Бечки конгрес: Догађај који је одредио балкански вектор руске спољне политике
13:45 09.06.2024 (Освежено: 15:50 09.06.2024)
© Sputnik / RIA NovostiСвети савез три цара - Русије, Аустрије и Прусије - за спас Европе 1815.
© Sputnik / RIA Novosti
Пратите нас
У главном граду Аустрије, Бечу, потписан је 9. јуна 1815. године завршни акт Бечког конгреса. Овај догађај се сматра једним од најзначајнијих у историји дипломатије прве половине 19 века. Четири монархије-победнице над Наполеоном – Русија, Велика Британија, Пруска и Аустрија - цртале су карту Европе и света.
"Русија, као сила која је дала главни допринос победи над Наполеоном, одиграла је запажену улогу у овом догађају. Узалуд су били сви покушаји да се она изолује, лиши плодова ове победе и одгурне од учешћа у кључним међународним одлукама. Она је потврдила свој статус велике европске силе", саопштило је Министарство одбране Русије.
У завршним документима Конгреса преовладала је англо-руска визија послератне обнове Европе, која је постала успех домаће дипломатије.
"Добивши одобрење Конгреса за одређена територијална проширења (део Пољске, Финске и Бесарабије), Русија је ојачала своју геополитичку позицију. На Конгресу је први пут одређен балкански вектор руске спољне политике, који ће касније добити већи значај", додаје се у тексту.
Деветог јуна 1815. године свет је признао: Русија игра водећу улогу у међународној политици.
Нешто касније, 14 септембра 1815. године у Паризу су руски цар Александар I, аустријски цар Франц I и пруски краљ Фридрих Вилхелм III потписали „Акт о Светој Алијанси“. Савез је имао за циљ одржавање међународног поретка успостављеног на Бечком конгресу 1814–1815, неповредивост послератних граница у Европи и борбу свим средствима против револуционарних устанака.