https://sputnikportal.rs/20240601/liga-sampiona-finale-london-real-madrid-borusija-dortmund-dragan-stojic-sport-fudbal-1172975541.html

„Милионери“ су зидали снове и новац сачували за трубаче

„Милионери“ су зидали снове и новац сачували за трубаче

Sputnik Србија

Једни милионери купују титуле, други наслеђују звања, а они из Дормунда су је пре 27 освојили без огромних улагања, тако да новац нису бацили у оближњу реку... 01.06.2024, Sputnik Србија

2024-06-01T21:59+0200

2024-06-01T21:59+0200

2024-06-01T21:59+0200

спорт

спорт

фудбал

лига шампиона

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/01/1172965391_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_bc28cfd690bec80f142c00bdba00a101.jpg

За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас.У времену кад су шеици зарађено још улагали у чланице свог харема, а не у куповину фудбалских звезда, које им узвраћају трофејима, фудбалери Борусије из града у немачкој покрајини Северна Рајна – Вестфалија, шампиони Немачке у такмичарској години која је претходила петој сезони УЕФА Лиге шампиона, изашли су на мегдан Јувентусу, браниоцу евро-трона, популарној „старој дами“ из Торина, „отевши“ јој чак четворо „деце“, јер је толико њих у својству стартера, у жуто – црној опреми, кренуло у двобој за пехар намењен прваку нашег континента против бившег послодавца.Иако је тренера „милионера“ Отмар Хицфелда и главног „трошаџију“ противничке енергије и нерава ривалских навијача Матијаса Замера красио лош однос, знао се ред - у племену Борусије главну реч је у свлачионици водио „врач“ (тренер), док је на терену командовао играч ког су звали Поглавица и упркос томе што су Торинези, попут „фијата“ на млазни погон, у 11. брзини јурили ка голу немачког представника, захваљујући чињеници да је Кристијан Вијери на почетку сусрета, пропуштањем изгледне прилике, кола Јувеа убацио у трајни „рикверц“, аутсајдер је паркирао своје шансе близу постоља на ком је стајао пехар намењен победнику најбитнијег такмичења у клупског фудбалу. Част да први на Олимпијском стадиону у Минхену машинуса Апенина спреми за отпад , у њеном другом узастопном финалу елитног надметања, припала је Карлу – Хајнцу Ридлеу непосредно пре истека прве трећине меча. Корнер је извео Андреас Мелер, чувар мреже Јувентуса је боксовао лопту изван шеснаестерца, али ју је Шкот Пол Ламберт одмах вратио назад, и кад је прескочила све играче пред голом Италијана грудима је примирује Ридле, потом са 4-5 метара резантним, приземним шутем погађа мрежу по средини гола, протеравши чувара мреже ривала Анђела Перуција из голманског раја – 1:0 у корист Борусије у 29. минуту. Упозоравао је Владимир Југовић, први фудбалер с простора бивше Југославије с три учешћа у завршној борби за звање шампиона Европе, да је у копачкама његових саиграча скривен огромни терет фаворита, а то се 300 секунди после првог поготка показало тачним, што је помогло номинално слабијем учеснику представе да их нагази толико болно да нико од играча Јувентуса, после новог убацивања лопте из угла од стране Мелера, није скочио колико Ридле, чији ударац главом полувисоко завршава ближе десном углу Перуцијевог гола и наслућивало се да од „старе даме“ тешко на овом мечу може постати девојка. Стрелац се овим голом, 4. по реду за њега у тој сезони Лиге шампиона, приближио нашем Милинку Пантићу, који је уписао пет погодака на свој конто у дресу мадридског Атлетика, а Борусија пришла корак ближе првој титули првака Европе у својој историји, уједно помажући Немцима да се омрсе после 14 година поста (ХСВ - 1983. године). Док је Борусијина породица већ тад практично утолила глад за трофејом, на супротној страни су и коске имале арому стене, а да им се мрамор обије о главу све је учинила несрећа. И ништа није учинила срећа, јер су Зинедин Зидан у уводном и Вијери у завршном полувремену погађали оквир гола. То се у спорту броји, али се само голови рачунају, тако да... Још кад ти судија поништи погодак, а баш то се десило Вијерију, онда стварно не знаш шта да радиш. Заправо, знаш. Сетиш се, али касно. Позовеш у помоћ млађе снаге. У овом случају „резервисту“ Алесандра дел Пјера. Он после продора Хрвата Алена Бокшића по левој страни, потом центаршута по земљи на пар метара од мете, лечи све Ахилове боли и петом, између Јерга Хајнриха и „јединице“ незваничног домаћина Штефана Клоса, враћа наду италијанском репрезенту. До краја регуларног тока је остало 25–26 минута. Само што су Италијани „изашли из болничког круга“, позвани су да се врате, јер је доктор Ларс Рикен, синоним за Борусију крајем прошлог века, поставио нову, за њих лошу дијагнозу под шифром 1:3. У 71. минуту је Мелер опет одиграо кључну улогу, маестрално је из круга на центру игралишта по земљи проиграо захухталог младића, који је по десној страни побегао свима и, кад му је Перуци кренуо у сусрет, са 20 метара лобовао „палог Анђела“, коме ни крила „стратонлонча“ не би помогла да осујети лет лопте преко гол – линије и спречи лет своје екипе у пакао намењен губитничкој екипи – 3:1 за чету из Дортмунда. Немци су се реванширали Јувентусу за пет пораза током последње деценије 20. столећа, између осталог и за оне у финалу Купа УЕФА четири године раније. Чекали су. И дочекали. Тако се снови зидају.

https://sputnikportal.rs/20240601/sasa-ilic-pari-niznji-novgorod-arsenal-tula-baraz-premijer-liga-rusije-sport-fudbal-1172975118.html

2024

Вести

sr_RS

драган стојић, драган стојић лига шампиона, лига шампиона финале, драган стојић о финалу лиге шампиона, dragan stojic, dragan stojic liga sampiona, dragan stojic finale lige sampiona