Америчка аутономија универзитета: Ухапсити све студенте који – мисле
© Tanjug / Marco Postigo Storel via AP
Пратите нас
Хапшењем више од 1.000 академских грађана по универзитетима широм САД због антиизраелских протеста уз истовремену подршку амбасадора Хила Динку Грухоњићу у Србији, Америка је показала да се држи двоструких стандарда и кад је реч о аутономији универзитет, сматра филозоф др Часлав Копривица, професор Факултета политичких наука у Београду.
Велики број њујоршких полицајаца упао је у уторак увече на Универзитет Колумбија и привео око 50 пропалестинских демонстраната, неколико сати након што је градоначелник Њујорка поручио да протест студената који две недеље парализује ту образовну институцију „мора одмах да се оконча“.
Аутономија универзитета: ухапшено више од 1.000 студената
Полиција опремљена за разбијање демонстрација упала је на Универзитет Колумбија нешто после 21 сат, неколико сати након што су демонстранти заузели Хамилтон Хол, управну зграду универзитетског комплекса ескалирајући протест који траје скоро две недеље. Према наводима полиције, коришћене су шок бомбе да дезоријентишу демонстранте, али сузавац није употребљен.
Више од 1.000 демонстраната ухапшено је током последње две недеље у кампусима у Тексасу, Јути, Вирџинији, Северној Каролину, Новом Мексику, Конектикату, Луизијани, Калифорнији и Њу Џерсију, неки и после сукоба са полицијом.
На тај начин власти САД су показале како поштују аутономију универзитета, парадоксално, готово истовремено са подршком коју је Динко Грухоњић добио од америчког амбасадора под фирмом „одбране аутономије универзитета“.
Двоструки стандарди
Институт аутономије универзитета датира још из средњовековних времена, да би касније био усавршен као једна врста имунитета у границама универзитетског простора за слободно мислеће људе не би ли били заштићени од прогона државних ауторитета, каже Копривица за Спутњик.
Заштита се односи за оне ствари које спадају у домен слободе мишљења, а да при том не представљају угрожавање идеје општег добра заједнице, додаје Копривица.
Међутим, у САД је очигледно да традиција аутономије универзитета није тако схваћена, као што је то случај у Европи, а са друге стране, САД су правна држава у једном врло ригидном смислу речи, сматра Копривица.
#American #protest #USA #News #video #Palestine #Israeli #genocide
— LIGHT of TRUTH (@Freedomannnn) April 25, 2024
STUDENTS PRO-PALESTINIAN PROTESTS IN USA COLLEGES :
1-3. Austin Texas.
4. Harvard students have now set up their own encampment in solidarity with Palestine demanding they also divest from Israel’s war on Gaza. pic.twitter.com/UvQmEijGrf
„Тако да ако немате дозволу за окупљање, или још горе, ако је оно због чега сте се окупили супротно идејама, интересима онога што америчка политичка елита заступа, онда можете очекивати да ћете доћи под удар америчке правне државе, укључујући полицију и њене пендреке. Без обзира ко сте, шта сте и коју функцију обављате у друштву и колико сте угледни. Чак и ако нисте ни на какав објективан начин угрозили јавни ред и мир, односно било кога од суграђана. Дакле, реч је о двоструким стандардима у још једном смислу који се тиче унутрашње политике и очигледно је да Америка код себе идеју аутономије универзитета не схвата одвећ озбиљно.“
Американци безобзирни и споља и изнутра
Очигледно је да се људи који раде на универзитетима у САД не доживљавају као некаква, условно речено, узвишена и недодирљива створења већ као било који радници који могу доћи под удар закона, или злоупотребе закона кад год то америчка елита нађе за сходно, додаје Копривица.
Све то је није изненађујуће и необично за САД јер на исти начин на који делују безобзирно према онима који им се нађу на путу у спољнополитичким релацијама, то раде и у унутрашњим, ако то није у интересу естаблишмента или њихових клијената из иностранства, сматра Копривица.
„Очигледно је да држава Израел има изузетно моћне и јаке заштитнике америчке врхушке. На крају крајева, није се то десило само у САД, већ и у Француској где су забрањени протести против израелског рата на територији Газе, што је супротно здравом разуму и позитивном праву француске државе. Под три, то чак није ни паметно с обзиром на чињеницу да у Француској живе милиони муслимана. Али то просто говори о томе да ти двоструки стандарди имају своју геополитичку позадину и да одређене скупине имају начина да заштите своје интересе, чак и на територији оних држава за које бисмо могли да претпоставимо да имају већи капацитет за вршење суверености, него што је случај са нашом земљом.“
Хилова одбрана екстремисте Грухоњића
Коментаришући подршку амбасадора САД Динку Грухоњићу с образложењем да је реч о одбрани аутономије универзитета, Копривица каже да Грухоњић нажалост није такозвани доктор наука, иако је веома необично што је таква особа уопште ушла у академску сферу, а камоли да је дошла до звања професора пошто ту ни по ком основу не би требало да припада.
Додаје да је очигледно да су идеју општег добра заједнице изгубиле из вида колеге које су нажалост стале у одбрану једне неакадемске особе, екстремисте који је са позиција србофобије направио каријеру и „као тобожњи новинар, а онда и као још тобожњији научник“.
„Оно што се често заборавља и смеће са ума јесте да идеја аутономије универзитета није изнад још важније и општије идеје добробити заједнице. Тако да ако неко ради против своје заједнице, против заједнице у којој је дошао до звања професора као Динко Грухоњић који очигледно већински народ у земљи у којој живи доживљава као непријатељски, онда је потпуно неодрживо да неко за такво деловање ужива аутономију универзитетског простора, односно универзитета који није предвиђен за такве ситуације. Кад је реч о подршци коју је добио од америчког амбасадора, то је ствар која је потпуно разумљива јер није први пут да се Кристофер Хил понаша крајње неумесно и недипломатски као неко ко је гувернер Србије“.
Хил је показао да је суштина читаве акције која је покренута у заштиту „једног екстремисте“ да иза ње стоји Запад, који преко Грухоњића и њему сличних годинама остварује своје интересе и потврђује своју доминацију у српском друштву, додаје Коривица.
Људи попут Хила имају предност над свим другим ауторитетима у Србији, што се видело и кад је била „она несрећна тзв. парада поноса“ кад је он дословно наложио да се то одржи, иако су сви државни органи били против, закључио је Копривица.
Погледајте и:
