https://sputnikportal.rs/20240515/ko-je-slovacki-premijer-robert-fico-na-koga-je-pucano-1172208962.html
Ко је словачки премијер Роберт Фицо на кога је пуцано
Ко је словачки премијер Роберт Фицо на кога је пуцано
Sputnik Србија
Словачки премијер Роберт Фицо рањен је у пуцњави након састанка владе у граду Хандлова и хеликоптером је пребачен у болницу. 15.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-15T17:03+0200
2024-05-15T17:03+0200
2024-05-15T17:03+0200
свет
свет
свет – политика
словачка
роберт фицо
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/0b/1162269212_0:0:3071:1728_1920x0_80_0_0_535826cb6f913c38a9b9b1a929720c2b.jpg
Роберт Фицо је рођен 15. септембра 1964. године у граду Топољчану у Чехословачкој. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета Коменски у Братислави 1986., а докторирао 1992. године. Доктор је правних наука, специјалиста кривичног права, ожењен је правницом и професорком Светланом са којом има сина.Године 1986-1987 служио је војску као помоћник војног иследника, затим, са циљем даљег изучавања кривичног права, био на краткотрајној пракси у САД, Великој Британији, Финској, Белгији и Француској.Још као дипломирани студент радио је на Правном институту при Министарству правде 1992-1995. Од 2000. године члан је Словачке адвокатске коморе. Током година предавао је право на универзитетима у Словачкој и иностранству.Године 1987-1990. Роберт Фицо је био члан Комунистичке партије Чехословачке. После Плишане револуције 1989. и пада комунистичког режима у Чехословачкој, придружио се Партији левих демократа (ПЛД), наследници Комунистичке партије. Године 1996-1999 био је заменик председника ПЛД. У новембру 1999. године, као резултат поделе унутар ПЛД-а, Фицо је створио и водио странку левог центра Смер - социјалдемократија (С-СД).У 1992-2006. и 2010-2012. био је члан Националног савета (парламента) Словачке Републике. Током ових година био је члан скупштинског одбора за људска права, националне мањине и жене, као и председник фракције ПЛД (1994-1996), председник фракције С-СД (2002-2006). Од 2010. до 2012. био је заменик председника Народног савета. Осим тога, 1994-2000. Фицо је био комесар Словачке у Европском суду за људска права. Године 1994-2005. био је члан словачке делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе (1999. – шеф делегације).Након победе Смера на парламентарним изборима у јуну 2006. (29,14% гласова и 50 места у парламенту од 150 места), Роберт Фицо је формирао владину коалицију, у коју су били и центристичка Народна партија – Покрет за демократску Словачку и десничарска Словачка национална партија (СНП). Фицо је 4. јула преузео функцију премијера.Дана 7. јула 2010. поднео је оставку због немогућности да формира владу по резултатима избора одржаних у јуну исте године (Смер је победио, добио 34,8%, али није добио подршку друге странке).На парламентарним изборима у марту 2012. године, његова партија је поново заузела прво место, са 44,4% гласова (83 места). Фицо је 4. априла по други пут постао премијер, формирајући једнопартијску владу први пут у историји независне Словачке. У децембру 2013. Смер-СД је номиновао Роберта Фица за свог званичног кандидата за председника Словачке. На изборима у марту 2014. у другом кругу добио је 40,61% гласова, изгубивши од Андреја Киске (59,38; независни кандидат).После парламентарних избора у марту 2016, Смер је поново победио, али је изгубио већину (28,28%; 49 места). Роберт Фицо је 23. марта 2016. формирао коалициону владу од представника Смер-СД, СНП и центристичке партије Мост-Хид (трећи кабинет). Након убиства дописника Јана Куцијака, који је истраживао пореске преваре, 25. фебруара 2018. године, у Словачкој је избила криза владе. У Куцијаковим материјалима су се помињали политичари и бизнисмени који су, према његовим информацијама, били повезани са владајућом странком Смер и криминалним групама. Под притиском опозиције, коју је подржао словачки председник Андреј Киска, Роберт Фицо је 15. марта 2018. био принуђен да поднесе оставку на место премијера.На изборима 30. септембра 2023. поново је победила његова странка (22,94%, 42 места у парламенту). Лидери Смер-СД, партије левог центра „Глас – социјалдемократија“ и десничарске Словачке националне партије потписали су 16. октобра документ о стварању коалиције. Зузана Чапутова је 25. октобра 2023. именовала нову владу коју је предводио Роберт Фицо.По чему је познат ФицоЈош у априлу 2023. године, док је био лидер парламентарне опозиције, изјавио је да жели да прекине испоруке оружја Украјини.У новембру 2023. године влада Словачке блокирала је издвајање новог пакета војне помоћи Украјини у вредности од 40,3 милиона евра. Обећао је да Словачка неће подржати захтев Украјине за чланство у НАТО-у, јер је то "највећа бесмислица".Фицо је изјављивао да земља више неће слати војну помоћ Кијеву са складишта националних оружаних снага. Сматрао је да војна помоћ Запада Украјини нема смисла и да води само ка повећању броја жртава у сукобу.Сматрао је да се антируске санкције "негативно одражавају на становнике Словачке". Говорио је да "Русија није заинтересована за трећи светски рат, а сукоб у Украјини могао се завршити на самом почетку, али је неко рекао Украјинцима да то не треба да раде".Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240516/slovacki-premijer-ranjen-u-pucnjavi-1172204394.html
словачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, словачка, роберт фицо
свет, свет – политика, словачка, роберт фицо
Ко је словачки премијер Роберт Фицо на кога је пуцано
Словачки премијер Роберт Фицо рањен је у пуцњави након састанка владе у граду Хандлова и хеликоптером је пребачен у болницу.
Роберт Фицо је рођен 15. септембра 1964. године у граду Топољчану у Чехословачкој. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета Коменски у Братислави 1986., а докторирао 1992. године. Доктор је правних наука, специјалиста кривичног права, ожењен је правницом и професорком Светланом са којом има сина.
Године 1986-1987 служио је војску као помоћник војног иследника, затим, са циљем даљег изучавања кривичног права, био на краткотрајној пракси у САД, Великој Британији, Финској, Белгији и Француској.
Још као дипломирани студент радио је на Правном институту при Министарству правде 1992-1995. Од 2000. године члан је Словачке адвокатске коморе. Током година предавао је право на универзитетима у Словачкој и иностранству.
Године 1987-1990. Роберт Фицо је био члан Комунистичке партије Чехословачке. После Плишане револуције 1989. и пада комунистичког режима у Чехословачкој, придружио се Партији левих демократа (ПЛД), наследници Комунистичке партије. Године 1996-1999 био је заменик председника ПЛД. У новембру 1999. године, као резултат поделе унутар ПЛД-а, Фицо је створио и водио странку левог центра Смер - социјалдемократија (С-СД).
У 1992-2006. и 2010-2012. био је члан Националног савета (парламента) Словачке Републике. Током ових година био је члан скупштинског одбора за људска права, националне мањине и жене, као и председник фракције ПЛД (1994-1996), председник фракције С-СД (2002-2006). Од 2010. до 2012. био је заменик председника Народног савета. Осим тога, 1994-2000. Фицо је био комесар Словачке у Европском суду за људска права. Године 1994-2005. био је члан словачке делегације у Парламентарној скупштини Савета Европе (1999. – шеф делегације).
Након победе Смера на парламентарним изборима у јуну 2006. (29,14% гласова и 50 места у парламенту од 150 места), Роберт Фицо је формирао владину коалицију, у коју су били и центристичка Народна партија – Покрет за демократску Словачку и десничарска Словачка национална партија (СНП). Фицо је 4. јула преузео функцију премијера.
Дана 7. јула 2010. поднео је оставку због немогућности да формира владу по резултатима избора одржаних у јуну исте године (Смер је победио, добио 34,8%, али није добио подршку друге странке).
На парламентарним изборима у марту 2012. године, његова партија је поново заузела прво место, са 44,4% гласова (83 места). Фицо је 4. априла по други пут постао премијер, формирајући једнопартијску владу први пут у историји независне Словачке. У децембру 2013. Смер-СД је номиновао Роберта Фица за свог званичног кандидата за председника Словачке. На изборима у марту 2014. у другом кругу добио је 40,61% гласова, изгубивши од Андреја Киске (59,38; независни кандидат).
После парламентарних избора у марту 2016, Смер је поново победио, али је изгубио већину (28,28%; 49 места). Роберт Фицо је 23. марта 2016. формирао коалициону владу од представника Смер-СД, СНП и центристичке партије Мост-Хид (трећи кабинет). Након убиства дописника Јана Куцијака, који је истраживао пореске преваре, 25. фебруара 2018. године, у Словачкој је избила криза владе. У Куцијаковим материјалима су се помињали политичари и бизнисмени који су, према његовим информацијама, били повезани са владајућом странком Смер и криминалним групама. Под притиском опозиције, коју је подржао словачки председник Андреј Киска, Роберт Фицо је 15. марта 2018. био принуђен да поднесе оставку на место премијера.
На изборима 30. септембра 2023. поново је победила његова странка (22,94%, 42 места у парламенту). Лидери Смер-СД, партије левог центра „Глас – социјалдемократија“ и десничарске Словачке националне партије потписали су 16. октобра документ о стварању коалиције. Зузана Чапутова је 25. октобра 2023. именовала нову владу коју је предводио Роберт Фицо.
Још у априлу 2023. године, док је био лидер парламентарне опозиције, изјавио је да жели да прекине испоруке оружја Украјини.
У новембру 2023. године влада Словачке блокирала је издвајање новог пакета војне помоћи Украјини у вредности од 40,3 милиона евра. Обећао је да Словачка неће подржати захтев Украјине за чланство у НАТО-у, јер је то "највећа бесмислица".
Фицо је изјављивао да земља више неће слати војну помоћ Кијеву са складишта националних оружаних снага. Сматрао је да војна помоћ Запада Украјини нема смисла и да води само ка повећању броја жртава у сукобу.
Сматрао је да се антируске санкције "негативно одражавају на становнике Словачке". Говорио је да "Русија није заинтересована за трећи светски рат, а сукоб у Украјини могао се завршити на самом почетку, али је неко рекао Украјинцима да то не треба да раде".
