https://sputnikportal.rs/20240521/doslo-je-takvo-vreme-zasto-je-upravnik-spomen-podrucja-jasenovac-podneo-ostavku-1172461117.html
„Дошло је такво време“: Зашто је управник Спомен-подручја Јасеновац поднео оставку
„Дошло је такво време“: Зашто је управник Спомен-подручја Јасеновац поднео оставку
Sputnik Србија
Управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднео је јутрос оставку, због, како је рекао, текста у загребачком „Вечерњем листу“ и на Крофакту, односно... 21.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-21T20:18+0200
2024-05-21T20:18+0200
2024-05-21T20:20+0200
регион
регион
регион – политика
хрватска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0c/1172095189_0:161:3066:1886_1920x0_80_0_0_c4b2c71f1e9ea8e597bbb5763163537e.jpg
„Неке тврдње су неспретно формулисане и одлучио сам да поднесем оставку“, потврдио је управник Јавне установе „Спомен подручје Јасеновац“ Иво Пејаковић за хрватски портал „Новости“. Нагласио је да му се чини да је, дошло такво време.„Новости“, међутим, пишу да је јасно да је оставка Пејаковића последица и нарасле екстремно десне атмосфере у друштву и ширег политичког контекста.Пејаковић је, појашњавају „Новости“, оставку поднео након што је на порталу „Вечерњег листа“објављен чланак „Крофакта“ (CroFact), новог пројекта за проверу тачности, о нетачним подацима објављеним на интернет страницама ЈУСП „Јасеновац“.У Крофакту су удружени Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Хрватски институт за историју и Хрватско-меморијално документацијски центар Домовинског рата.НДХ, немачко посланство и „српско питање“Владимир Гајгер са Хрватског института за историју писао је за Крофакт о тврдњама објављеним на интернет страницама ЈУСП „Јасеновац“ о састанку одржаном 4. јуна 1941. у Загребу у немачком посланству на којем је, уз остало, закључено да се „српско питање“ у НДХ реши масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационе логоре.Гајгер је навео да изворно архивско градиво и историографски радови показују да су те тврдње неутемељене, односно да се не спомиње да је на том састанку усташа с представницима Трећег Рајха разматрано да се српско питање реши масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационe логорe, а не спомиње се ни да су нацисти властима НДХ одобрили већ раније преузете мере за коначно решење српског питања у НДХ.Пејаковић је у телефонском разговору за „Новости“ рекао да је дошло такво време и да је у оваквој ситуацији одлучио да поднесе оставку, те да више није хтео да учествује у тим расправама.На питање да појасни шта мисли када каже „оваква ситуација“, Пејаковић је рекао да је политичка ситуација изазовна и на унутрашњем и на спољном плану.„Треба дефинисати термине шта се догодило у НДХ“За неколико дана ће се у седишту УН у Њујорку расправљати о резолуцији о Сребреници, а у црногорском парламенту о декларацији која се тиче усташког логора Јасеновац.У јавности, што укључује и власт, нису спорни Холокауст над Јеврејима и геноцид над Ромима почињени у Јасеновцу и НДХ генерално, али је спорно питање геноцида над Србима, навео је Пејаковић.За њега лично та тврдња није спорна, он је и у име установе у којој је био директор о усташким злочинима над Србима у Другом светском рату говорио као о геноциду.Међутим, за хрватску владајућу политику одговор на питање шта се догодило Србима у НДХ је другачији.Пре отприлике пет месеци министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек, у оквиру чијег министарства је и ЈУСП „Јасеновац“, на питање о иницијативи Међународног савеза за сећање на Холокауст (ИХРА), којим је Хрватска у то доба председавала, да се Јасеновац уврсти на Унескову листу светске баштине, говорила је искључиво о очувању места страдања, места Холокауста над Јеврејима, геноциду над Ромима и масовних злочина, говорила је и о трајним сведочењима злочина из прошлости и трајној успомени на њихове жртве.Србе уопште није споменула, па тако ни злочине почињене над њима, не само у НДХ него и у Јасеновцу, иако су бројно Срби највеће жртве тог усташког логора, подсећа портал.Набујали ревизионистички и негационистички духови, наводе, сигурно не иду у прилог Пејаковићу и томе како он види обављање дужности директора ЈУСП „Јасеновац“.Пејаковић је директор те јавне установе био од 2017. године. Јавност га памти по томе што је 2016. на традиционалној комеморацији у Јасеновцу групи негатора покушао да забрани да у Јасеновцу положе венац с натписом „страдалима од 1941. до 1951.“, али је његово противљење осујетила тадашња директорка Наташа Јовичић, пренео је РТС.Пејаковић је за портал „Новости“ рекао да је тренутно на отказном року и да сигурно неће наставити да ради у ЈУСП „Јасеновац“.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240521/mora-poceti-razbijanje-cetnickih-uporista-hrvatski-poslanik-otvoreno-preti-srbima-u-slavoniji-1172460613.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, хрватска
регион, регион – политика, хрватска
„Дошло је такво време“: Зашто је управник Спомен-подручја Јасеновац поднео оставку
20:18 21.05.2024 (Освежено: 20:20 21.05.2024) Управник Спомен-подручја Јасеновац Иво Пејаковић поднео је јутрос оставку, због, како је рекао, текста у загребачком „Вечерњем листу“ и на Крофакту, односно због тврдње о нетачностима на интернет страницама те јавне установе.
„Неке тврдње су неспретно формулисане и одлучио сам да поднесем оставку“,
потврдио је управник Јавне установе „Спомен подручје Јасеновац“ Иво Пејаковић за хрватски портал „Новости“. Нагласио је да му се чини да је, дошло такво време.
„Новости“, међутим, пишу да је јасно да је оставка Пејаковића последица и нарасле екстремно десне атмосфере у друштву и ширег политичког контекста.
Пејаковић је, појашњавају „Новости“, оставку поднео након што је на порталу „Вечерњег листа“објављен чланак „Крофакта“ (CroFact), новог пројекта за проверу тачности, о нетачним подацима објављеним на интернет страницама ЈУСП „Јасеновац“.
У Крофакту су удружени Лексикографски завод „Мирослав Крлежа“, Хрватски институт за историју и Хрватско-меморијално документацијски центар Домовинског рата.
НДХ, немачко посланство и „српско питање“
Владимир Гајгер са Хрватског института за историју писао је за Крофакт о тврдњама објављеним на интернет страницама ЈУСП „Јасеновац“ о састанку одржаном 4. јуна 1941. у Загребу у немачком посланству на којем је, уз остало, закључено да се „српско питање“ у НДХ реши масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационе логоре.
Гајгер је навео да изворно архивско градиво и историографски радови показују да су те тврдње неутемељене, односно да се не спомиње да је на том састанку усташа с представницима Трећег Рајха разматрано да се српско питање реши масовним исељавањем Срба у Србију, масовним убијањима на терену и депортовањем у концентрационe логорe, а не спомиње се ни да су нацисти властима НДХ одобрили већ раније преузете мере за коначно решење српског питања у НДХ.
Пејаковић је у телефонском разговору за „Новости“ рекао да је дошло такво време и да је у оваквој ситуацији одлучио да поднесе оставку, те да више није хтео да учествује у тим расправама.
На питање да појасни шта мисли када каже „оваква ситуација“, Пејаковић је рекао да је политичка ситуација изазовна и на унутрашњем и на спољном плану.
„Треба дефинисати термине шта се догодило у НДХ“
За неколико дана ће се у седишту УН у Њујорку расправљати о резолуцији о Сребреници, а у црногорском парламенту о декларацији која се тиче усташког логора Јасеновац.
„Потребно је заузети став и одредити које правне термине користити. Треба дефинисати термине шта се догодило у НДХ“, рекао је Пејаковић.
У јавности, што укључује и власт, нису спорни Холокауст над Јеврејима и геноцид над Ромима почињени у Јасеновцу и НДХ генерално, али је спорно питање геноцида над Србима, навео је Пејаковић.
За њега лично та тврдња није спорна, он је и у име установе у којој је био директор о усташким злочинима над Србима у Другом светском рату говорио као о геноциду.
Међутим, за хрватску владајућу политику одговор на питање шта се догодило Србима у НДХ је другачији.
Пре отприлике пет месеци министарка културе и медија Нина Обуљен Коржинек, у оквиру чијег министарства је и ЈУСП „Јасеновац“, на питање о иницијативи Међународног савеза за сећање на Холокауст (ИХРА), којим је Хрватска у то доба председавала, да се Јасеновац уврсти на Унескову листу светске баштине, говорила је искључиво о очувању места страдања, места Холокауста над Јеврејима, геноциду над Ромима и масовних злочина, говорила је и о трајним сведочењима злочина из прошлости и трајној успомени на њихове жртве.
Србе уопште није споменула, па тако ни злочине почињене над њима, не само у НДХ него и у Јасеновцу, иако су бројно Срби највеће жртве тог усташког логора, подсећа портал.
Набујали ревизионистички и негационистички духови, наводе, сигурно не иду у прилог Пејаковићу и томе како он види обављање дужности директора ЈУСП „Јасеновац“.
Пејаковић је директор те јавне установе био од 2017. године. Јавност га памти по томе што је 2016. на традиционалној комеморацији у Јасеновцу групи негатора покушао да забрани да у Јасеновцу положе венац с натписом „страдалима од 1941. до 1951.“, али је његово противљење осујетила тадашња директорка Наташа Јовичић,
пренео је РТС.
Пејаковић је за портал „Новости“ рекао да је тренутно на отказном року и да сигурно неће наставити да ради у ЈУСП „Јасеновац“.
