https://sputnikportal.rs/20240310/kako-radi-srpski-it-sektor-ima-li-masovnih-otkaza-da-li-su-programeri-i-dalje-trazeni-1168644817.html
Како ради српски ИТ сектор: Има ли масовних отказа, да ли су програмери и даље тражени
Како ради српски ИТ сектор: Има ли масовних отказа, да ли су програмери и даље тражени
Sputnik Србија
И поред отпуштања прошле године, индустрија информационо-комуникационих технологија и даље најбрже расте. Србија је дуго важила за земљу чији стручњаци... 10.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-10T14:55+0100
2024-03-10T14:55+0100
2024-03-10T14:55+0100
економија
економија
србија – економија
ит
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0a/1168644966_0:256:2731:1792_1920x0_80_0_0_3037214bf91e8bb635f539fc6c01198e.jpg
ИТ сектор је постао најзначајнија извозна грана Србије, са највећим суфицитом и најбржим растом. Извоз је у прошлој години досегао 3,44 милијарде евра, што је 27 одсто више него у 2022. години.Раст извоза прати и раст броја запослених – 2016. године у овом сектору радило је око 56.000 људи, док је тај број прошле године достигао 110.000.Земље у које Србија навише извози високотехнолошке услуге су САД, Велика Британија, Швајцарска и Немачка.„Србија је до сада, нарочито последње две године, препозната као добро место за улагање, бизнис дивелопменте и довођење нових аутсорсинг центара великих светских компанија. Да би се то задржало, морало би да се задрже порески подстицаји и остале олакшице које је Влада до сада давала“, каже Михајло Поштић, директор „Луксофта“ у Србији.Криза и масовни отказиИТ сектор и криза до пре две године, били су две неспојиве ствари, али су се масовна отпуштања светских компанија, попут „Мајкрософта“, „Амазона“ и „Мете“, осетила у целом свету. Ипак, програмери су и даље тражени, пише РТС.ИТ индустрија у СрбијиПрема истраживању организације „Старт-ап геном“, Србија је препозната као један од 20 најбољих европских ИТ екосистема по доступности талената.Као предности због којих старт-ап треба основати или преселити у Београд или Нови Сад, наведене су субвенције државе и међународна повезаност.„Ако тражите земљу да инвестирате у иновације, информационо-комуникацону технологију, вештачку интелигенцију и биотехнологију, Србија је право место у Европи. По расту извоза ИКТ услуга, у прве три земље смо у Европи у периоду од 2016. до 2022. године. Са Европском банком за обнову и развој инвестирамо у иновације, научну инфраструктуру, изградњу нових научно-технолошких паркова", наводи премијерка Србије Ана Брнабић.Да би се раст домаће високотехнолошке индустрије наставио, упућени истичу неопходност подизања свести о важности информационих технологија за привреду, наставак подстицаја државе, као и већи број студијских програма из те области.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
економија, србија – економија, ит
економија, србија – економија, ит
Како ради српски ИТ сектор: Има ли масовних отказа, да ли су програмери и даље тражени
И поред отпуштања прошле године, индустрија информационо-комуникационих технологија и даље најбрже расте. Србија је дуго важила за земљу чији стручњаци развијају производе за друге компаније, али се последњих година и то мења.
ИТ сектор је постао најзначајнија извозна грана Србије, са највећим суфицитом и најбржим растом. Извоз је у прошлој години досегао 3,44 милијарде евра, што је 27 одсто више него у 2022. години.
Раст извоза прати и раст броја запослених – 2016. године у овом сектору радило је око 56.000 људи, док је тај број прошле године достигао 110.000.
Земље у које Србија навише извози високотехнолошке услуге су САД, Велика Британија, Швајцарска и Немачка.
„Србија је до сада, нарочито последње две године, препозната као добро место за улагање, бизнис дивелопменте и довођење нових аутсорсинг центара великих светских компанија. Да би се то задржало, морало би да се задрже порески подстицаји и остале олакшице које је Влада до сада давала“, каже Михајло Поштић, директор „Луксофта“ у Србији.
ИТ сектор и криза до пре две године, били су две неспојиве ствари, али су се масовна отпуштања светских компанија, попут „Мајкрософта“, „Амазона“ и „Мете“, осетила у целом свету. Ипак, програмери су и даље тражени,
пише РТС.
„Оно што баца сенку на целу годину јесте да смо на запошљавању могли да видимо податак од 50 одсто мање огласа за посао у ИТ индустрији. Добро је да смо за разлику од глобалног нивоа, имали далеко мање отказа у Србији, до два одсто укупно запослених“, указује Марко Вучетић са сајт „Helloworld“.
Према истраживању организације „Старт-ап геном“, Србија је препозната као један од 20 најбољих европских ИТ екосистема по доступности талената.
Као предности због којих старт-ап треба основати или преселити у Београд или Нови Сад, наведене су субвенције државе и међународна повезаност.
„Ако тражите земљу да инвестирате у иновације, информационо-комуникацону технологију, вештачку интелигенцију и биотехнологију, Србија је право место у Европи. По расту извоза ИКТ услуга, у прве три земље смо у Европи у периоду од 2016. до 2022. године. Са Европском банком за обнову и развој инвестирамо у иновације, научну инфраструктуру, изградњу нових научно-технолошких паркова", наводи премијерка Србије Ана Брнабић.
Да би се раст домаће високотехнолошке индустрије наставио, упућени истичу неопходност подизања свести о важности информационих технологија за привреду, наставак подстицаја државе, као и већи број студијских програма из те области.
