https://sputnikportal.rs/20240613/neverovatno-otkrice-na-marsu-pronadjen-led-na-najvisim-vulkanima-suncevog-sistema-1173516523.html
Невероватно откриће на Марсу: Пронађен лед на највишим вулканима Сунчевог система
Невероватно откриће на Марсу: Пронађен лед на највишим вулканима Сунчевог система
Sputnik Србија
На екватору Марса, „тропском“ региону ове планете, први пут је откривена смрзнута вода. Откриће би могло бити кључно за сазнања о томе где на Марсу има воде и... 13.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-13T14:57+0200
2024-06-13T14:57+0200
2024-06-13T14:57+0200
наука и технологија
наука и технологија
марс
свемир
астрономија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/0a/1172051880_0:225:1024:801_1920x0_80_0_0_3e695326faf168f2a16131b054e2aeba.jpg
За смрзнуту воду на Марсу знамо око 200 година, јер се поларне ледене капе Црвене планете могу видети телескопима. Али, до сада смо мислили да је немогуће да се лед задржи на подручју топлијег екватора.Марс, наиме, није попут наше планете и има геолошке и атмосферске специфичности због којих лед не може дуго да „преживи“ изложеност Сунцу. Зато се највећи део смрзнуте воде и налази под тлом. Лед на површини због сунчеве горње линије и ретке атмосфере брзо сублимира, директно прелази из чврстог стања у гасовито, а само је на половима Црвене планете довољно хладно да се задржи током целе годину. Зато не чуди изненађење научника када су уочили мраз на екватору, најтоплијој области Марса.„Нисмо мислили да је могуће“Мраз су снимиле две летелице Европске свемирске агенције (ЕСА); прво ЕкоМарс Трејс Гас Орбитер (ТГО), који је на Марс стигао 2016. године, а затим и Марс Експрес, који Црвену планету посматра из орбите од 2003. године.Летелице су уочиле мраз у региону Тарсис, највећем вулканском подручју на Марсу, где се налази 12 великих вулкана. Међу њима је и Олимп Монс, највиши вулкан на Марсу, али и највећа кота у Сунчевом систему. Висок је 29,9 километара, или 2,5 пута виши од Монт Евереста, највише планине на Земљи.Он је објаснио зашто смо тек сада открили мраз на екватору Црвене планете."Прво, била нам је потребна свемирска летелица у орбити која нам омогућава да посматрамо локацију у раним јутарњим сатима. Марс Екпрес и ТГО имају такве орбите, али то није случај са многим другим летелицама. Друго, мраз се на екватору углавном формира током хладнијих годишњих доба, тако да се не може приметити у сваком тренутку“, рекао је Адомас."Случајно смо тражили мраз у близини екватора у оквиру другог истраживања. Нисмо очекивали да ћемо га пронаћи на врховима вулкана", додао је он. Акумулације мраза се појављују само неколико сати при изласку сунца, а затим испаре. Лед је невероватно танак, дебљине људске косе, али покрива огромну површину вулкана. Ако бисмо га истопили, могли бисмо да напунимо око 60 олимпијских базена. Чини се да вода у екваторијалном региону Црвене планете свакодневно циркулише између чврстог стања на површини и гасовитог стања у атмосфери, пише портал Спејс ком.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, марс, свемир, астрономија
наука и технологија, марс, свемир, астрономија
Невероватно откриће на Марсу: Пронађен лед на највишим вулканима Сунчевог система
На екватору Марса, „тропском“ региону ове планете, први пут је откривена смрзнута вода. Откриће би могло бити кључно за сазнања о томе где на Марсу има воде и како се размењује између атмосфере Црвене планете и њене површине, што би могло бити јако важно за будуће мисије са посадом.
За смрзнуту воду на Марсу знамо око 200 година, јер се поларне ледене капе Црвене планете могу видети телескопима. Али, до сада смо мислили да је немогуће да се лед задржи на подручју топлијег екватора.
Марс, наиме, није попут наше планете и има геолошке и атмосферске специфичности због којих лед не може дуго да „преживи“ изложеност Сунцу. Зато се највећи део смрзнуте воде и налази под тлом. Лед на површини због сунчеве горње линије и ретке атмосфере брзо сублимира, директно прелази из чврстог стања у гасовито, а само је на половима Црвене планете довољно хладно да се задржи током целе годину. Зато не чуди изненађење научника када су уочили мраз на екватору, најтоплијој области Марса.
„Нисмо мислили да је могуће“
Мраз су снимиле две летелице Европске свемирске агенције (ЕСА); прво ЕкоМарс Трејс Гас Орбитер (ТГО), који је на Марс стигао 2016. године, а затим и Марс Експрес, који Црвену планету посматра из орбите од 2003. године.
Летелице су уочиле
мраз у региону Тарсис, највећем вулканском подручју на Марсу, где се налази 12 великих вулкана. Међу њима је и Олимп Монс, највиши вулкан на Марсу, али и највећа кота у Сунчевом систему. Висок је 29,9 километара, или 2,5 пута виши од Монт Евереста, највише планине на Земљи.
"Мислили смо да је немогуће да се мраз формира око Марсовог екватора, јер сунчева светлост и танка атмосфера изазивају релативно високе температуре и на површини и на врховима планина. Ситуација није иста као на Земљи, где на великим висинама имамо снег ", рекао је планетарни геолог Адомас Валантинас са Универзитета Браун у САД.
Он је објаснио зашто смо тек сада открили мраз на екватору Црвене планете.
"Прво, била нам је потребна свемирска летелица у орбити која нам омогућава да посматрамо локацију у раним јутарњим сатима. Марс Екпрес и ТГО имају такве орбите, али то није случај са многим другим летелицама. Друго, мраз се на екватору углавном формира током хладнијих годишњих доба, тако да се не може приметити у сваком тренутку“, рекао је Адомас.
"Случајно смо тражили мраз у близини екватора у оквиру другог истраживања. Нисмо очекивали да ћемо га пронаћи на врховима вулкана", додао је он. Акумулације мраза се појављују само неколико сати при изласку сунца, а затим испаре. Лед је невероватно танак, дебљине људске косе, али покрива огромну површину вулкана. Ако бисмо га истопили, могли бисмо да напунимо око 60 олимпијских базена. Чини се да вода у екваторијалном региону Црвене планете свакодневно циркулише између чврстог стања на површини и гасовитог стања у атмосфери,
пише портал Спејс ком.
