https://sputnikportal.rs/20240512/da-li-je-zapad-posle-pobede-fica-morao-da-zaustavi--milanovica-video-1172073500.html
Да ли је Запад после победе Фица морао да заустави – Милановића /видео/
Да ли је Запад после победе Фица морао да заустави – Милановића /видео/
Sputnik Србија
Према броју гласова најзначајнији учесници изборне трке у Хрватској добили су више него пре четири године. Излазност је овога пута била већа за пола милиона... 12.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-12T16:05+0200
2024-05-12T16:05+0200
2024-05-12T16:05+0200
регион
регион
регион – политика
хрватска
зоран милановић
анализе и мишљења
емисија „пророк“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0b/1172072981_0:0:2986:1680_1920x0_80_0_0_c7024746b68095d47498dbcc9575eb04.jpg
Иако релативно мале, разлике ипак постоје. Због тих разлика водећи ХДЗ је у неповољнијој позицији него након прошлих парламентарних избора (са 61 мандатом њихова листа је убедљиво прва, али јој недостаје 15 гласова у Сабору како би осигурали парламентарну већину).Истовремено, највећи опозициони блок окупљен око СДП није у повољнијој позицији (42 мандата), прошли су лошије од (на почетку кампање) очекиваног.Кандидати Самосталне демократске српске странке суверено су заузели прва три места на мањинској српској листи, свих троје пребацивши границу од десет хиљада гласова, али је укупан број гласача и даље скроман (овога пута гласало је нешто испод 16 хиљада бирача, што је више за око 2 хиљаде у односу на претходне изборе), имајући у виду да се на недавно одржаном попису испоставило како је 3,2 посто Срба међу близу 3,9 милиона становника. Да ли Срби претежно гласају за друге странке? Или не гласају? Могуће и да је нешто треће у питању?Упркос свему, овакав расплет ХДЗ-у омогућава извесну политичку предност (или тачније речено – психолошку предност).Домовински покрет (14 мандата), групације Мост (11) и Можемо (10) имају разлога за задовољство, без обзира што су неки од њих мислили (и најављивали) како могу више. Мада је отворено колико ће бити у могућности да капитализују те своје разлоге за задовољство!?Јер, овакав епилог показао је ствари које се тичу или општеевропског тренда или источноевропског тренда. Прво, када се ради о општеевропском тренду, „хомогене“ власти које имају америчку подршку врло је тешко сменити у државама са релативно малим бирачким корпусом.Има ли демократије док траје ратБило да се ту ради о директној подршци вашингтонске администрације или индиректне преко бриселске бирократије. Амерички утицај у Европи и раније бејаше широк и дубок, а после фебруара 2022. године постао је по много чему пресудан. САД су у рату, НАТО је у рату, ЕУ је у рату... Док траје рат нема демократије, важна је само хијерархија.Андреј Пленковић се показао као чврст ослонац САД, НАТО и ЕУ (или како год да назовемо евроатлантистичку елиту која руководи колективним Западом у сукобу против Русије). Не само да није постављао сувишна питања, већ је у односу према Русији прелазио „црвене линије“ због којих се дугорочно доводе у питање релације Загреба са Москвом. А то у перспективи може бити јако незгодно. Вероватно због тога и фигурира данас као један од могућих наследника Урсуле фон дер Лајен на месту председника Европске комисије.Насупрот њему, Зоран Милановић јесте постављао сувишна питања, упозоравајући да управо Европа (ма шта под тим појмом подразумевали) прелази неке „црвене линије“ због чега се дугорочно доводе у питање релације Брисела са Москвом, а што цео континент враћа неколико деценија уназад са свим последицама које то доноси.Мишљење Уставног суда Хрватске којим је Милановић фактички спречен да учествује у кампањи коалиције предвођене СДП-ом није резултат само политичког утицаја „унутрашњих чимбеника“ на правосудне институције, него и одређених екстерних актера. Милановић је у праву и баш због тога што је у праву он мора бити „амортизован“.Кад нису спречили Фица могу МилановићаИзмеђу осталог и због тога што САД, НАТО и ЕУ није успело да спрече повратак Фица на власт у Словачкој. Превише би било да се нешто слично поновило у Хрватској. Није Милановић против САД, НАТО и ЕУ, али у времену рата та „олакшавајућа околност“ не игра неку велику улогу.Поготово што је насупрот актуелног председника Хрватске политичар који се доказао и као лојалан партнер и као способан руководилац и на челу Владе и на челу партије (ХДЗ). То што му опозиција приговара да се способности у руковођењу базирају на злоупотребама и манипулацијама не угрожава његов легитимитет све док има подршку САД, НАТО и ЕУ, те и тај аргумент (макар био заснован и на чињеницама) игра малу улогу.У рату је важно одржавање хијерархије која омогућава организовано деловање, а циљ оправдава средства чак и када су та средства злоупотребе и манипулације.Када је реч о источноевропском тренду, приметно је да они који остају да живе и стварају у својим родним земљама имају сасвим другачије погледе од оних који одлазе или се спремају да оду. Одлазило се у таласима, одлазиће се у таласима (имајући у виду бројност оних који се спремају да оду), депопулација источноевропског појаса поприма пандемијске размере.Они који емигрирају тако и изражавају своје незадовољство стањем у држави, док су они који остају принуђени на адаптацију.Фред Матић из опозиционог блока „Ријеке правде“ изгледа револтиран резултатом констатовао је како грађани „подржавају лопове и крађу.“ Из његовог угла то тако изгледа. Из угла тих грађана или неких ужих друштвених група слика је дијаметрално супротна. За њих је генерално политика „лоповлук и крађа“, одавно су изгубили поверење у институције, а на постојећи поредак (који дуго траје) већ су се навикли и у њему нашли неко своје место.Нису они за Пленковића зато што подржавају „лоповлук и крађу“, већ зато што више нису сигурни шта се променама постиже. Уз то, промене увек доносе неизвесност. У условима рата (Источној Европи Украјина је у комшилуку) та неизвесност може бити пут ка горем, а не пут ка бољем. Тај феномен већ је детектован у одређеним балканским државама деведесетих година двадесетог века.Пред опозицијом два путаИз овог разлога се може десити да три опозиционе листе и поред разлога за задовољство (задржали су своје бирачко тело и парламентарни статус) ипак остану без простора за капитализацију тог резултата. Односно, њихов утицај на процес доношења одлука остаће несразмерно мањи у односу на број освојених гласова и мандата.Уколико желе већи утицај на процес доношења одлука имају два пута: или да уђу у власт (наравно, самим тим и изгубе опозициони статус) или да пактирају са остатком опозиције и дефинишу јединствену платформу (искуства из Пољске и Словачке показују да се тако може и победити на изборима).Политички системи источноевропских држава суштински се поларизују, а то је уочљивије након поменутог фебруара 2022. године. Да ли је ово одраз тренутка или ће потрајати показаће време!?Тек, после парламентарних избора, иако је било разлика у односу на претходне и по броју освојених гласова и према броју расподељених мандата, изгледа како је у Хрватској све остало исто. Укључујући и однос снага пред предстојеће председничке изборе. Који јесу битни, али се на њима не мења државна политика!Државна политика остаје иста. У том контексту је све остало исто.Погледајте и:
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Душан Пророковић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112086/06/1120860629_344:0:2392:2048_100x100_80_0_0_e92133b87a42a53dc0dcf776abedb9de.jpg
регион, регион – политика, хрватска, зоран милановић, анализе и мишљења, емисија „пророк“
регион, регион – политика, хрватска, зоран милановић, анализе и мишљења, емисија „пророк“
Да ли је Запад после победе Фица морао да заустави – Милановића /видео/
Према броју гласова најзначајнији учесници изборне трке у Хрватској добили су више него пре четири године. Излазност је овога пута била већа за пола милиона бирача. Према броју расподељених мандата и процентима освојених гласова неки су добили мање, а неки више.
Иако релативно мале, разлике ипак постоје. Због тих разлика водећи ХДЗ је у неповољнијој позицији него након прошлих парламентарних избора (са 61 мандатом њихова листа је убедљиво прва, али јој недостаје 15 гласова у Сабору како би осигурали парламентарну већину).
Истовремено, највећи опозициони блок окупљен око СДП није у повољнијој позицији (42 мандата), прошли су лошије од (на почетку кампање) очекиваног.
Кандидати Самосталне демократске српске странке суверено су заузели прва три места на мањинској српској листи, свих троје пребацивши границу од десет хиљада гласова, али је укупан број гласача и даље скроман (овога пута гласало је нешто испод 16 хиљада бирача, што је више за око 2 хиљаде у односу на претходне изборе), имајући у виду да се на недавно одржаном попису испоставило како је 3,2 посто Срба међу близу 3,9 милиона становника. Да ли Срби претежно гласају за друге странке? Или не гласају? Могуће и да је нешто треће у питању?
Упркос свему, овакав расплет ХДЗ-у омогућава извесну политичку предност (или тачније речено – психолошку предност).
Домовински покрет (14 мандата), групације Мост (11) и Можемо (10) имају разлога за задовољство, без обзира што су неки од њих мислили (и најављивали) како могу више. Мада је отворено колико ће бити у могућности да капитализују те своје разлоге за задовољство!?
Јер, овакав епилог показао је ствари које се тичу или општеевропског тренда или источноевропског тренда. Прво, када се ради о општеевропском тренду, „хомогене“ власти које имају америчку подршку врло је тешко сменити у државама са релативно малим бирачким корпусом.
Има ли демократије док траје рат
Било да се ту ради о директној подршци вашингтонске администрације или индиректне преко бриселске бирократије. Амерички утицај у Европи и раније бејаше широк и дубок, а после фебруара 2022. године постао је по много чему пресудан. САД су у рату, НАТО је у рату, ЕУ је у рату... Док траје рат нема демократије, важна је само хијерархија.
Андреј Пленковић се показао као чврст ослонац САД, НАТО и ЕУ (или како год да назовемо евроатлантистичку елиту која руководи колективним Западом у сукобу против Русије). Не само да није постављао сувишна питања, већ је у односу према Русији прелазио „црвене линије“ због којих се дугорочно доводе у питање релације Загреба са Москвом. А то у перспективи може бити јако незгодно. Вероватно због тога и фигурира данас као један од могућих наследника Урсуле фон дер Лајен на месту председника Европске комисије.
Насупрот њему, Зоран Милановић јесте постављао сувишна питања, упозоравајући да управо Европа (ма шта под тим појмом подразумевали) прелази неке „црвене линије“ због чега се дугорочно доводе у питање релације Брисела са Москвом, а што цео континент враћа неколико деценија уназад са свим последицама које то доноси.
Мишљење Уставног суда Хрватске којим је Милановић фактички спречен да учествује у кампањи коалиције предвођене СДП-ом није резултат само политичког утицаја „унутрашњих чимбеника“ на правосудне институције, него и одређених екстерних актера. Милановић је у праву и баш због тога што је у праву он мора бити „амортизован“.
Кад нису спречили Фица могу Милановића
Између осталог и због тога што САД, НАТО и ЕУ није успело да спрече повратак Фица на власт у Словачкој. Превише би било да се нешто слично поновило у Хрватској. Није Милановић против САД, НАТО и ЕУ, али у времену рата та „олакшавајућа околност“ не игра неку велику улогу.
Поготово што је насупрот актуелног председника Хрватске политичар који се доказао и као лојалан партнер и као способан руководилац и на челу Владе и на челу партије (ХДЗ). То што му опозиција приговара да се способности у руковођењу базирају на злоупотребама и манипулацијама не угрожава његов легитимитет све док има подршку САД, НАТО и ЕУ, те и тај аргумент (макар био заснован и на чињеницама) игра малу улогу.
У рату је важно одржавање хијерархије која омогућава организовано деловање, а циљ оправдава средства чак и када су та средства злоупотребе и манипулације.
Када је реч о источноевропском тренду, приметно је да они који остају да живе и стварају у својим родним земљама имају сасвим другачије погледе од оних који одлазе или се спремају да оду. Одлазило се у таласима, одлазиће се у таласима (имајући у виду бројност оних који се спремају да оду), депопулација источноевропског појаса поприма пандемијске размере.
Они који емигрирају тако и изражавају своје незадовољство стањем у држави, док су они који остају принуђени на адаптацију.
Фред Матић из опозиционог блока „Ријеке правде“ изгледа револтиран резултатом констатовао је како грађани „подржавају лопове и крађу.“ Из његовог угла то тако изгледа. Из угла тих грађана или неких ужих друштвених група слика је дијаметрално супротна. За њих је генерално политика „лоповлук и крађа“, одавно су изгубили поверење у институције, а на постојећи поредак (који дуго траје) већ су се навикли и у њему нашли неко своје место.
Нису они за Пленковића зато што подржавају „лоповлук и крађу“, већ зато што више нису сигурни шта се променама постиже. Уз то, промене увек доносе неизвесност. У условима рата (Источној Европи Украјина је у комшилуку) та неизвесност може бити пут ка горем, а не пут ка бољем. Тај феномен већ је детектован у одређеним балканским државама деведесетих година двадесетог века.
Из овог разлога се може десити да три опозиционе листе и поред разлога за задовољство (задржали су своје бирачко тело и парламентарни статус) ипак остану без простора за капитализацију тог резултата. Односно, њихов утицај на процес доношења одлука остаће несразмерно мањи у односу на број освојених гласова и мандата.
Уколико желе већи утицај на процес доношења одлука имају два пута: или да уђу у власт (наравно, самим тим и изгубе опозициони статус) или да пактирају са остатком опозиције и дефинишу јединствену платформу (искуства из Пољске и Словачке показују да се тако може и победити на изборима).
Политички системи источноевропских држава суштински се поларизују, а то је уочљивије након поменутог фебруара 2022. године. Да ли је ово одраз тренутка или ће потрајати показаће време!?
Тек, после парламентарних избора, иако је било разлика у односу на претходне и по броју освојених гласова и према броју расподељених мандата, изгледа како је у Хрватској све остало исто. Укључујући и однос снага пред предстојеће председничке изборе. Који јесу битни, али се на њима не мења државна политика!
Државна политика остаје иста. У том контексту је све остало исто.
