- Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Нуклеарна експлозија у Хирошими и Сунчев систем: Има нека тајна веза, шта су научници открили

© Sputnik / RIA Novosti / Уђи у базу фотографијаНуклеарна експлозија
Нуклеарна експлозија - Sputnik Србија, 1920, 01.03.2024
Пратите нас
Деценијама после катастрофалног бомбардовања Хирошиме атомском бомбом, на плажи острва Мотоујина откривене су стаклене кугле, остаци те нуклеарне експлозије.
Недавна анализа тог „хирошимског стакла“ баца светло на њихову формацију, указујући да су се кондензовали унутар нуклеарне ватрене кугле, показујући хемијске сличности с примитивним метеоритима, званим хондрити.
Астрохемичар Натан Асет и његов тим са Универзитета Париз Сите проучавали су хемијски и изотопски састав тих стакала. Идентификовали су четири врсте састава: мелилитичан, анортозитан, сода-вапно и силицијумски. Та стакла, упркос неким хемијским сличностима сауобичајеним материјалима, поседују различите изотопске саставе кисеоника и силицијума, нудећи јединствен пут за научноистраживање.

Паралеле с првим формацијама у Сунчевом систему

„Формирање стакала из Хирошиме кондензацијом имплицира да би она могла бити аналогна првим кондензатима у Сунчеву систему“, сугеришу аутори студије која је објављена у часопису „Earth and Planetary Science Letters“.

Те ране формације, познате као инклузије богате калцијумом и алуминијумом (ЦАИ), деле обогаћење изотопима кисеоника-16 (16О), налик изотопском саставу пронађеном у стакленим куглама из Хирошиме.
Научницису провели симулације на основу претходних истраживања како би реконструисали услове нуклеарне експлозије. Интензивна топлота, која је достигла 10 милиона степени по Целзијусу унутар ватрене кугле, испарила је грађевинске материјале који су се касније кондензовали у стаклене капљице. Симулације су откриле процес фракциониране кондензације, при чему су се прво формирала мелилитична стакла, затим анортозитна, сода-вапнена па силикатна стакла, а сва су се гасила на температурама између 1800 и 1400 °C.
„Мелилитична стакла су прва течност која се кондензујеи последња која се гаси, тако да су она та која могу највише да комуницирају с материјалима у ватреној кугли“, објашњавају Асет и колеге, сугеришући да би та интеракција могла да објасни преваленцију инклузија у мелилиту стакла.
Док студија пружа увид у стакла из Хирошиме, научници признају значајне разлике између услова нуклеарне ватрене кугле и акрецијског диска раног Сунчевог система, где су хондрити настали. Ипак, сличности у хемијским реакцијама током кондензације указују на интригантне паралеле, пренео је „Сајенс алерт“.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала