Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Србија против пљачке руске имовине – да ли следе нови притисци ЕУ

© Sputnik / Лола ЂорђевићЗаставе Србије и ЕУ
Заставе Србије и ЕУ  - Sputnik Србија, 1920, 30.06.2024
Пратите нас
Србија је одбила одлуку Европске уније о додели замрзнуте руске имовине Украјини јер је реч о принципијелном питању за нашу земљу зато што би отуђивање средстава друге државе срушило цивилизацијски контекст. Наша земља уз то има и традиционално добре односе са Русијом, каже за Спутњик Дејан Вук Станковић, политички аналитичар.
Станковић овако коментарише чињеницу да је Србија међу само три земље кандидата, поред Грузије и Молдавије, које нису подржале скандалозну одлуку Брисела да се Кијеву предају приходи о замрзнутој руској имовини. Како каже наш саговорник, ове три земље, укључујући Србију имају специфичне односе са Русијом, свака на свој начин и због тога нису ни подржале последњу директиву Брисела.

Реалистична одлука Србије

„С обзиром да Русија показује разумевање за српске интересе у БиХ и на Косову и Метохији, то разумевање је ослонац међународне подршке Србије у преговорима како за заштиту српског народа и државних интереса на Косову и Метохији, тако и за заштиту политичког субјективитета Срба у БиХ. Дакле, Србија се ту понаша реалистично, Србија није ни подржала санкције па не може да подржи ни пленидбу имовине, што из принципијелних, што из разлога који се тичу билатералних односа. А ове две државе мислим да су то урадиле због специфичних дипломатских и геополитичких интереса које имају у билатералним односима са Русима.“
Станковић додаје да је јако тешко водити политику Србије у овом тренутку јер с једне стране постоји та прича о европском путу као руководећем принципу, али Европа нам све више личи на неки хоризонт кога нема и реторичку фразу која нема неко практично значење:

„Европска унија не показује озбиљне намере да Србију прими као члана. Јако споро то иде, фрустрирајуће споро, немамо никакву извесност да ћемо икада постати члан ЕУ, та поглавља и ти тзв. кластери се не затварају и то стоји у месту. Србија се труди да балансира између Европе и Русије. Не може да уведе санкције Русији а опет, с друге стране, тамо где може помаже Украјини у домену хуманитарне помоћи или заштите принципа територијалног интегритета из принципијелних разлога.“

Србија може да очекује наставак притисака

Истовремено, Станковић подсећа да је Србија окружена земљама НАТО и ЕУ, економски скоро потпуно зависи од ЕУ која је у условима у којима мора да се бори за свој примат спремна на све, пошто јој измиче тло под ногама у релацијама са Русијом и Кином.
„ЕУ зато притиска Србију да би ојачала политичко и геополитичко самопоуздање. Наравно, све под надзором САД које желе да и даље остану доминион у свету. И ово је време превирања и ма колико се Србија трудила да буде по страни, да не буде реметилачки фактор у региону, деликатност наше позиције нас излаже различитим притисцима. Претпостављам да ће и због овога бити притисака, активације локалних национализама и оних снага које ће нападати председника Вучића због овакве одлуке да не подржи одузимање руске имовине и финансијских средстава која су ван Русије, односно у Европи, Америци и другим земљама западног света.“
Према саопштењу одлазећег шефа европске дипломатије Жозепа Бореља, само пет од осам земаља кандидата за чланство у Европску унију придружило се одлуци о предаји Кијеву прихода од замрзнуте руске имовине. Србија, Грузија и Молдавија нису на том списку, констатовао је Борељ. У Бриселу сматрају да су државе-кандидати за чланство у ЕУ, према условима за пријем у Унију, обавезне да подрже све спољнополитичке одлуке Брисела, иако никако не утичу на њихово усвајање.
Погледајте и:
Застава Европске уније - Sputnik Србија, 1920, 28.06.2024
Специјална операција у Украјини
Србија није подржала ЕУ о додели прихода од замрзнуте руске имовине Украјини
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала