https://sputnikportal.rs/20240311/preminuo-episkop-moravicki-antonije-1168669813.html
Преминуо епископ моравички Антоније
Преминуо епископ моравички Антоније
Sputnik Србија
Епископ моравички Антоније, викар патријарха српског и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви преминуо је данас у Москви, саопштила је СПЦ. Датум... 11.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-11T16:22+0100
2024-03-11T16:22+0100
2024-03-11T16:22+0100
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/0b/1168669883_0:37:1501:881_1920x0_80_0_0_b40011a1b7851515b8013ed97a18e172.jpg
Епископ Антоније је рођен 23. јула 1970. године, на празник Преподобног Антонија Кијево-печерског, у Ваљеву од оца Радована и мајке Јелке (рођ. Милићевић). Основну школу је завршио у Причевићу код Ваљева, после чега уписује Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године. Као ученика богословије 23. септембра 1989. године у манастиру Крки у чин мале схиме замонашио га је Епископ жички Стефан, који га је и рукополжио у чин јерођакона 10. децембра 1989. године у манастиру Жичи, а чин јеромонаха 5. јануара 1991. године такође у манастиру Жичи. На предлог епископа жичког Стефана, а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је 1992. године уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент у генерацији био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије 31. маја 1996. године јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.По повратку из Русије 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна. На предлог Митрополита дабробосанског Николаја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Исте године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао 2002. године протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Православне Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај 17. марта 2002. године у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 2006. године изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског са титулом Епископ моравички. Хитортонија је обављена 23. јула 2006. Године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду од стране Патријарха српског Павла и уз саслужење осамнаест архијереја.Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской Православной Церкви“. Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије. Од 2003. године, епископ Антоније је предавао на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је до избора у звање декана 2018. године био и управник Kатедре за литургијско богословље. Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова 2018. године, епископ Антоније је постављен за декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви. На поменутој фукцији се налазио све до 1. јула 2022. године. Докторску дисертацију под називом „Односи Српске Православне Цркве и Руске Православне Цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске Православне Цркве” успешно је одбранио 2019. године на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка). Носилац је високих црквених и државнох одликовања. Аутор је следећих књига и монографија: Господи посети виноград сей, Православна Москва (водич кроз православне светиње руске престонице), Отношения Сербской и Русской Православных Церквей на основании документов российских архивов, Святые земли сербской, У загрљају Богородичиног града и Свидетель истории и живой голос традиции. Превео је следеће књиге: Померање граница срца Митрополија тверског и кашинског Амвросија (Јермакова), У шта верују православни хришћани Митрополита будимпештанског и мађарског Илариона (Алфејева), Запитајмо се о будућности човечанства Патријарха московског и све Русије Кирила и Тајна предивних дела Митрополита тверског и кашинског Амвросија. Био је аутор чланака и радова објављених у руском издању Православне енциклопедије, као и у раду Поклоничке агенције Пут вере и Издавачке установе Подворја Српске Православне Цркве у Москви, наведено је на сајту СПЦ.Вучић упутио саучешће поводом смрти епископа моравичког АнтонијаПредседник Републике Србије Александар Вучић упутио је данас саучешће поводом смрти епископа моравичког Антонија, викара патријарха српског и старешине Подворја Српске православне цркве у Москви, у коме је истакао да је Антоније показивао монашку скромност и кротост, истовремено вршећи своју дужност мудро, непоколебљиво и са посебним поносом на Србију.„Са великом тугом сам примио вест о изненадној смрти преосвећеног епископа моравичког Антонија, духовника који је славу светосавља пронео од Жиче и Студенице до Москве и чији драгоцени поклон, икону Светог Николе, чувам и данас са посебним пијететом“, навео је Вучић у саучешћу.Председник је додао да се Антонија сећа као човека који је, упркос високом звању и одговорним задужењима, у свакој прилици показивао монашку скромност и кротост, истовремено вршећи своју дужност мудро, непоколебљиво и са посебним поносом на Србију и њено неизмерно духовно наслеђе које је са љубављу уткао у снажне везе са Руском православном црквом.„Иако врхунски ерудита, није се узносио мудростима овога света, свагда захваљујући Богу на даровима које нам свима даје, без обзира на разлике које ми, нажалост, правимо међу собом у овом свету“, навео је Вучић.Он је нагласио да су му Антонијеве беседе биле бритке, али и благе и да нико од Антонија није отишао без очинског савета, јер се увек неуморно трудио да ублажи тугу, патњу или бол свим верницима који су код њега радо долазили.„Следећи чврсто и поносно пут светога Саве, епископ Антоније је стрпљиво, ревносно и самопрегорно утирао широк и светао пут братске православне љубави између српског и руског народа и наших цркава“, истакао је председник Србије.Вучић је додао да је Антоније оставио снажан траг током земаљског живота, током којег је поучавао да се увек треба радовати, веровати и надати.„Успраћамо га у царство небеско, речима из псалма Давидовог: 'И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, и настанићу се у дому Господњем за дуге дане.' Нека почива у миру добри наш епископ Антоније, а српски род, који је његовим упокојењем добио још једног молитвеника у небеској лаври, памтиће га заувек“, навео је Вучић.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Преминуо епископ моравички Антоније
Епископ моравички Антоније, викар патријарха српског и старешина Подворја Српске Православне Цркве у Москви преминуо је данас у Москви, саопштила је СПЦ. Датум и време сахране биће накнадно објављени.
Епископ Антоније је рођен 23. јула 1970. године, на празник Преподобног Антонија Кијево-печерског, у Ваљеву од оца Радована и мајке Јелке (рођ. Милићевић). Основну школу је завршио у Причевићу код Ваљева, после чега уписује Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки, коју успешно завршава 1991. године. Као ученика богословије 23. септембра 1989. године у манастиру Крки у чин мале схиме замонашио га је Епископ жички Стефан, који га је и рукополжио у чин јерођакона 10. децембра 1989. године у манастиру Жичи, а чин јеромонаха 5. јануара 1991. године такође у манастиру Жичи. На предлог епископа жичког Стефана, а по благослову Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, јеромонах Антоније је 1992. године уписао Московску духовну академију у Свето Тројице-Сергијевој лаври (Сергијев Посад). Дипломирао је академске 1995/96. године. Са одличним успехом одбранио је и кандидатску дисертацију (катедра за Историју помесних Цркава) на тему „История Сербской Православной Церкви с 1945 по 1995 годы“. Као најбољи студент у генерацији био је и стипендиста Московске духовне академије. Одлуком Научног савета Московске духовне академије 31. маја 1996. године јеромонаху Антонију је додељено научно звање кандидата богословских наука Московског универзитета.
По повратку из Русије 1996. године, унапређен је у чин синђела и постављен за намесника и благајника манастира Студенице, одакле је касније прешао у Митрополију дабробосанску и примљен за сабрата манастира Добруна. На предлог Митрополита дабробосанског Николаја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве је поставио синђела Антонија 2000. године за професора Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи. Исте године предавао је и на Музичкој академији Универзитета у Источном Сарајеву. Истовремено је обављао дужност старешине Саборне цркве у Сарајеву, где бива унапређен у чин протосинђела на Божић 2001. године. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Синод је изабрао 2002. године протосинђела Антонија за старешину Подворја Српске Православне Цркве у Москви. На основу одлуке Светог Архијерејског Синода, митрополит Николај 17. марта 2002. године у капели Духовне академије Светог Василија Острошког у Фочи произвео протосинђела Антонија у чин архимандрита. На предлог Патријарха српског Павла, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 2006. године изабрао је архимандрита Антонија за викарног епископа Патријарха српског са титулом Епископ моравички. Хитортонија је обављена 23. јула 2006. Године у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду од стране Патријарха српског Павла и уз саслужење осамнаест архијереја.
Степен звања магистра теологије стекао је на Руском православном институту Светог Јована Богослова у Москви успешно одбранивши магистарски рад на тему „Богослужебные традиции в Сербской Православной Церкви“. Пред Међународним академијским акредитационим и атестационим комитетом (МАААК) успешно брани научну дисертацију на тему „Богослужења у дохалкидонским црквама“, стекавши звање доктора теологије. Од 2003. године, епископ Антоније је предавао на Руском православном институту „Свети Јован Богослов“ у Москви, где је до избора у звање декана 2018. године био и управник Kатедре за литургијско богословље. Одлуком Научног већа Московског православног универзитета Светог Јована Богослова 2018. године, епископ Антоније је постављен за декана Филозофско-богословског факултета Московског православног универзитета у Москви. На поменутој фукцији се налазио све до 1. јула 2022. године. Докторску дисертацију под називом „Односи Српске Православне Цркве и Руске Православне Цркве у периоду између 1944. и 1950. године, на основу материјала из архива Русије и Руске Православне Цркве” успешно је одбранио 2019. године на Православном богословском факултету Универзитета у Прешову (Словачка). Носилац је високих црквених и државнох одликовања.
Аутор је следећих књига и монографија: Г
осподи посети виноград сей,
Православна Москва (водич кроз православне светиње руске престонице),
Отношения Сербской и Русской Православных Церквей на основании документов российских архивов,
Святые земли сербской,
У загрљају Богородичиног града и
Свидетель истории и живой голос традиции. Превео је следеће књиге:
Померање граница срца Митрополија тверског и кашинског Амвросија (Јермакова),
У шта верују православни хришћани Митрополита будимпештанског и мађарског Илариона (Алфејева),
Запитајмо се о будућности човечанства Патријарха московског и све Русије Кирила и
Тајна предивних дела Митрополита тверског и кашинског Амвросија. Био је аутор чланака и радова објављених у руском издању
Православне енциклопедије, као и у раду Поклоничке агенције
Пут вере и Издавачке установе Подворја Српске Православне Цркве у Москви,
наведено је на сајту СПЦ.
Вучић упутио саучешће поводом смрти епископа моравичког Антонија
Председник Републике Србије Александар Вучић упутио је данас саучешће поводом смрти епископа моравичког Антонија, викара патријарха српског и старешине Подворја Српске православне цркве у Москви, у коме је истакао да је Антоније показивао монашку скромност и кротост, истовремено вршећи своју дужност мудро, непоколебљиво и са посебним поносом на Србију.
„Са великом тугом сам примио вест о изненадној смрти преосвећеног епископа моравичког Антонија, духовника који је славу светосавља пронео од Жиче и Студенице до Москве и чији драгоцени поклон, икону Светог Николе, чувам и данас са посебним пијететом“, навео је Вучић у саучешћу.
Председник је додао да се Антонија сећа као човека који је, упркос високом звању и одговорним задужењима, у свакој прилици показивао монашку скромност и кротост, истовремено вршећи своју дужност мудро, непоколебљиво и са посебним поносом на Србију и њено неизмерно духовно наслеђе које је са љубављу уткао у снажне везе са Руском православном црквом.
„Иако врхунски ерудита, није се узносио мудростима овога света, свагда захваљујући Богу на даровима које нам свима даје, без обзира на разлике које ми, нажалост, правимо међу собом у овом свету“, навео је Вучић.
Он је нагласио да су му Антонијеве беседе биле бритке, али и благе и да нико од Антонија није отишао без очинског савета, јер се увек неуморно трудио да ублажи тугу, патњу или бол свим верницима који су код њега радо долазили.
„Следећи чврсто и поносно пут светога Саве, епископ Антоније је стрпљиво, ревносно и самопрегорно утирао широк и светао пут братске православне љубави између српског и руског народа и наших цркава“, истакао је председник Србије.
Вучић је додао да је Антоније оставио снажан траг током земаљског живота, током којег је поучавао да се увек треба радовати, веровати и надати.
„Успраћамо га у царство небеско, речима из псалма Давидовог: 'И милост Твоја пратиће ме у све дане живота мога, и настанићу се у дому Господњем за дуге дане.' Нека почива у миру добри наш епископ Антоније, а српски род, који је његовим упокојењем добио још једног молитвеника у небеској лаври, памтиће га заувек“, навео је Вучић.
