https://sputnikportal.rs/20240620/zasto-sunce-tera-ljude-da-kijaju-1173910693.html
Зашто Сунце тера људе да кијају
Зашто Сунце тера људе да кијају
Sputnik Србија
Да ли вам се дешавало да када изађете из мрачне зграде на улицу обасјану Сунцем одједном почињете да кијате? Ако је тако - нисте једини. Чак једна од три особе... 20.06.2024, Sputnik Србија
2024-06-20T22:54+0200
2024-06-20T22:54+0200
2024-06-20T22:54+0200
наука и технологија
наука и технологија
сунце
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/06/14/1173910492_0:0:3069:1726_1920x0_80_0_0_8241769735af83f8ff514ee648e81c5b.jpg
Људи који кијају при јакој светлости, као што је Сунчева, можда имају хелио-офталмички рефлекс кијања, пише портал Лајв сајенс.За овај рефлекс се зна барем од IV веке пре нове ере, кад је антички грчки филозоф и научник Аристотел поставио питање зашто је неко склонији кијању после гледања у Сунце.Познат и као фотички рефлекс кијања, овај рефлекс је аутозомно доминантна генетска особина, што значи да особа има 50% шансе да наследи ову реакцију на светлост ако је присутна код једног од њених биолошких родитеља.Кијање на светлост се обично дешава након изложености јакој светлости као што је Сунчева и најчешће приликом прелаза из мрака у светло, на пример када се упале светла у мрачној просторији.Јачина овог рефлекса може варирати од човека до човека. Некима се дешава само повремено, док код других јака светла могу изазвати неконтролисано кијање више пута узастопно.Студија из 1995. је открила да је 33% од око 370 пацијената анкетираних у једној очној клиници у Алабами доживело кијање на светлост. Новија студија, из 2019. у Кини, открила је да је око 25% од 3.400 испитаних људи имало такву реакцију.Научници још нису сигурни шта је тачно узрок „светлосног кијања“. Једна могућност је да јарко светло стимулише тригеминални живац, који се грана по лицу. Светлост која стимулише грану која иде ка оку можда такође стимулише грану која иде ка носу.Студија из 2010. је путем генетског тестирања открила две мутације повезане са фотичким кијањем. Осим тога, студија из 1995. у Алабами је открила да синдром такође може бити повезан са девијацијом носа. Јапанска студија из 2019. је показала је потенцијалну везу између овог рефлекса и мигрена.Фотичко кијање је генерално сасвим бенигно, “иако може повећати опасност од саобраћајне несреће, или ако сте акробата или на терену. Главни начин за контролу кијања на светлост је ношење сунчаних наочара кад идете напоље. Антихистаминици који делују на алергије немају ефекта на овај рефлекс“, каже др Вилијам Хауланд, медицински директор Орион клиничког истраживања у Остину.Још један потенцијални начин да се спречи фотичко кијање јесте пристисак на филтрум - жлеб испод носа на горњој усни – хоризонтално постављеним прстом, као да себи правите бркове.Аустралијска студија из 2019. сугерише да би овај притисак могао или поништити могућу иритацију тригеминалног живца због јаког светла или омести нервне сигнале који можда изазивају фотичко кијање.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2024
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
наука и технологија, сунце
наука и технологија, сунце
Зашто Сунце тера људе да кијају
Да ли вам се дешавало да када изађете из мрачне зграде на улицу обасјану Сунцем одједном почињете да кијате? Ако је тако - нисте једини. Чак једна од три особе реагује на тај начин.
Људи који кијају при јакој светлости, као што је Сунчева, можда имају хелио-офталмички рефлекс кијања,
пише портал Лајв сајенс.
За овај рефлекс се зна барем од IV веке пре нове ере, кад је антички грчки филозоф и научник Аристотел поставио питање зашто је неко склонији кијању после гледања у Сунце.
Познат и као фотички рефлекс кијања,
овај рефлекс је аутозомно доминантна генетска особина, што значи да особа има 50% шансе да наследи ову реакцију на светлост ако је присутна код једног од њених биолошких родитеља.
Кијање на светлост се обично дешава након изложености јакој светлости као што је Сунчева и најчешће приликом прелаза из мрака у светло, на пример када се упале светла у мрачној просторији.
„Дакле, кијање није изазвано неком одређеном таласном дужином светлости већ променом интензитета светлости“, рекао је др Дејвид Ланг, шеф Одељења за алергију и клиничку имунологију у Институту за респираторна обољења на Кливлендској клиници.
Јачина овог рефлекса може варирати од човека до човека. Некима се дешава само повремено, док код других јака светла могу изазвати неконтролисано кијање више пута узастопно.
Студија из 1995. је открила да је 33% од око 370 пацијената анкетираних у једној очној клиници у Алабами доживело кијање на светлост. Новија студија, из 2019. у Кини, открила је да је око 25% од 3.400 испитаних људи имало такву реакцију.
Научници још нису сигурни шта је тачно узрок „светлосног кијања“. Једна могућност је да јарко светло стимулише тригеминални живац, који се грана по лицу. Светлост која стимулише грану која иде ка оку можда такође стимулише грану која иде ка носу.
Студија из 2010. је путем генетског тестирања открила две мутације повезане са фотичким кијањем. Осим тога, студија из 1995. у Алабами је открила да синдром такође може бити повезан са девијацијом носа. Јапанска студија из 2019. је показала је потенцијалну везу између овог рефлекса и мигрена.
Фотичко кијање је генерално сасвим бенигно, “иако може повећати опасност од саобраћајне несреће, или ако сте акробата или на терену. Главни начин за контролу кијања на светлост је ношење сунчаних наочара кад идете напоље. Антихистаминици који делују на алергије немају ефекта на овај рефлекс“, каже др Вилијам Хауланд, медицински директор Орион клиничког истраживања у Остину.
Још један потенцијални начин да се спречи фотичко кијање јесте пристисак на филтрум - жлеб испод носа на горњој усни – хоризонтално постављеним прстом, као да себи правите бркове.
Аустралијска студија из 2019. сугерише да би овај притисак могао или поништити могућу иритацију тригеминалног живца због јаког светла или омести нервне сигнале који можда изазивају фотичко кијање.
