Суперћелијска олуја: Где се и зашто се јавља, колико је заправо опасна
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Суперћелијска олуја је интензивна грмљавинска олуја са мезоциклоном, односно ротирајућим узлазним струјањем. Због ове ротације назива се и ротирајућом олујом.
Међу четири типа олуја (суперћелијске, олујне, вишећелијске и једноћелијске), суперћелијске су најређе, али потенцијално најјаче. Ове олује могу да доминирају локалним временом и обухватити подручје до 32 километра у ширину и обично трају два до четири сата.
Географска распрострањеност
Суперћелијске олује могу се појавити широм света под одређеним временским условима. Значајне регије укључују високе равнице централних Сједињених Држава, делове Јужне Америке, Бангладеш и источну Индију, Јужну Африку и источну Аустралију. Повремено се јављају у другим областима средње географске ширине као што су Европа и источна Кина.
Врсте суперћелијских олуја
Суперћелијске олује се могу класификовати у три типа: класичне (нормалан ниво падавина), ниске падавине (ЛП) и високе падавине (ХП). ЛП суперћелијске олује су чешће у сушним климатским условима као што су високе равнице Сједињених Држава, док се ХП суперћелијске олује јављају у влажним регионима. Иако се могу појавити било где под правим условима, ове олује су најчешће у такозваној Алеји торнада у високим равницама Сједињених Држава. Остали региони са великом појавом укључују делове Европе, Коридор торнадо у Аргентини, Уругвај и јужни Бразил.
Карактеристике суперћелијских олуја
Суперћелијске олује су обично изоловане од других олуја, иако понекад могу бити уграђене у такозвану линију олује. То су квазистационарне олује које се често налазе у топлом сектору система ниског притиска и крећу се на североисток дуж хладног фронта. Суперћелијске олује могу да одступе од средњег ветра, крећући се десно или лево од вертикалног смицања ветра. Повремено се могу поделити на две суперћелијске олује са супротним ротацијама, пренео је „Зимо“.
Анатомија суперћелијске олује
Структура суперћелијске укључује неколико различитих карактеристика:
1. Прекорачење врха, односно куполаста карактеристика изнад најјачег узлазног струјања, која се пробија кроз тропосферу у нижу стратосферу.
2. Наковањ, који се формира када се узлазни млаз судари с горњом тропосфером и рашири се, стварајући изглед попут полице испред олује.
3. База без падавина, односно подручје испод главног узлазног струјања где се јавља доток, често релативно без падавина.
4. Зидни облак, који се формира близу споја између силазног и узлазног струјања и може указивати на потенцијал торнада.
5. Облаци маматус, односно гомољасте облачне формације испод наковња, настале урушавањем хладног ваздуха.
6. Фронтално бочносилазно струјање, односно подручје најјачих и најраспрострањенијих падавина, ограничено специфичном врстом облака.
7. Сматра се да задњи бочно силазно струјање, које је сложено и слабо схваћено, игра улогу у генези торнада и проузрокује штету од ветра.
8. Бочна линија, или линија мањих кумулуса (облака) формираних топлим ваздухом који се диже увучен у главну узлазну струју.
Суперћелијске олује су фасцинантне, али потенцијално опасне временске појаве које могу изазвати тешке временске прилике, укључујући торнада, град и јаке ветрове. Разумевање њихове структуре и понашања је кључно за предвиђање и припрему за њих.
Погледајте и:
