https://sputnikportal.rs/20240220/u-velikim-gradovima-u-srbiji-rastu-cene-nekretnina-ali-sta-se-desava-na-zlatiboru-i-kopaoniku-1167882434.html
У великим градовима у Србији расту цене некретнина, али шта се дешава на Златибору и Копаонику
У великим градовима у Србији расту цене некретнина, али шта се дешава на Златибору и Копаонику
Sputnik Србија
Стање на тржишту некретнина у Србији је врло конфузно, а највећи раст цена забележен је у Београду, док је на Златибору и Копаонику тражња пала први пут после... 20.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-20T22:45+0100
2024-02-20T22:45+0100
2024-02-20T22:45+0100
економија
економија
србија – економија
тржиште некретнина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/14/1167882791_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_72e6833495b5cc6d72794ed975a28ce6.jpg
Аналитичар за некретнине и проценитељ Милић Ђоковић каже да је тренутно стање на тржишту некретнина врло конфузно и без јасних правила, али да је његов савет да се некретнине купују кад год је могуће.Он истиче да је највећи раст цена станова забележен у Београду и већим градовима попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца, док је тражња за некретнинама опала на Златибору и Копаонику, први пут од избијања пандемије вируса корона.Изнајмљивање станова до 13 евра по квадратуЦена изнајмљивања станова, указује Ђоковић, зависи од величине, структуре, опремљености и микролокације, а у просеку се креће од седам до 10 евра по квадратном метру.„На врхунским локацијама цена иде од 10 до 13 евра, а траже се породични и мали станови. Најтеже је издати средњи сегмент, станове који нису ни за самце, а ни за породицу. Актуелне су и куће у близини Београда“, набраја саговорник.Проблем у пракси – плаћање пореза на непокретност која се издајеПрема последњем попису становништва, око 120.000 грађана Србије се изјаснило да су подстанари, док је порез за издавање станова платило тек нешто више од 2.000 власника рентираних објеката.Адвокат Никола Премовић напомиње да су сва физичка и правна лица која издају некретнине дужна да плате порез на приход од непокретности, у износу од 20 одсто на укупну цену закупнине и да постоји једноставно решење за овај, како каже, проблем.„На тај начин, преко јавног бележника и система јавног бележништва, држава би имала прецизну евиденцију о броју издатих станова“, сматра он, преноси РТС.Уговором заштићени и закуподавци и подстанариАдвокат Премовић наглашава да су на тај начин закуподавци заштићени од подстанара који не желе да напусте стан након евентуалног раскида уговора или закупаца који нередовно исплаћују станарину.„Тренутно, у случају да подстанар одбија да преда кључеве од стана или се исели, за закуподавце постоје две опције – да закупца тужи у парничном поступку, што би трајало неколико година, уз огромне трошкове. Друга опција, уколико би се применила обавеза о закључењу уговора у форми извршне исправе, поступак исељења би се скратио на рок од три месеца“, објашњава Премовић.Он наводи и да би прецизним уговорима били заштићени и подстанари од потенцијалне самовоље власника некретнина, али да је потребно да се направи разлика између уговора који су закључени на одређено и неодређено време.„Уговори који су закључени на одређено време се много теже раскидају самовољом закуподавца, јер постоји свега пар законских основа због којих се може раскинути такав уговор, попут неплаћања закупнине или коришћења стана супротно намени. Уговори о закупу закључени на неодређено зависе од воље закуподавца који у сваком тренутку може, уз отказни рок, да откаже уговор о закупу“, закључује Никола Премовић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, тржиште некретнина
економија, србија – економија, тржиште некретнина
У великим градовима у Србији расту цене некретнина, али шта се дешава на Златибору и Копаонику
Стање на тржишту некретнина у Србији је врло конфузно, а највећи раст цена забележен је у Београду, док је на Златибору и Копаонику тражња пала први пут после пандемије, оцењују стручњаци.
Аналитичар за некретнине и проценитељ Милић Ђоковић каже да је тренутно стање на тржишту некретнина врло конфузно и без јасних правила, али да је његов савет да се некретнине купују кад год је могуће.
„Станови се углавном и даље продају још током изградње, пре издавања грађевинске дозволе, на основу 3Д анимација. Ако ништа друго, стан може да прави паре издавањем“, наводи Ђоковић.
Он истиче да је највећи раст цена станова забележен у Београду и већим градовима попут Новог Сада, Ниша и Крагујевца, док је тражња за некретнинама опала на Златибору и Копаонику, први пут од избијања пандемије вируса корона.
Изнајмљивање станова до 13 евра по квадрату
Цена изнајмљивања станова, указује Ђоковић, зависи од величине, структуре, опремљености и микролокације, а у просеку се креће од седам до 10 евра по квадратном метру.
„На врхунским локацијама цена иде од 10 до 13 евра, а траже се породични и мали станови. Најтеже је издати средњи сегмент, станове који нису ни за самце, а ни за породицу. Актуелне су и куће у близини Београда“, набраја саговорник.
Проблем у пракси – плаћање пореза на непокретност која се издаје
Према последњем попису становништва, око 120.000 грађана Србије се изјаснило да су подстанари, док је порез за издавање станова платило тек нешто више од 2.000 власника рентираних објеката.
Адвокат Никола Премовић напомиње да су сва физичка и правна лица која издају некретнине дужна да плате порез на приход од непокретности, у износу од 20 одсто на укупну цену закупнине и да постоји једноставно решење за овај, како каже, проблем.
„Требало би да се уведе законска обавеза да се уговори о закупу закључују у форми солемнизоване јавнобележничке исправе, где би на тај начин јавни бележници, односно нотари, имали јасну и прецизну евиденцију о броју закључених уговора о закупу“, објашњава Премовић уз напомену да је потребно да се уврсти и обавеза подношења електронске пријаве сваког закљученог уговора о закупу, слично правилнику о купопродајним уговорима.
„На тај начин, преко јавног бележника и система јавног бележништва, држава би имала прецизну евиденцију о броју издатих станова“, сматра он,
преноси РТС.
Уговором заштићени и закуподавци и подстанари
Адвокат Премовић наглашава да су на тај начин закуподавци заштићени од подстанара који не желе да напусте стан након евентуалног раскида уговора или закупаца који нередовно исплаћују станарину.
„Тренутно, у случају да подстанар одбија да преда кључеве од стана или се исели, за закуподавце постоје две опције – да закупца тужи у парничном поступку, што би трајало неколико година, уз огромне трошкове. Друга опција, уколико би се применила обавеза о закључењу уговора у форми извршне исправе, поступак исељења би се скратио на рок од три месеца“, објашњава Премовић.
Он наводи и да би прецизним уговорима били заштићени и подстанари од потенцијалне самовоље власника некретнина, али да је потребно да се направи разлика између уговора који су закључени на одређено и неодређено време.
„Уговори који су закључени на одређено време се много теже раскидају самовољом закуподавца, јер постоји свега пар законских основа због којих се може раскинути такав уговор, попут неплаћања закупнине или коришћења стана супротно намени. Уговори о закупу закључени на неодређено зависе од воље закуподавца који у сваком тренутку може, уз отказни рок, да откаже уговор о закупу“, закључује Никола Премовић.
