Непријатељи промолили главу: Сад Срби знају да им је потез — пун погодак /видео/
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Злонамерне реакције у региону и на Западу на Декларацију недавно одржаног првог Свесрпског сабора показују да је тај документ одличан за Србију и Србе и да је — постигао пун погодак, оцена је саговорника Спутњика.
Декларација о заједничкој будућности српског народа, како каже новинар Жарко Ракић, веома је обимна, али ако се пође од тога да је реч о вишегодишњим циљевима онда заиста делује да одређује будућност Србије и Срба на простору Балкана.
Чудне реакције и западни шаблони
Ракића истовремено чуде реакције неких у региону, пре свега у Сарајеву и Приштини који су, како каже, правили необична поређења и посегли за већ познатим фразама о великосрпском хегемонизму, о великој Србији и о томе да Александар Вучић наставља политику Слободана Милошевића.
Очигледно да су Сабор и Декларација изазвали изузетно велику пажњу, чим су толика и више него емотивна реаговања, констатује новинар уз поруку да Србија ради управо оно што и треба — није инертна, иде у сусрет догађајима и одређује се према свим темама које су од важности за очување њеног суверенитета и јединства.
„Ово је велики искорак који се многима неће допасти, не само у комшилуку него и у Бриселу, Паризу, Берлину и знак да више неће моћи тако лако да газе све што има српски предзнак“, уверен је Ракић.
Кад је реч о реакцијама које су се у вези са Сабором и Декларацијом могле чути на Западу и у тамошњим медијима, др Александар Митић са Института за међународну политику и привреду каже да су оне такође очекиване:
„Српски свет, великосрбијанска и ратно-хушкачка политика, руски малигни утицај, то је шаблон западних реакција. Не знам како им не досади да тако плитко посматрају ствари, али ми од тога не можемо да побегнемо“.
Штавише, додаје Митић, Србија и Срби више не могу да прихвате да сваки пут кад се њима на Западу нешто не допадне праве неке компромисе и превише правдају неке ставове који су елементарни делови одбране територијалног интегритета и суверенитета.
„Они нама покушавају да отму део територије, најбруталније кршећи међународно право и уништавајући међународни систем Повеље УН. Зна се ко је то учинио. Покушавају на све могуће начине да нас дефинишу као геноцидни народ упркос оном што су нам учинили, више од 25 година европских интеграција вуку нас за нос на све могуће начине, притом све то време користећи једну те исту терминологију, јер ништа се није променило од почетка 90-их“, набраја саговорник Спутњика.
Србија у епицентру хибридног рата
Имајући све то у виду, он сматра да је Декларација првог Свесрпског сабора истовремено и окаснела и правовремена.
„То можда делује контрадикторно, али није. Закаснела је у смислу да је до овако нечег требало да дође раније, јер се многе ствари не би дешавале науштрб наших интереса да је дошло раније. Али с друге стране је и правовремено зато што се налазимо у епицентру хибридног рата који се води против Србије и српског народа — а два најотворенија фронта су питање Косова и Метохије и урушавање Републике Српске. Долази до неке врсте кулминације тих притисака и тог хигбридног рата, поготову у последње две године“, образлаже Митић.
Он скреће пажњу да су у току два паралелна процеса: с једне онај који је почео с бившим високим представником у БиХ Валентином Инцком који је дошао до покушаја одузимања имовине Српској и процеса против Милорада Додика и резолуције о Сребреници.
С друге стране је, истиче, процес који се односи на КиМ, где је у току ескалација уз отворену подршку неких држава Квинте као што је Немачка и прећутну сагласност осталих чланица Квинте, захваљујући чему Аљбин Курти не само да је успео да изврши значајан напредак у етничком чишћењу Срба и уништавању сваког облика њиховог политичког организовања већ и да буде награђен за то у виду визне либерализације и чланства Приштине у Парламентарној скупштини НАТО.
„Ту је и шири геополитички контекст везан за питање сукоба у Украјини и питање постављања Београда и Бањалуке према Русији. Чињеница је да Београд и Бањалука једини одбијају да се сагласе са санкцијама против Русије за шта већина на Западу сматра да треба да буду кажњени. У неку руку, ово је и нека врста јасног одговора Београда и Бањалуке на те притиске“, сматра Митић.
Синергија Србије и Српске
Зато је, по његовом мишљењу, добро што је постигнута синергија Србије и Српске и усаглашавање ставова по много чему, од питања идентитета до питања спољне политике што је резултирало дипломатском контраофанзивом по питању резолуције о Сребреници.
„Сада је најважније како даље, како све то имплементирати. Ово јесте с једне стране историјски догађај, али да ли ће то на крају заиста бити зависи од тога како ће тај документ бити примењен. Морамо да видимо колико има и воље и храбрости да применимо већи део свега што стоји у том документу“, примећује Митић.
На питање, шта ће бити најтежи задатак од оног што је постављено у 49 тачака Декларације, он истиче да ће пре свега много зависити од нас, а мање од других који ће нас свакако опструирати.
Рецимо, по питању идентитета сами смо криви што смо допустили да се на српским темељима граде неки антисрпски идентитети, као што се десило у Црној Гори.
Што се тиче интернационализације питања злочина у НДХ, како се наводи у Декларацији, то је, каже Митић, важан корак али опет се враћамо на то зашто до тога није дошло раније:
„Сада у контексту у ком нисмо геополитички миљеници Запада можемо да рачунамо на опструкцију са те стране ако је у питању интернационализација оваквог једног питања. Сигурно је да ће доћи до разних препрека. С друге стране, имамо важне савезнике у Савету безбедности који могу да нам помогну у тој интернационализацији. Да ли ће то довести до неке резолуције у Генералној скупштини УН надам се да је то могуће, а верујем да ће то бити мукотрпан процес“.
Огромну улогу у томе ће, према његовим речима, играти и Република Српска, као и СПЦ и научна јавност.
Црвена линија мора да се држи
Кад је реч о питању високог представника у БиХ, које се апострофира у једној од тачака Декларације, Митић је задовољан што више нема дисонантног става о томе између Србије и Српске.
„У последње две године, на том дисонантном ставу доста су радили противници Србије и Српске покушавајући да пронађу ту тачку неслагања и то је у једном тренутку имало негативан утицај на односе Београда и Бањалуке. Мада је било врло јасно 2022. да Русија и Кина не само да не дају легитимитет него ни легалитет тзв. високом представнику, да је он ту нелегално, да не представља никог осим колективни Запад и да је то нешто што је апсолутно неприхватљиво“, подсећа наш саговорник.
Сада, како каже, први пут експлицитно у Декларацији стоји да је Кристијан Шмит проблематичан и то самим тим доводи у питање све његове одлуке и процесе који се воде против председника Српске, а најављује и снажнију подршку Београда отпору свим илегалним одлукама које би Шмит желео да наметне и указује колико се та институција претворила у франкенштајнску и колико је зрела да оде на сметлиште историје.
Ракић оцењује да је ипак најважније што су Србија и Српска Декларацијом поставиле црвену линија иза које нећемо даље — нећемо допустити да нас даље газе, нећемо више да се повлачимо.
Митић додаје да та црвена линија мора да се држи јер цена коју смо досад платили је била огромна, и по питању КиМ, и по питању Српске којој је одузето 90 надлежности и томе је требало стати на пут, што је Декларацијом и учињено.
Погледајте и:
