Случај Динко: Западни бели медвед који збија шале са Јасеновцем - штити ли закон Србе од овога?
© Јавно власништво
Пратите нас
Етичка комисија Филозофског факултета у Новом Саду добила је озбиљан „домаћи задатак“ од својих студената који су, незадовољни јавним наступом професора Динка Грухоњића, одлучили да његове речи ставе на кантар како би се проценило има ли у њима елемената националне, верске и расне мржње према српском народу.
Поред тога што је Грухоњић недавно јавно изјавио да има лепо име, попут управника Јасеновца Динка Шакића, он је заговарао рушење новосадских цркава и отварање пабова на њиховим местима. Цркву на Телепу би, по његовим речима, требало претворити или у паб, или у „стејџ“ за Егзит, а Војводина је „ни крива ни дужна, остала са Србијом“.
Бранислав Ристивојевић, професор универзитета, подсетио је да се, поред оптужби за изазивање мржње према Српству и православљу, раније и из других разлога већ повела расправа о Грухоњићевом положају на новосадском факултету.
Проф. др Бранислав Ристивојевић
Ристивојевић је, иначе, смењен са места декана Правног факултета у Новом Саду, само зато што је водио студенте у амбасаду Русије. До смене је дошло у лето 2022. у његовом другом мандату, а катедру је задражао. Смењен је из, како каже, русофобије, јер је неко сматрао да је за сарадњу са Русијом то био „осетљив политички тренутак“, будући да је рат у Украјини већ био почео.
У времену када је Ристивојевић био декан Правног факултета у Новом Саду, Правни факултет је реаговао при Грухоњићевом избору у звање, доводећи у питање његову компетенцију, научне и академске заслуге и достигнућа. Овај апел никада није дошао на дневни ред, али се сад, каже Ристивојевић, ситуација променила и сами студенти су укључени.
Једно је слобода говора, друго је беспризорни безобразлук који овај човек приређује већ дуго времена, а који се случајно, стицајем околности, нашао на месту професора, иако то не заслужује. Он није достојан да обавља тај посао одавно, али не због ове најновије ужасавајуће изјаве. Ми овде у Новом Саду с тим његовим лупетањима живимо већ годинама, рекао је Ристивојевић за Спутњик.
На крају крајева. каже он, није битно да ли тај човек има или нема утицаја нити колико људи ће га узети за озбиљно. Питање је само једно – да ли је то био говор мржње или не, односно да ли се то што је Грухоњић рекао кажњава по закону или не.
Његове раније изјаве су такође биле овакве, па често и теже од ових, само што раније нико осим Правног факултета није реаговао. Ја немам бољу реч него бљувотина. Човеку који је јуче дошао из Бањалуке, данас сметају други људи који долазе из те исте Бањалуке. Како је он дошао? На летећем ћилиму? То је најобичнији безобразлук и Филозофски факултет мора да реагује. Морао је већ стотину пута да реагује, јер је то речник једног уличара, а не некога ко припада академској заједници.
Србосјек
© Sputnik / Лола Ђорђевић
„Домаћи издајник страни плаћеник“
Новинар Филип Родић сматра да је овакав речник производ страног мешања и страних покушаја да се изврши инжињеринг над српским народом, па самим тим и Војводином. Он је подсетио на речи некадашњег немачког амбасадора Цобела да ће Војводина „бити следећа“, уколико не будемо „послушни“ са Косовом.
Динко Грухоњић и њему слични су директан производ америчког мешања и мешања колективног Запада у наше друштво и друштвене односе и они се заиста осећају заштићено као бели медведи зато што знају да изнад њих стоје шеста флота и велики амерички капитал. То нит је од јуче, нити ће престати сутра. То је нешто што траје и што има снажну подршку од елемената са Запада, изјавио је Родић за Спутњик.
Он овакву реторику сматра недопустивом, правећи поређење са другим народима. Уколико би се било који други народ или верска заједница ословљавале и третирале на исти начин, заменивши само име „Србин“ или „Србија“ са њиховим, то би била међународна катастрофа. Исто тако падају у воду правдања да је у питању била безазлена шала, јер, како каже Родић, није замисливо ни да се, примера ради, Дадо Топић, коме је крштено име Адолф, шали како има лепо име попут Хитлера.
Адолф Хитлер и Рудолф Хес 1939. године.
© AFP 2023 / FRANCE PRESSE VOIR
Ипак, чињеница да Грухоњић годинама ради и зарађује, између осталог и на државном универзитету, да предаје омладини, да има своје приватне послове, да говори и пише најгадније увреде и прави злочиначка поређења на рачун Срба и православља, а никад му није фалила ни длака са главе, каже Родић, говори у прилог чињеници да је у Србији друштво далеко толерантније и демократскије него што су то многа западна друштва.
Шта кажу студенти?
Студентски парламент Филозофског факултета у Новом Саду, где Грухоњић предаје, већином гласова је осудио његово понашање, а званичним телима факултета, односно Етичкој комисији, проследили су допис којим захтевају да се говор Динка Грухоњића прогласи за говор мржње.
Немања Вујић, студент продекан Филозофског факултета у Новом Саду, иначе историчар двадесетог века са специјализацијом на теми геноцида над Србима у НДХ, прича за Спутњик како су студенти хтели да се овај пут и њихов глас чује, будући да се не ради о изолованом инциденту већ проблему читавог друштва. Он је рекао да је ових дана стигао „безброј молби“ студената, у циљу осуде професоровог понашања.
Оно шта нам је конкретно засметало је био речник професора Грухоњића који константно изазива незадовољство. Ми смо дошли у ситуацију да је постало готово нормално да се у јавности чују изјаве које су сепаратистичке, шовинистичке, расистичке... тако да смо помислили да не можемо прећи преко овога. Најмање шта као студентски представници Филозофског факултета можемо учинити јесте да покренемо иницијативу у циљу да се овај пут нешто о томе каже и то од оних органа чији је то посао. Ми смо заправо само хтели да скренемо пажњу да нешто што није нормално не можемо да прихватимо као нормално, рекао је Вујић за Спутњик.
Филозофски факултет
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Један од иницијатора свега овога била је, како каже, сама подршка народа, односно формални и неформални позиви јавности да се студенти огласе и ураде нешто по том питању. Подршка се, објашњава Вујић, још више појачала након покретања иницијативе, када су вести о њој достигле неколико стотина хиљада прегледа за врло кратак временски период. Подршка је широка, јавност је врло заинтересована, као и медији, а њихова замисао је, у смислу ширег интересовања, превазишла првобитна очекивања.
Ми се овде држимо само слова Устава. У Новом Саду смо јако срећни што смо једна мултикултурална средина где су свакој мањини законима и Уставом обезбеђена сва могућа права и што је држава Србија таква земља која то омогућује. Српски народ би у неким другим државама био јако срећан да има та права. То што ми свакој мањинској заједници и народу дајемо велика права, не значи да српска већина може да буде ниподаштавана.
Када говори о стању на терену, односно осећањима оних који живе и раде у северном делу Србије, Немања објашњава да никаквих подела нема, да се оне оркестрирају и налазе само на друштвеним мрежама. Људи у Војводини нормално функционишу, живе, раде, воле, плаћају порезе, невезано за то да ли долазе из Војводине, Новог Сада, јужних делова Србије, Београда, Републике Српске, Црне Горе... Када је реч о нетрпељивости, наставља он, шири је једна мала група која има широк медијски простор, пропорционално доста већи у односу на њихову бројност и релевантност.
Позивам све студенте новосадског и других универзитета у Републици Србији да нам се придруже и пруже подршку. То ће нам много значити јер је ово борба за све студенте и права сваког појединачног студента, независно од тога како се он лично декларише. Ово је борба за права свих нас, закључио је Немања Вујић.
Погледајте и:
