https://sputnikportal.rs/20240405/marina-abramovic-predlozena-za-akademika-1170775781.html
Марина Абрамовић предложена за академика
Марина Абрамовић предложена за академика
Sputnik Србија
Чувена уметница перформанса српског порекла, коју прати имиџ сатанисткиње и жене која подржава педофилију, Марина Абрамовић, могла би да постане српски... 05.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-05T10:37+0200
2024-04-05T10:37+0200
2024-04-05T10:59+0200
друштво
друштво
србија – друштво
српска академија наука и уметности (сану)
марина абрамовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/05/1170777028_0:72:3072:1800_1920x0_80_0_0_5f8280485920995fd2bf54fc8234cfdf.jpg
Уколико би Абрамовићева постала чланица САНУ, био би то први случај да у једну од најзначајнијих српских институција уђе уметник перформанса. Перформанс је, наиме, како Новости подсећају, често оспораван као уметност због тога што се током извођења у њему користи боди арт, покрет, мимика, гест, на чему посебно инсистира и Марина Абрамовић.Осим контроверзне уметнице на списку предложених имена за Одељење уметности налази се и диригент Дејан Савић који је био управник Народног позоришта, директор Опере, а 2022. године добио је Национално признање за изузетан допринос и заслуге у култури државе, да би 2020. био именован за саветника за културу председника Републике.На списку предлога за Одељење за језик и књижевност између осталих су и писци Милисав Савић, Владан Матијевић, песник Мирослав Максимовић, професорка Филолошког факултета Зорица Несторовић…За Одељење друштвених наука предложена су чак 34 имена, међу њима и социолог Слободан Антонић, психолог Иван Ивић, политиколог Драгана Митровић… Одељење за историју могло би да буде употпуњено са неким од десет предложених кандидата међу којима су Милош Ковић, Александар Растовић, Петар Крестић, Љубомирка Кркљуш…За свих осам одељења Академије дугачки су спискови предложених чланова, али би они тек требало да прођу озбиљну „тријажу“ на одељењима, како би само неколицина именованих била и званично кандидована за академике о којима ће се гласати на изборној скупштини 7. новембра.Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно-наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника. У наредном периоду академици са матичних одељења „претрешће“ предложена имена и саставити коналчну листу кандидата.Кандидат за академика биће онај ко на тајном гласању добије подршку већине присутних чланова неког одељења. Шансу да прође даље на одељењима има троје или четворо предложених, а мало кад то буде више.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво, српска академија наука и уметности (сану), марина абрамовић
друштво, србија – друштво, српска академија наука и уметности (сану), марина абрамовић
Марина Абрамовић предложена за академика
10:37 05.04.2024 (Освежено: 10:59 05.04.2024) Чувена уметница перформанса српског порекла, коју прати имиџ сатанисткиње и жене која подржава педофилију, Марина Абрамовић, могла би да постане српски академик. Њу је, наиме, како преносе Вечерње новости за члана Српске академије наука и уметности предложио академик, вајар Мрђан Бајић.
Уколико би Абрамовићева постала чланица САНУ, био би то први случај да у једну од најзначајнијих српских институција уђе уметник перформанса. Перформанс је, наиме, како Новости подсећају, често оспораван као уметност због тога што се током извођења у њему користи боди арт, покрет, мимика, гест, на чему посебно инсистира и Марина Абрамовић.
Осим контроверзне уметнице на списку предложених имена за Одељење уметности налази се и диригент Дејан Савић који је био управник Народног позоришта, директор Опере, а 2022. године добио је Национално признање за изузетан допринос и заслуге у култури државе, да би 2020. био именован за саветника за културу председника Републике.
На списку предлога за Одељење за језик и књижевност између осталих су и писци Милисав Савић, Владан Матијевић, песник Мирослав Максимовић, професорка Филолошког факултета Зорица Несторовић…
За Одељење друштвених наука предложена су чак 34 имена, међу њима и социолог Слободан Антонић, психолог Иван Ивић, политиколог Драгана Митровић… Одељење за историју могло би да буде употпуњено са неким од десет предложених кандидата међу којима су Милош Ковић, Александар Растовић, Петар Крестић, Љубомирка Кркљуш…
За свих осам одељења Академије дугачки су спискови предложених чланова, али би они тек требало да прођу озбиљну „тријажу“ на одељењима, како би само неколицина именованих била и званично кандидована за академике о којима ће се гласати на изборној скупштини 7. новембра.
Право да предлажу кандидате имају одељења и одбори САНУ, сенати универзитета, научно-наставна већа факултета, научна већа института, органи управљања научних друштава и удружења уметника. У наредном периоду академици са матичних одељења „претрешће“ предложена имена и саставити коналчну листу кандидата.
Кандидат за академика биће онај ко на тајном гласању добије подршку већине присутних чланова неког одељења. Шансу да прође даље на одељењима има троје или четворо предложених, а мало кад то буде више.
