Превод није потребан: Научници открили да људи разумеју језик мајмуна
12:55 28.04.2024 (Освежено: 14:12 28.04.2024)
© Sputnik / Artur Lebedev
/ Пратите нас
На генетском нивоу мозак људи препознаје језик знакова који је својствен свим приматима. То су закључили научници, тестирајући више од пет хиљада добровољаца на способност разумевања невербалних сигнала које шимпанзе и боноби шаљу једни другима. Експерти сматрају да су ови покрети чинили основу комуникације наших заједничких далеких предака.
Човеколики мајмуни мимиком и гестикулацијом веома подсећају на људе. До сада није било познато колико се сличност једног или другог геста поклапа са значењем које му људи дају. Чини се да је мало вероватно да можемо да разумемо значење кретања животиња, чак и оних који су еволуционо блиски као што су виши примати. Међутим, резултати недавних истраживања говоре другачије.
Научници шкотског Универзитета Сент-Ендрјус су неколико година пратили понашање човеколиких мајмуна у дивљини и написали речник који садржи више од 80 гестова чији су смисао успели да одреде. Многи гестови су својствени и другим приматима, укључујући и човека. Неколико аутора је занимало питање колико људи могу интуитивно да схвате значење оних гестова који се данас не користе.
У истраживању су користили двадесет кратких видеа који приказују десет прилично уобичајених гестова шимпанзе (Pan troglodytes) и бонобо мајмуна (Pan paniscus). Затим су их унели у он-лајн игрицу у којој су учесници морали да одаберу значење геста из четири понуђене опције. Укупно је тестирано 5.656 људи, више од половине је тачно идентификовало значење геста, а да нису ни знали контекст у коме су их показали примати.
Језик предака
Спососбност људи да се разуме гестикулација мајмуна се може објаснити на више начина. Људи и други примати могу на исти начин да тумаче сигнале кретања због сличности структуре тела и нервног система, као и блискости у начину живота. Међутим, научници верују да овај феномен има дубље корене. Некада су заједнички преци човека и мајмуна користили јединствени систем невербалне комуникације, а његови кључни елементи су и даље у нашим генима.
Занимљиво је да деца млађа од две године, без обзира на националност и културну припадност, користе исте гестова који се приближно поклапа са гестовима које користе мајмуни, што је доказало раније истраживање.
Зоопсихолози користе видео снимке како би проверили како се разуме невербални језик примата. Циљ је да се оцени способност људи да читају гестове својих блиских рођака међу животињама.
„Гестикулација и пантомима савремених људи су толико разноврсни да је веома тешко посматрањем људи издвојити гест који је заједнички свим приматима. Кренули смо на другачији начин и учесницима смо показивали видео снимке са типичним гестовима човеколиких мајмуна. Открили смо да људи могу да разумеју ове знакове који чине део еволуционо древног заједничког речника знакова за све врсте човеколиких мајмуна, укључујући и нас“, рекла је научник Кирсти Грем која је учествовала у истраживању.
Појаснила је да ако примат гребе груди ноктима, он тражи од својих најближих да га помазе, ако брише уста - тражи да поделе храну, а ако тресе грану или неки други предмет - предлаже секс.
„Очекивали смо да људи могу да схвате те сигнале, али је било задивљујуће колико су их правилно схватили без додатних информација у каквим ситуацијама мајмуни користе те гестове, какви су њихови односи и сл. Када смо им дали додатне информације мало се побољшало схватање гестова, за око пет одсто“, нагласила је Грем.
Научници су закључили да су важни сами гестови, који се очигледно односе на основни систем комуникације који су користили наши преци заједно са вишим приматима пре око шест до седам милиона година, односно, пре појаве сложеног језика који користе људи.
