https://sputnikportal.rs/20240616/propao-jos-jedan-plan-zapada-hteli-da-uniste-rusku-ekonomiju-a-ona---raste-video-1173692686.html
Пропао још један план Запада: Хтели да униште руску економију а она - расте /видео/
Пропао још један план Запада: Хтели да униште руску економију а она - расте /видео/
Sputnik Србија
Упркос санкцијама Лондона и Вашингтона руској берзи, рубља није угрожена, систем је стабилан, а реална економија расте. И поред рата у Украјини у претходне две... 16.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-16T22:35+0200
2024-06-16T22:35+0200
2024-06-16T22:35+0200
свет
анализе и мишљења
од четвртка до четвртка
свет – политика
русија
русија
русија – економија
русија – политика
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111811/61/1118116167_0:0:3127:1759_1920x0_80_0_0_daba3dc8cf2f5ef0013df99335e2384d.jpg
Русија је, наглашава наш саговорник, јако брзо преоријентисала своје изворе снабдевања и своје технолошке партнере - земље Азије у првом реду Кину и Индију, а онда и земље Евроазијске економске уније као и Иран и Турску. Русија је и модификовала ланце снабдевање што значи да јој за сада не прети никаква опасност на економском плану. „Наравно, Русија је и вишеструко повећала способност и производњу војно-индустријског комплекса који је важан за рат тако да, за сада, ту Русија има огромну предност не само над Украјином, што је и логично, него над читавим Западом,“ рекао је Димитријевић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.Безуспешни план ЗападаОн сматра да је идеја са санкцијама Русији двострука - с једне стране желе да погоде финансијски систем земље, да доведу до нестабилности цене акција које би онда могле да утичу на расположење привреде и да унесу несигурност међу власнике капитала. „План им је да се та финансијска нестабилност са берзе пренесе и на рубљу и на финансијски систем у целини. То су покушавали већ неколико пута али без резултата. Русија је врло успешно стабилизовала рубљу и наставила нормално да послује.“Друга идеја са санкцијама, каже наш саговорник, јесте урушавање производње, односно војно-индустријског комплекса с једне и комплекса реалне економије који подразумева, пољопривреду, енергетски сектор и неке индустријске области у којима се Русија све убрзаније развија, с друге стране. То би, према речима Димитријевића, на средњи и дужи рок значило да умањи способност Русије да води рат, а ово је очигледно рат исцрпљивања.Кина блага на речима, али јака у активностимаУ последње време све чешће у глобалној арени може да се чује и глас Пекинга који недвосмислено осуђује америчку санкциону политику уз оцену да њихова палица не доприноси решавању украјинске кризе. Кина је, сматра Димитријевић, блага на речима, али много јача у активностима које су несумњиво усмерене против америчке доминације у економском и војно-политичком смислу.„Кина је, генерално, резервисана у смислу тога да она нема реакције које ствари преламају преко колена, али је Пекинг недвосмислено од првог тренутка стао на страну Русије у овом сукобу, нарочито кад је реч о санкцијама. То је разумљиво, јер је и сама Кина жртва одређених санкција, односно, у овом случају, неке врсте трговинског рата кроз механизам подизања царина и санкција да сарађује са Америком у технолошки стратешким областима као што су микрочипови,“ рекао је он.БРИКС има решење за америчку санкциону политикуГотово све земље, оцењује наш саговорник, а нарочито оне које су у оквиру БРИКС-а или теже то да буду све су свесније опасности коју носи америчка санкциона политика преко долара. Она, подсећа он, одређене земље може да искључи из светског платног система СВИФТ и да им преко ноћи замрзне девизне резерве. Димитријевић види да се постепено развија нека врста одговора у смислу стварања алтернативне резервне валуте, односно, да се ту јављају два или три процеса истовремено.У свим тим процесима, додаје он, учествује и Кина која је вероватно највише помогла Русији, нарочито да у технолошкој и војној сфери превазиђе ефекте тих санкција. Познато је да Кина и Индија у великој мери купују руску нафту и гас и на тај начин су јој помогле да смањи зависност и потенцијални бојкот земаља Европске уније. „Русија због тога није озбиљније нарушила своје спољноекономске и буџетске приходе што им омогућава да издрже трошкове рата. Не треба занемарити ни социјалну компоненту рата која је увек важна, јер је поребно плаћати људе који ратују, њихове породице, а све то су огромни трошкови,“ нагласио је Димитријевић.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Милосављевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112082/25/1120822524_401:0:2449:2048_100x100_80_0_0_72f6ae077ae04cc29de9f2bb431d8956.jpg
свет, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет – политика, русија, русија – економија, русија – политика
свет, анализе и мишљења, од четвртка до четвртка, свет – политика, русија, русија – економија, русија – политика
Пропао још један план Запада: Хтели да униште руску економију а она - расте /видео/
Упркос санкцијама Лондона и Вашингтона руској берзи, рубља није угрожена, систем је стабилан, а реална економија расте. И поред рата у Украјини у претходне две године Русијa бележи већи раст него готово све земље Европске уније, оцењује економиста Бојан Димитријевић.
Русија је, наглашава наш саговорник, јако брзо преоријентисала своје изворе снабдевања и своје технолошке партнере - земље Азије у првом реду Кину и Индију, а онда и земље Евроазијске економске уније као и Иран и Турску. Русија је и модификовала ланце снабдевање што значи да јој за сада не прети никаква опасност на економском плану.
„Наравно, Русија је и вишеструко повећала способност и производњу војно-индустријског комплекса који је важан за рат тако да, за сада, ту Русија има огромну предност не само над Украјином, што је и логично, него над читавим Западом,“ рекао је Димитријевић у емисији радио Спутњика „Од четвртка до четвртка“.
Он сматра да је идеја са санкцијама Русији двострука - с једне стране желе да погоде финансијски систем земље, да доведу до нестабилности цене акција које би онда могле да утичу на расположење привреде и да унесу несигурност међу власнике капитала. „План им је да се та финансијска нестабилност са берзе пренесе и на рубљу и на финансијски систем у целини. То су покушавали већ неколико пута али без резултата. Русија је врло успешно стабилизовала рубљу и наставила нормално да послује.“
Друга идеја са санкцијама, каже наш саговорник, јесте урушавање производње, односно војно-индустријског комплекса с једне и комплекса реалне економије који подразумева, пољопривреду, енергетски сектор и неке индустријске области у којима се Русија све убрзаније развија, с друге стране. То би, према речима Димитријевића, на средњи и дужи рок значило да умањи способност Русије да води рат, а ово је очигледно рат исцрпљивања.
„Наравно, можда ће се сукоб завршити много брже него што ми очекујемо, али је врло могуће да ће трајати још дуго па је онда тај ефекат исцрпљивања у коме економија игра велику улогу, изузетно важан. Према томе, идеја са свим тим санкцијама, нарочито оним које су у везу са финансијском сфером, пре свега је финансијска нестабилност, а онда наравно у дужем року и урушавање сектора реалне производње“, рекао је наш саговорник.
Кина блага на речима, али јака у активностима
У последње време све чешће у глобалној арени може да се чује и глас Пекинга који недвосмислено осуђује америчку санкциону политику уз оцену да њихова палица не доприноси решавању украјинске кризе. Кина је, сматра Димитријевић, блага на речима, али много јача у активностима које су несумњиво усмерене против америчке доминације у економском и војно-политичком смислу.
„Кина је, генерално, резервисана у смислу тога да она нема реакције које ствари преламају преко колена, али је Пекинг недвосмислено од првог тренутка стао на страну Русије у овом сукобу, нарочито кад је реч о санкцијама. То је разумљиво, јер је и сама Кина жртва одређених санкција, односно, у овом случају, неке врсте трговинског рата кроз механизам подизања царина и санкција да сарађује са Америком у технолошки стратешким областима као што су микрочипови,“ рекао је он.
БРИКС има решење за америчку санкциону политику
Готово све земље, оцењује наш саговорник, а нарочито оне које су у оквиру БРИКС-а или теже то да буду све су свесније опасности коју носи америчка санкциона политика преко долара. Она, подсећа он, одређене земље може да искључи из светског платног система СВИФТ и да им преко ноћи замрзне девизне резерве. Димитријевић види да се постепено развија нека врста одговора у смислу стварања алтернативне резервне валуте, односно, да се ту јављају два или три процеса истовремено.
„Све више се шири трговинска размена у којој земље партнери Русије плаћају једна другој у националним валутама па чак и на земље Јужне Америке. Гради се и нека врста паралелног платног система који треба да неутралише ефекте искључивања из свифта. У току је и процес стварања обрачунске валуте, сличне ономе што је била Кејнсова идеја у оквиру Међународног монетарног фонда али која није заживела. Наравно, стварање те обрачунске резервне валуте је процес који не може да се деси преко ноћи, јер доминација америчког долара траје већ 80 година,“ каже Димитријевић.
У свим тим процесима, додаје он, учествује и Кина која је вероватно највише помогла Русији, нарочито да у технолошкој и војној сфери превазиђе ефекте тих санкција. Познато је да Кина и Индија у великој мери купују руску нафту и гас и на тај начин су јој помогле да смањи зависност и потенцијални бојкот земаља Европске уније. „Русија због тога није озбиљније нарушила своје спољноекономске и буџетске приходе што им омогућава да издрже трошкове рата. Не треба занемарити ни социјалну компоненту рата која је увек важна, јер је поребно плаћати људе који ратују, њихове породице, а све то су огромни трошкови,“ нагласио је Димитријевић.
