https://sputnikportal.rs/20240311/rusija-zaradila-56-milijardi-dolara-od-preusmeravanja-prodaje-energenata-1168665845.html
Русија зарадила 56 милијарди долара од преусмеравања продаје енергената
Русија зарадила 56 милијарди долара од преусмеравања продаје енергената
Sputnik Србија
Прошле године Русија је зарадила готово 187 милијарди долара од испорука нафте, гаса и угља пријатељским земљама, што је за 56 милијарди долара више од... 11.03.2024, Sputnik Србија
2024-03-11T09:11+0100
2024-03-11T09:11+0100
2024-03-11T09:11+0100
економија
руси
антируске санкције
руски гас
нафта
енергенти
извоз
кина
индија
бразил
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112122/96/1121229673_0:84:3077:1814_1920x0_80_0_0_d09f9279bab27f7b5c308c7e0da48ebc.jpg
Анализом која је обухватила највеће потрошаче руски енергената - Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију, Малезију и ЕУ, упоређена је просечна цена залиха у периоду од 2019. до 2021. и током 2023. године. Подаци за 2022. годину се не узимају због абнормалних флуктуација вредности увоза, како услед промена цена, тако и услед обима понуде.Пре увођења санкција, двадесет седам земаља Европске уније је куповало енергенте од Русије у просеку за 102,5 милијарди долара годишње, док су прошле године набавке вределе само 31,6 милијарди. Услед тога, изгубљени приходи од снабдевања ових земаља су 70,9 милијарди долара.Ипак, та сума је више него надокнађена приходима од повећаног извоза у Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију и Малезију - прошле године то је било 186,7 милијарди долара, у поређењу с просеком од 59,9 милијарди долара за период од 2019. до 2021.Тако је додатни приход од продаје енергената овим земљама износио 126,8 милијарди долара, односно 56 милијарди долара више од изгубљеног прихода од снабдевања Европске уније.Највећи купац руских енергената прошле године била је Кина, која је удвостручила своју потрошњу угља, гаса, нафте и нафтних деривата - на 94,6 милијарди долара са 43,3 милијарде долара у периоду 2019. до 2021.Следи Индија, која је повећала куповину руских енергената готово 18 пута, затим Турска (2,4 пута, односно на 30,1 милијарду долара) и Бразил (24 пута, односно на 5,3 милијарде долара). Малезија је повећала увоз енергената из Русије за 2,8 пута, на 2 милијарде долара, а Индонезија за 5,5 пута, односно на 1,1 милијарду долара.
кина
индија
бразил
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
руси, антируске санкције, руски гас, нафта, енергенти, извоз, кина, индија, бразил, турска
руси, антируске санкције, руски гас, нафта, енергенти, извоз, кина, индија, бразил, турска
Русија зарадила 56 милијарди долара од преусмеравања продаје енергената
Прошле године Русија је зарадила готово 187 милијарди долара од испорука нафте, гаса и угља пријатељским земљама, што је за 56 милијарди долара више од просечног нивоа снабдевања европских земаља пре увођења антируских санкције, следи из података националних статистичких служби највећих купаца руских енергената.
Анализом која је обухватила највеће потрошаче руски енергената - Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију, Малезију и ЕУ, упоређена је просечна цена залиха у периоду од 2019. до 2021. и током 2023. године. Подаци за 2022. годину се не узимају због абнормалних флуктуација вредности увоза, како услед промена цена, тако и услед обима понуде.
Пре увођења санкција, двадесет седам земаља Европске уније је куповало енергенте од Русије у просеку за 102,5 милијарди долара годишње, док су прошле године набавке вределе само 31,6 милијарди. Услед тога, изгубљени приходи од снабдевања ових земаља су 70,9 милијарди долара.
Ипак, та сума је више него надокнађена приходима од повећаног извоза у Турску, Кину, Индију, Бразил, Индонезију и Малезију - прошле године то је било 186,7 милијарди долара, у поређењу с просеком од 59,9 милијарди долара за период од 2019. до 2021.
Тако је додатни приход од продаје енергената овим земљама износио 126,8 милијарди долара, односно 56 милијарди долара више од изгубљеног прихода од снабдевања Европске уније.
Највећи купац руских енергената прошле године била је Кина, која је удвостручила своју потрошњу угља, гаса, нафте и нафтних деривата - на 94,6 милијарди долара са 43,3 милијарде долара у периоду 2019. до 2021.
Следи Индија, која је повећала куповину руских енергената готово 18 пута, затим Турска (2,4 пута, односно на 30,1 милијарду долара) и Бразил (24 пута, односно на 5,3 милијарде долара). Малезија је повећала увоз енергената из Русије за 2,8 пута, на 2 милијарде долара, а Индонезија за 5,5 пута, односно на 1,1 милијарду долара.
