Манипулација страхом западних демократија: Ко одбаци Христа верује у Хитлера и Бајдена
22:24 03.05.2024 (Освежено: 07:21 04.05.2024)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Поверење у демократију западног типа данас скоро да више нико нема јер мало ко верује да тај систем може произвести било шта добро било где у свету. Међутим, они који владају нису незадовољни тим системом и не желе да га мењају, истиче новинар и социолог Слободан Рељић.
Рељић, који је и аутор недавно објављене књиге „После изгубљених илузија: Невидљива влада од демократије до хипнократије у 99 слика“ за Спутњик открива зашто је народ широм света изгубио поверење у демократију као систем западног типа, како је дезинформисање постало главна медијска операција западних демократија и имали спаса Западу после отпадања од хришћанства
„Демократија је систем који је имао велико обећање, али данас имамо народ који се окреће од тог естаблишмента који себе зове демократским. Онда га тај естаблишмент назива популистичким или десничарским што је најгоре, пошто народ за себе нешто тражи што није у складу са оним што они нуде. Нема више поверења. Рецимо, демократија је у неком добу, кад је нама имплементирана, имала јако висок рејтинг. Тешко да бисте нашли човека који би јавно смео да каже нешто противно том систему и да не буде изложен најтежој артиљерији која би била усмерена против њега. Да је, не знам, комуњара или тако нешто“.
Али данас постоје велики приговори како тај систем функционише и наравно, постоји медијска структура која служи да би се он одржавао али која је потпуно одрођена од народних интереса.
Дезинформисање – главна операција
Према његовим речима, данас је поверење у медије врло ниско, практично се мери једноцифреним процентима али људи и даље трпе тај непрестани притисак главних медија, пошто не могу да изађу из тог круга.
Медијска структура више се бави прављењем једног хипнократског стања у коме је дезинформисање главна операција, сматра Рељић.
„Демократија се заснивала на речи. Народ се скупи негде на Тргу у Атини, односно превазиђено је то јер је настало јавно мњење, па ја вама причам на телевизији шта бих урадио да нам свима буде боље и ви у то поверујете. И дате ми легитимност да то урадим али онда после очекујете да кад се заврши мандат да ме питате шта си то ти урадио? Ви данас кад живите у демократском систему, западном, немате никакву обавезу да објасните зашто нисте ништа урадили од онога што сте обећали у предизборној кампањи.“
Манипулација страхом и страх од слободе
У демократском систему некада се манипулисало надама и илузијама и док год су људи нешто очекивали, друштво је било здраво и имало је потребу да се оствари оно што је пропагирало. Али кад демократско друштво почиње да пада, више се не манипулише надом него страхом, истиче Рељић.
Професор др Слободан Рељић, новинар и публициста
© Sputnik / Радоје Пантовић
„У данашњим друштвима вама нико ништа не обећава. Чак је Јувал Ноа Харари смислио па Клаус Шваб то стално понавља: Нећете имати ништа а бићете срећни. Нама су причали да је приватна својина светиња а сада кажу нећеш имати ништа, јер светиње нису за тебе. Светиње су створене за друге али ћеш ти бити срећан. Ми манипулишемо твојим страхом од тога да можемо да ти убацимо вирус као што је био ковид 19, причамо да се уништава природа али смо ту ми, банкарски систем који иначе никад није имао другог посла него да спасава природу. Угрожен је твој живот, угрожен је свет у коме живиш али само ми можемо да вас спасавамо.“
Међутим, проблем је са људским бићем које није сводиво само на манипулацију, јер ту стално постоји нека слобода која је велики изазов за сваког човека, сматра Рељић.
„Тачно је то што је говорио цар Душан: Нема поклоњене слободе! За сваку слободу се морате изборити. Никада је не достижете али стално се борите и она вас покреће. То је потреба људског бића. Тако си рођен. И животиње то имају. Не воли ни пас да буде везан, а тако и људи имају ту потребу за слободом. И онда то рађа различита решења“.
Ко одбаци Христа верује у Хитлера и Бајдена
Велики проблем западне цивилизације је што је на прелазу из 18. у 19. век ушла у безбожништво, а као кључна година узима се 1887. кад је објављена Ничеова књига „Весела наука“, сматра Рељић. Међутим, није се Ниче тад усудио да каже „Бог је мртав“ него је неки лудак из „Веселе науке“ рекао: Видите ли да је Бог мртав, исекли смо га на комаде, а то је тачка у којој је на Западу преовладао атеизам.
Румунски социолог Мирча Елијаде написао је да су увек у историји постојали појединци и групе које нису веровали у Бога, али да никад читава друштва нису била атеистичка, подсећа Рељић.
„Савремени Запад је прво атеистичко друштво, али после тога улазите у неразрешиве проблеме. Јер вера, ваша могућност и способност да верујете је саставни део вас. Нема људског бића које не верује. Е сад ако ви пређете са нечега што је у нашем случају утемељено као хришћанство, онда морате да верујете у Хитлера, Бајдена... Морате да промените ствар, али имате потребу да верујете. Већина ствари о којима ви одлучујете је, у ствари да ви поверујете да је то тако.“
Злоупотреба Дарвина
Данашњи Запад потпуно је одбацио три од четири стуба на којима почива западноевропска цивилизација – злоупотребио је античку Грчку, Римско право вулгаризује, а Хришћанство је потпуно одбацио, додаје Рељић.
Остало је само просветитељство у коме наука служи да би се поништила религија. Међутим, кад се пређе тај просветитељски праг онда људи почну да верују у науку, али све што наука има су теорије и врло је мало ствари које су научне истине, сматра Рељић.
„И теорија подразумева да ти њој верујеш. Рецимо ако не верујеш у дарвинизам, то је онда ништа. Недавно сам читао Дарвинову књигу 'Мој живот' и он је био много блажи у тим закључцима него они који су то после преузели па кренули да тим млатарају по свету и доказују да је човек настао од мајмуна. У својим представама он није био тако екстреман али њима је то после требало да би владали. Друштво је Дарвинову теорију усвојило да би утицало на друштвене теорије. Зашто сам ја богат и не треба ништа да ти дам? Па и ти си имао шансу, него не знаш, природа то тако регулише, а ви који не знате, па шта да вам ми радимо? Нестаће те а ми ћемо да се развијемо.“
Да рад не буде робија: Економија по Николају Велимировићу
Према његовим речима, данас се на истоку све више одустаје од капиталистичког начина производње и размишља о повезивању економског са верским системом. Наводи пример најпознатијег руског економисте Валентина Катасонова који је написао две књиге о томе како је свети владика Николај Велимировић гледао на политичке, друштвене и економске односе у Европи.
„Николај је један од најважнијих православних теолога у 20. Веку и човека који је економиста интересује како да се заснује економски систем који ће бити у складу са твојим верским системом да ти Гејтс не одређује кад треба да лежеш или устајеш. Онда би рад био саставни део твог живота и не би био робија робија. А ако се усудите да читате Николаја шта је писао о Европској унији, закључите да би само луд човек би био на европском путу. Николај је био у Дахауу и написао је књигу 'Поглед кроз тамнички прозор' али ту се Немци уопште не помињу. Он говори о западној цивилизацији коју сву своди на тај однос према човеку, према Богу, природи. И кад то сад прочитате, све вам је јасно“, закључио је Рељић.
