https://sputnikportal.rs/20240526/poljacima-bi-bilo-bolje-da-pojacaju-granicu-sa-ukrajinom-rusija-1172540730.html
Пољацима би било боље да појачају границу са Украјином
Пољацима би било боље да појачају границу са Украјином
Sputnik Србија
Најава да је Пољска спремна да повећа број војника и и војне технике на границу са Русијом и Белорусијом служи као параван за сасвим друге планове –... 26.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-26T14:36+0200
2024-05-26T14:36+0200
2024-05-26T14:36+0200
свет
русија
специјална војна операција у украјини – вести
русија – политика
анализе и мишљења
свет
пољска
украјина
мигранти
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112048/86/1120488638_0:161:3067:1886_1920x0_80_0_0_ffcf6ab618279c251c20a3287638f467.jpg
Пољски министар за националну одбрану Владислав Косињак-Камиш објавио је да су Оружане снаге Пољске спремне да повећају број војног особља на источној граници земље, док ће полиција и гранична служба бити опремљени још бољом опремом. Он је такву одлуку објаснио нелегалном миграцијом.Осврћући се на раније најављену одлуку премијера Доналнда Туска о припреми националног плана одбране и одвраћања под називом „Штит Истока“, Косињак-Камиш је објаснио да ће се у оквиру овог пројекта на граници поставити различите врсте фортификационе опреме, али не само то. Главна ствар су нове технологије које ће се користити за утврђења. То неће бити само фортификацијске препреке - армиранобетонске конструкције, тзв. јежеви или ограде, него ће све бити усмерено и на надзор – на системе мониторинга, извиђања и борбе са дроновима. Сви ти савремени системи биће лоцирани дуж 400 километара пољске границе, посебно са Белорусијом и Русијом.У те сврхе , пољске власти купују од САД и четири извиђачка балона „барбара“, која ће бити распоређена на граници са Русијом и Белорусијом. Вредност уговора је 960 милиона долара, а ти извиђачки балони способни су да детектују ракете, летелице, дронове и пловна средства у радијусу већем од 300 километара. Пољска ће бити прва држава у Европи која ће добити такве извиђачке балоне.Оно о чему говори министар Косињак-Камиш је „прикривање изградње“, која ће се одвијати напорима владиних пријатељских компанија, а у чијим џеповима ће завршити поприличне своте новца, додао је Борисјонок.„Колико ће граница бити проходна за мигранте после овога - видећемо, али претходнa ограда, коју је подигла влада странке ‘Право и правда’, уопште није зауставио проток миграната“, напомиње експерт.Ризична је граница са Украјином, а не са РусијомПретходно је Туск најавио да ће Пољска уложити 10 милијарди злота (око 2,34 милијарде евра) у безбедност своје источне границе, укључујући одговарајућа утврђења, што ће ову границу учинити „непробојном за потенцијалног непријатеља“.Пољска представља источно крило НАТО и Европске уније, а Туск је истакао да она носи додатну одговорност за европску безбедност.Према његовим речима, овај план националне одбране и одвраћања, назван „Штит Истока“, биће штит који Пољску заштитити од потенцијалних агресора са истока и уплашити непријатеља, на 400 километара границе са Русијом и Белорусијом.Међутим, Борисјонок сматра да ће Пољска, највероватније, имати потребу да ојача границу, али не са Русијом и Белорусијом, већ са Украјином.Борисјонок подвлачи да је за пољске власти много важнија граница са Украјином од границe са Белорусијом и Русијом, којa, како истиче, не задајe много невоља Пољацима, већ им „само доносе задовољство, јер ће и следећа влада моћи да користи тај фактор за трошење пара из буџета на изградњу одређених ограда“.Он напомиње да се Варшава заправо боји новог неконтролисаног уласка Украјинаца у њихову земљу.„Мислим да су се тога увек плашили, јер у Пољској већ има онолико Украјинаца колико Пољска може некако да прихвати, а у овом случају ће власти покушати да некако контролишу ову ситуацију, јер се даљем повећању броја украјинских избеглица у Пољској нико не радује“, закључио је експерт.Генерално, НАТО гура инфраструктуру све ближе руским границама, погоршавајући ситуацију и изазивајући тензије, док Пољска, као вазал Сједињених Држава, на таласу русофобије покушава да појача дејства против Русије.
https://sputnikportal.rs/20240523/poljska-razmatra-mogucnost-primene-pvo-sistema-protiv-ruskih-raketa-1172522687.html
пољска
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, специјална војна операција у украјини – вести, русија – политика, анализе и мишљења, свет, пољска, украјина, мигранти
русија, специјална војна операција у украјини – вести, русија – политика, анализе и мишљења, свет, пољска, украјина, мигранти
Пољацима би било боље да појачају границу са Украјином
Најава да је Пољска спремна да повећа број војника и и војне технике на границу са Русијом и Белорусијом служи као параван за сасвим друге планове – финансијске, сматра руски експерт Јуриј Борисјонок, додајући истовремено да би Пољаци због реалних претњи заправо требало да ојачају границу са Украјином.
Пољски министар за националну одбрану Владислав Косињак-Камиш објавио је да су Оружане снаге Пољске спремне да повећају број војног особља на источној граници земље, док ће полиција и гранична служба бити опремљени још бољом опремом. Он је такву одлуку објаснио нелегалном миграцијом.
Осврћући се на раније најављену одлуку премијера Доналнда Туска о припреми националног плана одбране и одвраћања под називом „Штит Истока“, Косињак-Камиш је објаснио да ће се у оквиру овог пројекта на граници поставити различите врсте фортификационе опреме, али не само то. Главна ствар су нове технологије које ће се користити за утврђења. То неће бити само фортификацијске препреке - армиранобетонске конструкције, тзв. јежеви или ограде, него ће све бити усмерено и на надзор – на системе мониторинга, извиђања и борбе са дроновима. Сви ти савремени системи биће лоцирани дуж 400 километара пољске границе, посебно са Белорусијом и Русијом.
У те сврхе , пољске власти
купују од САД и четири извиђачка балона „барбара“, која ће бити распоређена на граници са Русијом и Белорусијом. Вредност уговора је 960 милиона долара, а ти извиђачки балони способни су да детектују
ракете, летелице, дронове и пловна средства у радијусу већем од 300 километара. Пољска ће бити прва држава у Европи која ће добити такве извиђачке балоне.
„Нова пољска влада, која је формирана после избора у јесен 2023. године, не оправдава наде својих бирача. После избора, садашња коалиција, на челу са актуелним премијером Доналдом Туском, обећала је да ће успоставити ред на белоруској и руској граници, да неће убијати мигранте и да неће градити утврђења. Међутим, када су дошли на власт одлучили су да играју исту игру, добили су прилично озбиљна средства и сходно томе решили да изграде на границама још монументалније грађевине, које ће коштати више од две милијарде евра. Односно, корупциона компонента је овде видљива голим оком“, истиче Борисјонок.
Оно о чему говори министар Косињак-Камиш је „прикривање изградње“, која ће се одвијати напорима владиних пријатељских компанија, а у чијим џеповима ће завршити поприличне своте новца, додао је Борисјонок.
„Колико ће граница бити проходна за мигранте после овога - видећемо, али претходнa ограда, коју је подигла влада странке ‘Право и правда’, уопште није зауставио проток миграната“, напомиње експерт.
Ризична је граница са Украјином, а не са Русијом
Претходно је Туск најавио да ће Пољска уложити 10 милијарди злота (око 2,34 милијарде евра) у безбедност своје источне границе, укључујући одговарајућа утврђења, што ће ову границу учинити „непробојном за потенцијалног непријатеља“.
Пољска представља источно крило НАТО и Европске уније, а Туск је истакао да она носи додатну одговорност за европску безбедност.
Према његовим речима, овај план националне одбране и одвраћања, назван „Штит Истока“, биће штит који Пољску заштитити од потенцијалних агресора са истока и уплашити непријатеља, на 400 километара границе са Русијом и Белорусијом.
Међутим, Борисјонок сматра да ће Пољска, највероватније, имати потребу да ојача границу, али не са Русијом и Белорусијом, већ са Украјином.
„Ако на фронту ствари и даље буду лоше ишле по украјинску војску, а садашња мобилизација, која је у Украјини започела 18. маја, поприми још већи драконски заокрете, онда део тих људи неће само препливати мађарску границу на реци Тиси, већ ће прећи и пољску границу, јер ови војни обвезници желе да живе“, каже експерт.
Борисјонок подвлачи да је за пољске власти много важнија граница са Украјином од границe са Белорусијом и Русијом, којa, како истиче, не задајe много невоља Пољацима, већ им „само доносе задовољство, јер ће и следећа влада моћи да користи тај фактор за трошење пара из буџета на изградњу одређених ограда“.
Он напомиње да се Варшава заправо боји новог неконтролисаног уласка Украјинаца у њихову земљу.
„Мислим да су се тога увек плашили, јер у Пољској већ има онолико Украјинаца колико Пољска може некако да прихвати, а у овом случају ће власти покушати да некако контролишу ову ситуацију, јер се даљем повећању броја украјинских избеглица у Пољској нико не радује“, закључио је експерт.
Генерално, НАТО гура инфраструктуру све ближе руским границама, погоршавајући ситуацију и изазивајући тензије, док Пољска, као вазал Сједињених Држава, на таласу русофобије покушава да појача дејства против Русије.
