Преломни моменат за планету: НАТО сила жели да приступи БРИКС – први пут у историји
© Sputnik / STR
Пратите нас
Изјава шефа турске дипломатије Хакана Фидана да та држава намерава да се придружи БРИКС могла би се тумачити као процена врха власти друге најмоћније чланице НАТО да је светска историја у преломном моменту и да је самим тим дошло време да Турци промене страну, сматра дипломата Владислав Јовановић.
Министар спољних послова Турске Хакан Фидан изјавио је у Пекингу да би Турска желела да се придружи БРИКС и да ће то питање бити разматрано на састанку министара спољних послова организације у Нижњем Новгороду.
Тактички притисак на Запад
Фидан је додао да се неке европске државе противе придруживању Турске Европској унији и зато турске власти разматрају БРИКС као алтернативну платформу за интеграције.
Турска је друга најзначајнија чланица НАТО, што је за земљу која је вековима била изолована од Запада историјски добитак, тако да је питање да ли је заиста спремна да се лиши тог добитка, каже за Спутњик бивши шеф дипломатије СРЈ и амбасадор СФРЈ у Анкари Владислав Јовановић.
Отуда би се изјава турског шефа дипломатије могла тумачити и као притисак на САД и Европу да Турска добије неки малени уступак са њихове стране, додаје Јовановић.
Преломни моменат за свет – Турско окретање ка БРИКС
С друге стране, могуће је да је одмеравајући своје интересе и положај у данашњем узбурканом свету и у складу са непријатним информацијама које добија са Запада, Турска закључила да је дошао баш тај моменат и да би на време требало да се окрене ка БРИКС-у, оцењује Јовановић.
„Могуће је да је и стварно проценила да се односи у свету увелико мењају у корист источног дела планете и да Турска жели на време да нађе своје место на том делу. Према томе, ово је веома значајна изјава и не би требало журити са закључцима јер може да буде само тактика ради остваривања неких других циљева на Западу, а може да буде и куповина времена да би се осигурала повољна позиција за накнадно коначно опредељење за победника у одмеравању снага између Истока и Запада. А може да буде и једна зрела одлука Турске да већ сада осигура своје место на страни која би, историјски гледано, могла да бити победничка.“
Јовановић додаје да је могуће да се Турска одлучила да крене са окретањем ка Истоку после неуспелог пуча 2016. године при чему јој азијско порекло Турака олакшава такав прелаз.
Варљивост турске дипломатије
Сигурно је и да је сигнал из Москве који је спасао Ердогана утицао на коначно преиспитивање турског става према Западу, не у смислу напуштања Запада него много веће опрезности и сумњичења у природу правог односа према Турској, сматра Јовановић.
„И та позиција велике опрезности и коначне неопредељености била је на снази све ово време и мислим да ће се она наставити и после понуде Турске да уђе у БРИКС, док се ствари не кристализују и не реше у смислу онога што се мени чини да је важно да се рашчисти. Подсетимо се да је Турска била подржана после тог неуспелог покушаја пуча и од Србије и од тада је Ердоган стално истицао пријатељство наших земаља, али Турска не само што је раније признала тзв. Косово, него га и наоружава модерним оружјем, а гласала је у Генералној скупштини против нас подржавајући резолуцију Немачке и Руанде. Према томе, према турској дипломатији се увек мора имати крајња опрезност. То је сложена дипломатија чији први утисак може да буде варљив. Треба задржати дозу опрезности све док се то коначно не објасни и рашчисти.“
БРИКС привлачнији од Запада
Кад је реч о економском интересу Турске, очигледно је да је БРИКС одавно привлачнији од колективног Запада, а осим тога и перспектива овладавања утицајем у свету је на страни БРИКС-а, сматра Јовановић.
Међутим, Запад има жељу да што даље одгоди и закомпликује доминацију БРИКС и неће се лако предавати, а садашњи офанзивни став према Русији и Кини управо је последица западне рањивости.
„То ће сигурно утицати на многе друге земље да почну размишљати шта је за њих најбоље у овој ситуацији и да се опредељују према страни која има бољу будућност у будућем развоју света, а Турска је највероватније такав један кандидат. Кажем највероватније јер то треба да потврди провери са догађајима који ће да уследе. Али има и других земаља које чекају у реду да постану чланови БРИКС чак и оних који су до скора били блиски, или су још блиски са Западом. И то је један генерални тренд који указује да ће будућност света бити формирана на ставовима БРИКС, али ће се борба за одлагање коначног расплета наставити и носиће за многе врло неугодне последице“, закључио је Јовановић.
Русија поздравља активно интересовање низа земаља за формат БРИКС, укључујући Турску, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков. Русија је 1. јануара постала председавајућа БРИКС-а за наредну годину а председавање је почело пријемом нових чланица у организацију – осим Руске Федерације, Бразила, Индије, Кине и Јужноафричке Републике, чланице су постале и Египат, Етиопија, Иран, УАЕ и Саудијска Арабија.
Погледајте и:
