https://sputnikportal.rs/20240417/direktor-muzeja-zrtava-genocida-uputio-pismo-svim-ambasadorima-u-srbiji-zbog-rezolucije-o-1171208375.html
Директор Музеја жртава геноцида упутио писмо свим амбасадорима у Србији због резолуције о Сребреници
Директор Музеја жртава геноцида упутио писмо свим амбасадорима у Србији због резолуције о Сребреници
Sputnik Србија
Музеј жртава геноцида позвао је владе држава чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања нацрта резолуције о Сребреници... 17.04.2024, Sputnik Србија
2024-04-17T12:12+0200
2024-04-17T12:12+0200
2024-04-17T12:12+0200
србија
србија
србија – политика
дипломатска офанзива србије у ун и савету европе
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/16/1135695673_0:291:3119:2045_1920x0_80_0_0_fef3a8e1d2290dcf3aa498c941d76ece.jpg
„Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа на територији савремене БиХ“, наводи се у саопштењу.Како се наводи, Ристић је у писму упућеном претходних дана скренуо пажњу на „снажење друштвених подела широм Босне и Херцеговине, али и целог региона Западног Балкана, укључујући и Србију“.„Овај забрињавајући процес изазвала је иницијатива да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију у вези са масакром у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године“, истакнуто је у саопштењу.Ристић је подсетио да је током унутрашњег оружаног сукоба у БиХ, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 Бошњака, Срба и Хрвата, а у саопштењу се наводи да је „у контексту масакра у Сребреници лишено живота нешто више од 8.000 лица бошњачке националности“.„Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у БиХ, у оквиру предложеног нацрта резолуције, пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана“, стоји у саопштењу.Из Музеја жртава геноцида су додали да све жртве поменутог оружаног сукоба треба једнако памтити.Ристић је указао на опасности које подразумевају слични савремени примери селективне културе сећања, попут све присутније дисторзије Холокауста.„Што све доводи до изражених етничких, верских и друштвених тензија у различитим деловима света. Управо зато ту и такву негативну праксу треба избегавати“, истакнуто је у саопштењу.Како је наведено, Ристић је посебно указао на потребу и обавезу свих да, уколико искрено теже трајном миру и помирењу, прихвате и примене основне принципе културе сећања која не подразумева селективно памћење жртава.„Стога музеј позива на опрез у контексту иницијатива које би могле да успоставе друштвено окружење у којем се патње одређених жртава из периода оружаног сукоба у БиХ више обележавају и вреднују у односу на друге“, оцењено је у саопштењу.Из Музеја жртава геноцида је додато да се тиме „успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина“, а такав приступ би био „узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом Србе, Хрвате и Бошњаке“.„Таква потенцијална подела треба да забрине све и не служи никаквој конструктивној сврси. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у БиХ, него и широм целог региона“, саопштио је музеј.„Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа на територији савремене БиХ“, наведено је у саопштењу.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
србија, србија – политика, дипломатска офанзива србије у ун и савету европе
србија, србија – политика, дипломатска офанзива србије у ун и савету европе
Директор Музеја жртава геноцида упутио писмо свим амбасадорима у Србији због резолуције о Сребреници
Музеј жртава геноцида позвао је владе држава чланица УН да размотре бројне опасности које би проистекле услед могућег усвајања нацрта резолуције о Сребреници, а директор те установе Дејан Ристић упутио је свим амбасадорима у Србији писма у склопу координираних мера наше земље против такве иницијативе.
„Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа на територији савремене БиХ“, наводи се у саопштењу.
Како се наводи, Ристић је у писму упућеном претходних дана скренуо пажњу на „снажење друштвених подела широм Босне и Херцеговине, али и целог региона Западног Балкана, укључујући и Србију“.
„Овај забрињавајући процес изазвала је иницијатива да Генерална скупштина УН усвоји резолуцију у вези са масакром у Сребреници који се догодио у јулу 1995. године“, истакнуто је у саопштењу.
Ристић је подсетио да је током унутрашњег оружаног сукоба у БиХ, од 1992. до 1995. године, убијено око 100.000 Бошњака, Срба и Хрвата, а у саопштењу се наводи да је „у контексту масакра у Сребреници лишено живота нешто више од 8.000 лица бошњачке националности“.
„Иницијатива да се издвоји нешто више од 8.000 жртава, од укупно 100.000 жртава оружаног сукоба у БиХ, у оквиру предложеног нацрта резолуције, пример је искривљавања историје и селективног сећања на ово трагично поглавље прошлости Западног Балкана“,
стоји у саопштењу.
Из Музеја жртава геноцида су додали да све жртве поменутог оружаног сукоба треба једнако памтити.
Ристић је указао на опасности које подразумевају слични савремени примери селективне културе сећања, попут све присутније дисторзије Холокауста.
„Што све доводи до изражених етничких, верских и друштвених тензија у различитим деловима света. Управо зато ту и такву негативну праксу треба избегавати“, истакнуто је у саопштењу.
Како је наведено, Ристић је посебно указао на потребу и обавезу свих да, уколико искрено теже трајном миру и помирењу, прихвате и примене основне принципе културе сећања која не подразумева селективно памћење жртава.
„Стога музеј позива на опрез у контексту иницијатива које би могле да успоставе друштвено окружење у којем се патње одређених жртава из периода оружаног сукоба у БиХ више обележавају и вреднују у односу на друге“, оцењено је у саопштењу.
Из Музеја жртава геноцида је додато да се тиме „успоставља својеврсна хијерархија жртава и злочина“, а такав приступ би био „узнемирујући и забрињавајући за све заједнице погођене поменутим оружаним сукобом Србе, Хрвате и Бошњаке“.
„Таква потенцијална подела треба да забрине све и не служи никаквој конструктивној сврси. Такви покушаји могли би да доведу до снажне дестабилизације мира и стабилности, не само у БиХ, него и широм целог региона“, саопштио је музеј.
„Музеј је становишта да би могуће усвајање такве резолуције значајно поткопало и угрозило вишедеценијске напоре за постизање мира и историјског помирења сва три народа на територији савремене БиХ“, наведено је у саопштењу.
