je-sretenje-najbitniji-dan-u-nacionalnom-kalendaru-1150983343.html
https://sputnikportal.rs/20230215/srbija-slavi-dan-drzavnosti--secanje-na-zacetke-i-obnovu-srpske-drzavnosti-1150860346.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
култура, култура – вести, изложба, устав србије
култура, култура – вести, изложба, устав србије
Изложба „Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије“ у Државном архиву Србије
У оквиру званичног обележавања Дана државности – Сретење 2024. године, у Државном архиву Србије, 14. фебруара, биће отворена изложба „Устави Кнежевине Србије и Краљевине Србије”.
На изложби ће бити представљено шест оригинала устава из времена Кнежевине и Краљевине Србије који су донети у периоду од 1835. до 1903. године.
Оригинали устава се чувају у Државном архиву Србије под посебним режимом чувања као издвојена документа.
Биће изложени Сретењски устав, „Турски“ устав, Намеснички устав, Устав Краљевине Србије из 1888, Априлски устав и Устав Краљевине Србије из 1903.
Сретењски устав донет на Сретење 1835. године, први је српски устав и један од најмодернијих устава у Европи тог времена. Уставом су установљени државни симболи - грб и застава и одређен је однос Кнежевине Србије према Турској царевини. Због противљења великих сила, Устав је већ у марту 1835. године стављен ван снаге.
„Турски“ устав је издала Порта у облику султанског хатишерифа 10/22. децембра 1838. По свом облику није изгледао као тадашњи демократски европски устави, на које се угледао Сретењски устав. Није било одредби о грбу и застави, које Порта уредила Ферманом у јануару 1839. године.
Намеснички устав је донет на Великој народној скупштини у Крагујевцу 29. јуна/11. јула 1869. године у време другог намесништва за малолетства кнеза Милана Обреновића. Овим Уставом законодавна власт је са Државног савета, пренета на Народну скупштину. Парламентарни систем ипак није био уведен, већ је то била уставна монархија по узору на тадашње немачке државе.
Устав Краљевине Србије из 1888. је први Устав Србије као независне државе, усвојен је на Великој народној скупштини, 22. децембра 1888/3. јануара 1889. године и донет без икаквих спољних ограничења и обавеза по узору на белгијски модел. Србија је уређена као парламентарна монархија и добила је један од најнапреднијих грађанских Устава у тадашњој Европи.
Априлски устав је октроисан прокламацијом краља Александра Обреновића 6/19. априла 1901. године. Њиме је у Србији био успостављен дводомни систем. Народно представништво су чинили Народна скупштина и Сенат као горњи дом.
Устав Краљевине Србије из 1903. године је усвојен у Народном представништву 5/18. јуна 1903. Уствари представља поновљени Устав из 1888. године са тридесетак измена. Највећи део измена се односио на владајућу династију и њиме је ограничена краљевска власт.
Изложбу ће отворити Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије. Моћи ће да се погледа до 16. фебруара од 10 до 18 сати, а улаз је слободан.
