Кад цео народ седне на клупу: Србима се суди зато што су – такви /видео/
CC0 / Unsplash/ Tingey Injury Law Firm /
Пратите нас
Процес који се води против председника Републике Српске, Милорада Додика, монтирани је политички процес који треба да се сагледа у историјском континуитету. А тај континуитет води нас до политичких процеса који су се против Срба западно од Дрине водили од почетка Двадесетог века.
На процес против Милорада Додика треба гледати у дужој историјској перспективи јер сви планови уништења западно од Дрине увек су праћени монтираним судским просецима, каже професор Филозофског факултета у Београду, историчар др Милош Ковић.
Према његовим речима, наводни високи представник у БиХ Кристијан Шмит, не може да докаже да је заиста високи представник јер нема именовање Савета безбедности УН. Упркос томе, он организује судски процес против демократски изабраног председника Републике Српске.
Монтирани процеси против Срба – ништа ново
Све то, каже Ковић, није ништа ново под капом небеском – слични процеси против припадника српског народа, увек за исту кривицу, били правило у двадесетом, а и у двадесет и првом веку.
„Срби који живе у БиХ, све до аустроугарске окупације 1878, живели су у Османском царству. У Османском царству било је зулума, али није било судских процеса. То је почело са Аустроугарском, која се увек позивала на своју „цивилизаторску мисију“ – она је ту, дакле, „за наше добро“. То је типичан колонијални дискурс и све мора да има форму законитости“, објашњава Ковић.
Процеси против Срба почели су тек када је Аустроугарска анектирала БиХ и формално-правно је укључила у свој правни поредак, 1908.
Велика најава онога што ће се догађати у БиХ, био је Велеиздајнички процес против Срба, који је вођен у Загребу, 1909, када је 53 Срба изведено пред суд због „великосрпске политике“ и завере против аустроугарског правног поретка.
Кључно је то што се по оптужници није судило само оптуженима, већ и целокупној српској историји – ту је већ било речи о оним теоријама које ће постати актуелне и у процесима пред Хашким трибуналом и касније. Ради се о теоријама расистичког типа, наводи наш саговорник.
„Оне ће се укоренити, не само у хрватској и бошњачкој историографији, него чак и у западној историографији. Зашто је важан овај процес? Зато што се суди Србима због онога што они јесу“, констатује Ковић.
Србима се суди зато што желе слободу коју схватају као могућност да сами одлучују о својој судбини, без икаквог колонијалног тутора и зато што желе да живе у политичком јединству са осталим јужнословенским народима, додаје он.
Кочић, Кафка и „Лет изнад кукавичјег гнезда“
Неколико година раније, 1903, Петар Кочић у „Јазавцу пред судом“ наслућује шта ће се догодити, збија шалу са аустроугарском бирократијом и назови процедурама. И Кочићу ће 1908. бити суђено и у аустроугарским тамницама изгубиће разум. Такође, Франц Кафка у „Процесу“ описује тај нехумани аустроугарски бирократски систем у коме је човек увек за нешто крив.
Атмосферу аустроугарских политичких процеса против Срба, Ковић упоређује са романом Кена Кизија „Лет изнад кукавичјег гнезда“, по коме је снимљен чувени филм, у коме главна медицинска сестра покушава да помогне својим пацијентима – ако они то не желе следе казне и електрошокови.
„Цела та апсурдна ситуација завршава се трагично по цео један народ, јер судске процесе прати медијска кампања, која је у Аустроугарској била изразито антисрпска и тој кампањи је успостављен стандард који постоји и данас. И коначно, после медијске кампање долази геноцид. Геноцид из 1914, геноцид из 1941. и покушај геноцида који је у великој мери спречен, али на жалост не сасвим од 1991. до 1999“, наводи Ковић.
Током Првог светског рата у БиХ против Срба је вођено седамнаест процеса. То је доба које Ковић назива „златним добом процеса против Срба“. Највећи међу њима био је Бањалучки велеиздајнички процес из 1915. – 1916, када је оптужено 156 истакнутих Срба.
„То је тај стандард по коме су Срби стално нешто криви чим нешто политички хоће. Али, морају да се поштују процедуре. Они морају да се изведу пред суд. Ти судови су, наравно смешни, али људи тамнују и бивају убијани“, истиче Ковић.
На суђењу Додику не поштују се чак ни аустроугарске процедуре
Идеја да процеси против Срба имају континуитет, Ковић је, како каже, добио као сведок-експерт у Хашком трибуналу, где је сведочио као сведок одбране у случају Ратка Младића. Тамо је закључио да се суди српској историји.
Током процеса почетком Двадесетог века, Начертаније није било познато, али је зато у Хашком трибуналу свако мало помињано; и не само оно, на суду су били и Вук Караџић, Јован Цвијић, Његош, све у жељи да се покаже како нешто са српском историјом није у реду.
„То је питање како ће се писати наша историја и шта ће наша деца учити. Шта ће учити енглеска, холандска, немачка и француска деца. Али, шта ће учити и наша деца. Ако имају контролу над својим судством и школством, то је у реду, али, зашто да контролишу наше судство и наше школе“, пита се Ковић.
Апсурдност и трагикомичност суђења Милораду Додику огледа се у томе што се сада, за разлику од суђења са почетка Двадесетог века, не поштују чак ни елементарне процедуре. Додику се суди зато што не поштује наређења човека који нема ни један материјални доказ да је оно за шта се представља.
„Због чега се суди Додику? Зато што хоће да српски народ хоће да је слободан, да сам доноси своје одлуке. Он неће да му било ко буде тутор. Он је показао колико је храбар, одлучан и колико је смео у рату. Због тога му се суди“, сматра Ковић.
Са друге стране, Република Српска успоставила је веома добре везе да Русијом, и врло је јасно истакла да ће се раздружити са ентитетом ФБиХ ако се над њом буде наставило насиље. То су такође разлози због којих се суди Додику. При чему је у целој причи најмање битно која је личност на оптуженичкој клупи, јер да то није Додик, био би неко други, закључује он.
Погледајте и:
