https://sputnikportal.rs/20240529/da-nije-kasno-zasto-su-se-na-zapadu-bas-sada-setili-da-priznaju-palestinu--1172781539.html
Да није касно? Зашто су се на Западу баш сада „сетили“ да признају Палестину
Да није касно? Зашто су се на Западу баш сада „сетили“ да признају Палестину
Sputnik Србија
Да су западне земље раније признале независност Палестине, Израел не би могао да ради то што ради у појасу Газе, док би безрезервна америчка и немачка помоћ... 29.05.2024, Sputnik Србија
2024-05-29T19:47+0200
2024-05-29T19:47+0200
2024-05-29T19:47+0200
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
палестина
признање
независност
норвешка
ирска
словенија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/01/0d/1166330566_0:161:3071:1888_1920x0_80_0_0_b567964243f91e70dcddb4f6a2cf235e.jpg
Западне земље коначно су почеле да признају независност Палестине – након што су то учиниле Норвешка, Ирска и Шпанија, такав потез најавила је Словенија. Међутим, Израел од стицања независности 1948. управо избегава да дефинише своје границе како би онемогућио формирање палестинске државе, напомиње др Србољуб Пеовић из Института за европске студије.Запад одабрао санкцијеДа су западне државе признале палестинску независност, радикализација Палестинаца би вероватно била спречена. Они су ипак одабрали други пут, па су, када је Хамас победио на демократским изборима у Гази 2006, увели санкције, каже Пеовић.Најновији талас признања палестинске државности од стране западних држава, Пеовић тумачи притиском јавности на режиме у европским државама – грађани желе да се спречи даља израелска агресија.Зашто су се Европљани баш сада „сетили“Да је Запад раније признао независност Палестине, сукоб оваквих размера, какав се данас води у Гази не би био могућ, сматра и новинар и публициста Борислав Коркоделовић. Међутим, Запад је упорно избегавао да призна Палестину и питање је зашто европске земље то чине баш сада.Према његовим речима, питање је да ли западноевропске државе почињу да признају независност Палестине само због геноцида који се у појасу Газе спроводи над Палестинцима или је и њима јасно да долази време мултиполарности.Такође, треба узети у обзир и унутрашње односе у државама које су признале Палестину. Комбинација свих тих фактора утицала је да западне земље почну да признају Палестину.У Шпанији, чак два министра се јавно изјашњавају у прилог Палестине – министарка одбране Маргарита Роблес и потпредседница владе и министарка рада и социјалне економије Јоланда Дијаз отворено заступају пропалестинске ставове, додаје Коркоделовић и подсећа да је Роблесова пре неколико дана изјавила да се у Гази дешава геноцид над Палестиннцима, док је Дијасова путовала на Блиски исток и тражила моментално примирје.Нашем саговорнику посебно је интересантно то што пропалестински став заступа министар одбране једне чланице НАТО – на те функције бирају се обично људи уз благослов дубоке државе и САД, тако да, како Коркоделовић каже, можда у оквирима ЕУ постоји подела посла, па сада неке државе међу првима признају палестинску независност, да би у неком тренутку то урадила и сама ЕУ.Немачка и САД ће последњи признати ПалестинуДо сада, независност Палестине признало је 145 од 193 чланице УН. Тако велики број није спречио Израел да започне војну операцију у појасу Газе какву је предузео, уз потпуну подршку САД и, у великој мери благонаклон став кључних држава ЕУ, Француске и Немачке, истиче Коркоделовић.Немачка се, уз то, налази пред Међународним судом правде по тужби Никарагве због тога што је удесетостручила испоруке оружја Израелу. Међутим, да су САД и Немачка признале палестинску независност, тешко да би могли да пруже Израелу подршку какву пружају сада.Проблем је у томе што је произралески лоби у САД веома јак и питање је под којим би се условима сагласио са признањем Палестине од стране Вашингтона, док је једна од кључних тачака немачке спољне политике заступање Израела с обзиром на прошлост, каже Коркоделовић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20240523/zaharova-nova-priznanja-palestine-u-evropi-ukazuju-na-razmeru-krize-na-bliskom-istoku-1172534672.html
палестина
норвешка
ирска
словенија
шпанија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења, палестина, признање, независност, норвешка, ирска, словенија, шпанија, борислав коркоделовић
свет, свет – политика, анализе и мишљења, палестина, признање, независност, норвешка, ирска, словенија, шпанија, борислав коркоделовић
Да није касно? Зашто су се на Западу баш сада „сетили“ да признају Палестину
Да су западне земље раније признале независност Палестине, Израел не би могао да ради то што ради у појасу Газе, док би безрезервна америчка и немачка помоћ Тел Авиву била немогућа. Признањем Палестине, ове државе би признале да Израел врши агресију на другу државу. Истовремена подршка Израелу и признање палестинске независности стога је немогуће.
Западне земље коначно су почеле да признају независност Палестине – након што су то учиниле Норвешка, Ирска и Шпанија, такав потез најавила је Словенија. Међутим, Израел од стицања независности 1948. управо избегава да дефинише своје границе како би онемогућио формирање палестинске државе, напомиње др Србољуб Пеовић из Института за европске студије.
Да су западне државе признале палестинску независност, радикализација Палестинаца би вероватно била спречена. Они су ипак одабрали други пут, па су, када је Хамас победио на демократским изборима у Гази 2006, увели санкције, каже Пеовић.
„Нису кључна појединачна признања, него признање у Савету безбедности. А знамо како су САД гласале у СБ и колико су резолуција спречиле, иако је било неких изузетака, као 2016, када су осудили изградњу насеља на Западној обали“, истиче он.
Најновији талас признања палестинске државности од стране западних држава, Пеовић тумачи притиском јавности на режиме у европским државама – грађани желе да се спречи даља израелска агресија.
„Поготово Ирска игра другачију улогу, будући да већ дуго сарађују са палестинским покретом. Они га посматрају као антиколонијални покрет. Са друге стране, остале земље имале су историју сукоба са Израелом. У појасу Газе, на пример, погођена је шпанска хуманитарна мисија“, објашњава Пеовић.
Зашто су се Европљани баш сада „сетили“
Да је Запад раније признао независност Палестине, сукоб оваквих размера, какав се данас води у Гази не би био могућ, сматра и новинар и публициста Борислав Коркоделовић. Међутим, Запад је упорно избегавао да призна Палестину и питање је зашто европске земље то чине баш сада.
Према његовим речима, питање је да ли западноевропске државе почињу да признају независност Палестине само због геноцида који се у појасу Газе спроводи над Палестинцима или је и њима јасно да долази време мултиполарности.
Такође, треба узети у обзир и унутрашње односе у државама које су признале Палестину. Комбинација свих тих фактора утицала је да западне земље почну да признају Палестину.
„Шпанија, на пример, има историјске везе са исламским светом, макар и подсвесно, ако то не жели да призна. Остале земље имају и релативно велики број досељеника из Палестине и Блиског истока. Уз то, јавно мњење у тим земљама у великој мери изјашњава се у прилог Палестине“, напомиње он.
У Шпанији, чак два министра се јавно изјашњавају у прилог Палестине – министарка одбране Маргарита Роблес и потпредседница владе и министарка рада и социјалне економије Јоланда Дијаз отворено заступају пропалестинске ставове, додаје Коркоделовић и подсећа да је Роблесова пре неколико дана изјавила да се у Гази дешава геноцид над Палестиннцима, док је Дијасова путовала на Блиски исток и тражила моментално примирје.
„То јесте још један доказ више да се ствари у историјском смислу мењају у оно што руски и кинески председници, Путин и Си стално причају, да се ради о променама које су виђене једном у сто година и да су неповратне“, истиче Коркоделовић.
Нашем саговорнику посебно је интересантно то што пропалестински став заступа министар одбране једне чланице НАТО – на те функције бирају се обично људи уз благослов дубоке државе и САД, тако да, како Коркоделовић каже, можда у оквирима ЕУ постоји подела посла, па сада неке државе међу првима признају палестинску независност, да би у неком тренутку то урадила и сама ЕУ.
Немачка и САД ће последњи признати Палестину
До сада, независност Палестине признало је 145 од 193 чланице УН. Тако велики број није спречио Израел да започне војну операцију у појасу Газе какву је предузео, уз потпуну подршку САД и, у великој мери благонаклон став кључних држава ЕУ, Француске и Немачке, истиче Коркоделовић.
Немачка се, уз то, налази пред Међународним судом правде по тужби Никарагве због тога што је удесетостручила испоруке оружја Израелу. Међутим, да су САД и Немачка признале палестинску независност, тешко да би могли да пруже Израелу подршку какву пружају сада.
Проблем је у томе што је произралески лоби у САД веома јак и питање је под којим би се условима сагласио са признањем Палестине од стране Вашингтона, док је једна од кључних тачака немачке спољне политике заступање Израела с обзиром на прошлост, каже Коркоделовић.
„Не верујем да би Немачка могла да учини такав корак – вероватно би САД и Немачка биле последње које би признале Палестину. Американци кажу да би пристали на формулу двеју држава ако се договоре Израел и Палестина, а то је практично немогуће“, закључује Коркоделовић.
