https://sputnikportal.rs/20240229/zasto-se-29-februar-ponavlja-svake-cetvrte-godine-da-li-samo-zemlja-ima-prestupnu-godinu-1168272676.html
Зашто се 29. фебруар понавља сваке четврте године, да ли само Земља има преступну годину?
Зашто се 29. фебруар понавља сваке четврте године, да ли само Земља има преступну годину?
Sputnik Србија
Данас је датум који се виђа само сваке четврте године - 29. фебруар. Зашто је тако и да ли је Земља једина планета на којој постоји такозвана преступна година? 29.02.2024, Sputnik Србија
2024-02-29T21:23+0100
2024-02-29T21:23+0100
2024-02-29T21:23+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/02/1d/1168273143_0:93:3059:1814_1920x0_80_0_0_89ad46849c27645498d47bdfa879b6f7.jpg
Научни разлогЗемљи треба отприлике 365,25 дана (тачније 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди) да обиђе Сунце и тако обележи соларну годину. То се, наравно, не може уписати у календар. Затоје договорено да сваке четврте године тај додатни дан који Земља скупи путујући око Сунца упишемо и у календар.Додатни дан уједно означава и преступну годину, односно годину која уместо 365 има 366 дана.Иако се некоме можда чини да је то безвезе, постоји добар разлог за то. Наиме, тако пратимо соларну годину. Да људи не прате соларну годину, с временом би се догодило да се календарска година и соларна година разиђу, па бисмо Нову годину славили, рецимо у априлу. Како до тога не би дошло, имамо преступну годину.Али,занимљиво је да Земља није једина планетакоји има преступну годину. Марс, на пример, има више преступних година него правих. Година на Марсу траје 668 солова, односно дана, али је Марсу потребно 668,6 солова да би обишао Сунце. Тако у десетогодишњем раздобљу Марс има четири године са 668 дана и шест са 669 дана.Математички разлогПостоји још један разлог због којег имамо преступне године. Још око 46. године пре нове ере у Римском Царству Јулије Цезар увео је календарски систем данас познат као јулијански календар.Јулијански календар је од почетка имао грешку. Наиме, био је нешто дужи од соларног календара што је довело до гомилања грешака током година па је до 1582. године накупљено 12,7 дана вишка.Тада је на сцену ступио папа Гргур XIII, који је 1582. године реформисао календар одредивши да све године дељиве са четирибуду преступне, осим година века које морају бити дељиве са 400 да би биле преступне.Грегоријански календар ушао је у употребу у римокатоличким земљама у октобру 1582. године када је календар усклађен с годишњим добима због чега је уклоњено 10 дана из календара (онај вишак који је накупио јулијански календар). Како би у употребу ушао нови календар, одлучили су да ће те године, после четвртка, 4. октобра, уследити петак, али 15. октобра (што је изазвало запрепашћење становништва, посебно оних којима су рођендани падали на избачене датуме).Неколико занимљивостиЗанимљиво је да Велика Британија и њене колоније нису увеле нови грегоријански календар до септембра1752. године. Тада је већ била потребна додатна корекција од једног дана. Промена календара утицала је и на документе, па су тако неки британски документи из тог раздобља носили оба датума - и по јулијанском и по грегоријанском календару.И на крају још неколико занимљивости у вези са 29. фебруаром.Наиме, на тај су дан жене у Ирској смеле да запросе мушкарце које су желеле.У неким културама 29. фебруар се сматра несрећним даном. На пример, у Италији се преступна година сматра несрећном, а у Грчкој се не саветује планирање венчања у преступној години.Процењује се да се у свету, сваког 29. фебруара роди око пет милиона деце.Бројне познате особе рођене су 29. фебруара. На приме, композитор Ђоакино Росини, шпански премијер Педро Санчез, ирски инжењер и креатор модерних подморница Џон Филип Холанд или репер Ђа Руле, пренео је „Зимо“.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Зашто се 29. фебруар понавља сваке четврте године, да ли само Земља има преступну годину?
Данас је датум који се виђа само сваке четврте године - 29. фебруар. Зашто је тако и да ли је Земља једина планета на којој постоји такозвана преступна година?
Земљи треба отприлике 365,25 дана (тачније 365 дана, 5 сати, 48 минута и 46 секунди) да обиђе Сунце и тако обележи соларну годину. То се, наравно, не може уписати у календар. Затоје договорено да сваке четврте године тај додатни дан који Земља скупи путујући око Сунца упишемо и у календар.
Додатни дан уједно означава и преступну годину, односно годину која уместо 365 има 366 дана.
Иако се некоме можда чини да је то безвезе, постоји добар разлог за то. Наиме, тако пратимо соларну годину. Да људи не прате соларну годину, с временом би се догодило да се календарска година и соларна година разиђу, па бисмо Нову годину славили, рецимо у априлу. Како до тога не би дошло, имамо преступну годину.
Али,занимљиво је да Земља није једина планетакоји има преступну годину. Марс, на пример, има више преступних година него правих. Година на Марсу траје 668 солова, односно дана, али је Марсу потребно 668,6 солова да би обишао Сунце. Тако у десетогодишњем раздобљу Марс има четири године са 668 дана и шест са 669 дана.
Постоји још један разлог због којег имамо преступне године. Још око 46. године пре нове ере у Римском Царству Јулије Цезар увео је календарски систем данас познат као јулијански календар.
Јулијански календар је од почетка имао грешку. Наиме, био је нешто дужи од соларног календара што је довело до гомилања грешака током година па је до 1582. године накупљено 12,7 дана вишка.
Тада је на сцену ступио папа Гргур XIII, који је 1582. године реформисао календар одредивши да све године дељиве са четирибуду преступне, осим година века које морају бити дељиве са 400 да би биле преступне.
Грегоријански календар ушао је у употребу у римокатоличким земљама у октобру 1582. године када је календар усклађен с годишњим добима због чега је уклоњено 10 дана из календара (онај вишак који је накупио јулијански календар). Како би у употребу ушао нови календар, одлучили су да ће те године, после четвртка, 4. октобра, уследити петак, али 15. октобра (што је изазвало запрепашћење становништва, посебно оних којима су рођендани падали на избачене датуме).
Занимљиво је да Велика Британија и њене колоније нису увеле нови грегоријански календар до септембра1752. године. Тада је већ била потребна додатна корекција од једног дана. Промена календара утицала је и на документе, па су тако неки британски документи из тог раздобља носили оба датума - и по јулијанском и по грегоријанском календару.
И на крају још неколико занимљивости у вези са 29. фебруаром.
Наиме, на тај су дан жене у Ирској смеле да запросе мушкарце које су желеле.
У неким културама 29. фебруар се сматра несрећним даном. На пример, у Италији се преступна година сматра несрећном, а у Грчкој се не саветује планирање венчања у преступној години.
Процењује се да се у свету, сваког 29. фебруара роди око пет милиона деце.
Бројне познате особе рођене су 29. фебруара. На приме, композитор Ђоакино Росини, шпански премијер Педро Санчез, ирски инжењер и креатор модерних подморница Џон Филип Холанд или репер Ђа Руле, пренео је „Зимо“.
