https://sputnikportal.rs/20240327/zaokret-u-njujorku-agresija-na-srj-stalno-pred-savetom-bezbednosti--osujecene-namere-zapada-1170396272.html
Заокрет у Њујорку: Агресија на СРЈ стално пред Саветом безбедности – осујећене намере Запада
Заокрет у Њујорку: Агресија на СРЈ стално пред Саветом безбедности – осујећене намере Запада
Sputnik Србија
Заокрет у Њујорку: Агресија на СРЈ стално пред Саветом безбедности – осујећене намере Запада
2024-03-27T20:09+0100
2024-03-27T20:09+0100
2024-03-27T20:09+0100
србија
србија
србија – политика
агресија нато на срј
савет безбедности ун
русија
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/03/1b/1170398766_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_8906c589908af809494858317d1a5fc3.jpg
Мисија Русије при Уједињеним нацијама поново је затражила седницу Савета безбедности поводом 25 година од агресије НАТО против Југославије, изјавио је заменик руског амбасадора Дмитриј Пољански.„Након дана жестоког противљења од стране наших опонената издејствовали смо да Јапан, председавајућа земља, ипак закаже седницу 28. марта за 15 сати по америчком времену“, рекао је Пољански.Русија: НАТО агресија на СРЈ стално на дневном реду СБ УНПретходно је Пољански најавио да ће Русија током сваке седнице СБ УН покретати расправу о агресији НАТО на СР Југославију, пошто су западне земље на челу са Француском блокирале седницу коју је Москва тражила на 25. годишњицу агресије.Следећи корак – брифинг генералног секретара пред Саветом безбедностиЧињеница је да Савет безбедности има сталну тачку на дневном реду а то је мир и међународна безбедност и под том тачком може да на дневни ред дође све – и Украјина и Блиски исток и Косово и Метохија, каже за Спутњик дипломата Бранко Бранковић.Иако би представници НАТО земаља у СБ УН могли да одбију одржавање седнице, Бранковић сматра да се то неће десити сутра као што се десило пре два дана. Јер овог пута ће Русија тражити да се одржи тзв. брифинг СБ од стране генералног секретара УН-а или његовог помоћника о бомбардовању и свим његовим импликацијама по мир и међународну безбедност, па онда и по међународно право и по принципе Повеље УН-а, објашњава Бранковић.Међутим, Бранковић истиче да није без значаја чињеница да се на претходној седници Савета безбедности 12 чланица уздржало од гласања, а да нису гласале против руског предлога.Истину о агресији НАТО гура под тепихБивши шеф диломатије СРЈ Живадин Јовановић сматра да је противљење водећих земаља НАТО да се одржи посебна седница СБ посвећена агресији на СРЈ потврда да је то био злочин против мира и човечности. Водеће силе НАТО не желе да се истина о агресији сачува у седишту светске организације и да постане „својина савременог човечанства“, додаје Јовановић.Иницијатива Русије да питање агресије НАТО буде на дневном реду будућих седница СБ, према Јовановићу је пут ка општем признању да је НАТО агресија из 1999. године представљала тачку преокрета у глобалним односима.Агресија НАТО на СРЈ била је рат за успостављање преседана у међународним односима на основу кога ће алијанса на челу са САД моћи да врши агресије широм света, кршећи основне принципе међународног права, додаје Јовановић.Чланице СБ које су уједно и чланице НАТО противе се иницијативи Русије не би ли прикриле своју праву освајачку, агресорску суштину и амбицију да буду хегемон на планети, али ће им нова иницијатива Русије покварити план да агресију на СРЈ „гурну под тепих“, закључио је Јовановић.Ефекат Барбаре Стрејсенд за САД и НАТОЗаменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански навео је да ће НАТО земље пред сваки састанак СБ добити да се пред камерама помиње НАТО агресија, што ће такође бити уврштено у записнике свих предстојећих састанака.Запад је својом одлуком изазвао „ефекат Барбаре Стрејсенд“: када покушај да се информације уклоне доводи до тога да се оне још више шире, додао је Пољански.„Страјсенд ефекат“ је колоквијални назив за феномен где покушај сакривања или уклањања делића информације доводи до нежељеног ширења те информације. Добио је име по америчкој певачици и глумици Барбри Страјсенд, чији је покушај из 2003. да спречи објављивање слика њеног дома неочекивано привукао још већи публицитет.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240327/rusija-ponovo-trazila-sednicu-sb-un-o-agresiji-nato-protiv-jugoslavije-sednica-28-marta-1170334217.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
агресија, нато, срј, савет безбедности, русија, намере, запад, agresija, nato, srj, savet bezbednosti, rusija, namere, zapad
агресија, нато, срј, савет безбедности, русија, намере, запад, agresija, nato, srj, savet bezbednosti, rusija, namere, zapad
Заокрет у Њујорку: Агресија на СРЈ стално пред Саветом безбедности – осујећене намере Запада
Најава Русије да ће током сваке седнице Савета безбедности Уједињених нација покретати расправу о агресији НАТО на Савезну Републику Југославију осујетила је намеру алијансе да неугодну тему гурне под тепих, уз истовремено убрзано ширење информације које НАТО намерава да прикрије, сматрају саговорници Спутњика.
Мисија Русије при Уједињеним нацијама поново је затражила седницу Савета безбедности поводом 25 година од агресије НАТО против Југославије, изјавио је заменик руског амбасадора Дмитриј Пољански.
„Након дана жестоког противљења од стране наших опонената издејствовали смо да Јапан, председавајућа земља, ипак закаже седницу 28. марта за 15 сати по америчком времену“, рекао је Пољански.
Русија: НАТО агресија на СРЈ стално на дневном реду СБ УН
Претходно је Пољански најавио да ће
Русија током сваке седнице СБ УН покретати расправу о агресији НАТО на СР Југославију, пошто су западне земље на челу са Француском блокирале седницу коју је Москва тражила на 25. годишњицу агресије.
Следећи корак – брифинг генералног секретара пред Саветом безбедности
Чињеница је да Савет безбедности има сталну тачку на дневном реду а то је мир и међународна безбедност и под том тачком може да на дневни ред дође све – и Украјина и Блиски исток и Косово и Метохија, каже за Спутњик дипломата Бранко Бранковић.
Иако би представници НАТО земаља у СБ УН могли да одбију одржавање седнице, Бранковић сматра да се то неће десити сутра као што се десило пре два дана. Јер овог пута ће Русија тражити да се одржи тзв. брифинг СБ од стране генералног секретара УН-а или његовог помоћника о бомбардовању и свим његовим импликацијама по мир и међународну безбедност, па онда и по међународно право и по принципе Повеље УН-а, објашњава Бранковић.
„Тако да тај брифинг није као прошла седница где је можда требало да буде усвојена Резолуција. То не значи ништа више него да генерални секретар поднесе брифинг, а да се онда покрене расправа у Савету безбедности. То је друга врста, али то такође значи да као прошли пут мора да прође процедуру а то значи да се опет стави на гласање да ли се то прихвата као дневни ред састанка. И сад се поставља питање да ли ће опет сви да се уздрже за брифинг као што су прошли пут“.
Међутим, Бранковић истиче да није без значаја чињеница да се на претходној седници Савета безбедности 12 чланица уздржало од гласања, а да нису гласале против руског предлога.
„Зато Русија сада иде са овим предлогом да се направи брифинг, а то није први пут да се организује брифинг на Савету безбедности о разним темама. И сад ако се прихвати брифинг онда ће после тога да се развије дискусија. Али о том потом, морамо сачекати сутра у осам сати увече по београдском времену да видимо шта ће да буде“, закључио је Бранковић.
Истину о агресији НАТО гура под тепих
Бивши шеф диломатије СРЈ Живадин Јовановић сматра да је противљење водећих земаља НАТО да се одржи посебна седница СБ посвећена агресији на СРЈ потврда да је то био злочин против мира и човечности. Водеће силе НАТО не желе да се истина о агресији сачува у седишту светске организације и да постане „својина савременог човечанства“, додаје Јовановић.
Иницијатива Русије да питање агресије НАТО буде на дневном реду будућих седница СБ, према Јовановићу је пут ка општем признању да је НАТО агресија из 1999. године представљала тачку преокрета у глобалним односима.
„Понављање теме агресије НАТО из 1999. године је упозоравање и подсећање човечанства да је тада вођен рат против једне мале, независне, суверене европске земље са глобалним циљем да се успостави доминација групе западних земаља на челу са САД на читавој планети. То дакле није био ни мали косовски рат ни интервенција, још мање хуманитарна интервенција или некаква кампања како то често називају западни медији, већ агресија са глобалним циљевима“.
Агресија НАТО на СРЈ била је рат за успостављање преседана у међународним односима на основу кога ће алијанса на челу са САД моћи да врши агресије широм света, кршећи основне принципе међународног права, додаје Јовановић.
Чланице СБ које су уједно и чланице НАТО противе се иницијативи Русије не би ли прикриле своју праву освајачку, агресорску суштину и амбицију да буду хегемон на планети, али ће им нова иницијатива Русије покварити план да агресију на СРЈ „гурну под тепих“, закључио је Јовановић.
Ефекат Барбаре Стрејсенд за САД и НАТО
Заменик сталног представника Русије при УН Дмитриј Пољански навео је да ће НАТО земље пред сваки састанак СБ добити да се пред камерама помиње НАТО агресија, што ће такође бити уврштено у записнике свих предстојећих састанака.
Запад је својом одлуком изазвао „ефекат Барбаре Стрејсенд“: када покушај да се информације уклоне доводи до тога да се оне још више шире, додао је Пољански.
„Страјсенд ефекат“ је колоквијални назив за феномен где покушај сакривања или уклањања делића информације доводи до нежељеног ширења те информације. Добио је име по америчкој певачици и глумици Барбри Страјсенд, чији је покушај из 2003. да спречи објављивање слика њеног дома неочекивано привукао још већи публицитет.
