© Sputnik / Лола ЂорђевићМеморијални центар "Старо сајмиште“ организовао је прво јавно вођење у простору првобитног београдског сајма, а потом нацистичког концентрационог логора, названо "(Старо) сајмиште: Некад/Сад"
1/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Меморијални центар "Старо сајмиште“ организовао је прво јавно вођење у простору првобитног београдског сајма, а потом нацистичког концентрационог логора, названо "(Старо) сајмиште: Некад/Сад"
© Sputnik / Лола ЂорђевићПосетиоци су имали прилику да обиђу реновирану Централну кулу и погледају изложбу "Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)“, кроз коју су их водили руководилац Одељења за истраживање Милан Кољанин извршна директорка и кустоскиња Асја Драча Мунтеан и сарадница у Одељењу за прикупљање и стручну обраду грађе Леа Ескенази.
2/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Посетиоци су имали прилику да обиђу реновирану Централну кулу и погледају изложбу "Логор на Београдском сајмишту (1941-1944)“, кроз коју су их водили руководилац Одељења за истраживање Милан Кољанин извршна директорка и кустоскиња Асја Драча Мунтеан и сарадница у Одељењу за прикупљање и стручну обраду грађе Леа Ескенази.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Логор Сајмиште (или преведено са немачког Јеврејски логор Земун) био је немачки логор смрти који се налазио на левој обали реке Саве, наспрам Савског моста, на месту Старог сајмишта
3/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Логор Сајмиште (или преведено са немачког Јеврејски логор Земун) био је немачки логор смрти који се налазио на левој обали реке Саве, наспрам Савског моста, на месту Старог сајмишта
© Sputnik / Лола ЂорђевићПочетком децембра 1941. донета је коначна одлука о формирању логора за јеврејске и ромске жене, децу и старе на Београдском сајмишту, под називом Јеврејски логор Земун
4/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Почетком децембра 1941. донета је коначна одлука о формирању логора за јеврејске и ромске жене, децу и старе на Београдском сајмишту, под називом Јеврејски логор Земун
© Sputnik / Лола ЂорђевићЛогор се налазио на територији која је током рата припадала Независној држави Хрватској, чије су власти дале сагласност да се изложбени павиљони искористе за интернирање Јевреја у логор уз услов да се логор снабдева храном из Србије
5/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Логор се налазио на територији која је током рата припадала Независној држави Хрватској, чије су власти дале сагласност да се изложбени павиљони искористе за интернирање Јевреја у логор уз услов да се логор снабдева храном из Србије
© Sputnik / Лола ЂорђевићКоманда логора је била у саставу немачке полиције (Гестапо), а припадници немачке полиције су и обезбеђивали логор.
6/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Команда логора је била у саставу немачке полиције (Гестапо), а припадници немачке полиције су и обезбеђивали логор.
© Sputnik / Лола ЂорђевићУ првих неколико месецу након окупације, нацисти су устројили евиденцију о Јеврејима и њиховој имовини, означили их жутим тракама, ограничили им људска права и слободу кретања, вршили пљачку имовине, спроводили принудни рад и слично.
7/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У првих неколико месецу након окупације, нацисти су устројили евиденцију о Јеврејима и њиховој имовини, означили их жутим тракама, ограничили им људска права и слободу кретања, вршили пљачку имовине, спроводили принудни рад и слично.
© Sputnik / Лола ЂорђевићСајамски комплекс је био значајна архитектонска целина и састојао се из више павиљона са укупно нешто преко 14.000 квадратних метара изложбене површине(макета првобитног сајма, коју је поклонила породица једног од његових архитеката Рајка Татића)
8/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Сајамски комплекс је био значајна архитектонска целина и састојао се из више павиљона са укупно нешто преко 14.000 квадратних метара изложбене површине(макета првобитног сајма, коју је поклонила породица једног од његових архитеката Рајка Татића)
© Sputnik / Лола ЂорђевићЈедан од павиљона Сајмишта
9/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Један од павиљона Сајмишта
© Sputnik / Лола ЂорђевићЈеврејка Хилда Дајч (28. март 1922) је била једна од заточеница логора Сајмиште. Хилда је у децембру 1941. године отишла у логор Сајмиште да помогне као медицинска сестра. Тачан датум њене смрти није познат, али сигурно се зна да је убијена у гасном камиону, у периоду између марта и маја 1942.
10/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Јеврејка Хилда Дајч (28. март 1922) је била једна од заточеница логора Сајмиште. Хилда је у децембру 1941. године отишла у логор Сајмиште да помогне као медицинска сестра. Тачан датум њене смрти није познат, али сигурно се зна да је убијена у гасном камиону, у периоду између марта и маја 1942.
© Sputnik / Лола ЂорђевићУ Јеврејском логору Земун укупно је живот изгубило око 6.320 Јевреја, односно готово сви заточеници. Иако егзекуције нису вршене у самом логору, он је практично био нека врста логора смрти
11/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У Јеврејском логору Земун укупно је живот изгубило око 6.320 Јевреја, односно готово сви заточеници. Иако егзекуције нису вршене у самом логору, он је практично био нека врста логора смрти
© Sputnik / Лола ЂорђевићТоком прве половине марта 1942. у Берлину је донета одлука да се ”Јеврејско питање” у Србији „реши“ на лицу места, без одвођења у логоре на Истоку. Као оруђе за уништење јеврејске популације у Београд је послат специјални камион марке „Саурер“ (који су опслуживали СС подофицири Вилхелм Гец и Ервин Мајер), у народу назван “душегупка”
12/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Током прве половине марта 1942. у Берлину је донета одлука да се ”Јеврејско питање” у Србији „реши“ на лицу места, без одвођења у логоре на Истоку. Као оруђе за уништење јеврејске популације у Београд је послат специјални камион марке „Саурер“ (који су опслуживали СС подофицири Вилхелм Гец и Ервин Мајер), у народу назван “душегупка”
Траса којим се кретала "душегупка". Пацијенти и особље Јеврејске болнице у Београду били су прве жртве „душегупке“. Између 700 и 800 људи је утоварено у камион, који је до болнице долазио двапут дневно. Сви су умрли у току вожње београдским улицама до губилишта у селу Јајинци, надомак града.
13/21
Траса којим се кретала "душегупка". Пацијенти и особље Јеврејске болнице у Београду били су прве жртве „душегупке“. Између 700 и 800 људи је утоварено у камион, који је до болнице долазио двапут дневно. Сви су умрли у току вожње београдским улицама до губилишта у селу Јајинци, надомак града.
© Sputnik / Лола ЂорђевићНакон што јe послeдња група јeврeјских заточeника убијeна у гасном камиону, концeнтрациони логор на Сајмишту промeнио јe намeну: прeстао јe да будe Јуденлагер(логор за Јeврeјe) и постао Анхалтелагер(приврeмeни логор) за политичкe затворeникe, заробљeнe партизанe и остале који се нису мирили са окупаторском влашћу
14/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Након што јe послeдња група јeврeјских заточeника убијeна у гасном камиону, концeнтрациони логор на Сајмишту промeнио јe намeну: прeстао јe да будe Јуденлагер(логор за Јeврeјe) и постао Анхалтелагер(приврeмeни логор) за политичкe затворeникe, заробљeнe партизанe и остале који се нису мирили са окупаторском влашћу
© Sputnik / Лола ЂорђевићПочетком маја 1942. упућен је први транспорт заточеника логора у Јасеновцу и Старој Градишки ка логору на Сајмишту, док су током јула 1942. у логор почеле пристизати велике групе заточеника, мушкараца заробљених у војним операцијама на Козари
15/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Почетком маја 1942. упућен је први транспорт заточеника логора у Јасеновцу и Старој Градишки ка логору на Сајмишту, док су током јула 1942. у логор почеле пристизати велике групе заточеника, мушкараца заробљених у војним операцијама на Козари
© Sputnik / Лола ЂорђевићТоком 1942. и 1943. почело је депортовање заточеника у логоре Концентрационе логоре Маутхаузен и Аушвиц
16/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Током 1942. и 1943. почело је депортовање заточеника у логоре Концентрационе логоре Маутхаузен и Аушвиц
© Sputnik / Лола ЂорђевићЗаробљени партизани у логору. Партизански устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на Бањици није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.
17/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Заробљени партизани у логору. Партизански устаници и симпатизери су у логору били као допуна квоте за одмазду у случају да је из логора на Бањици није било у предвиђеном броју. Велики број њих је стрељан у Јајинцима.
© Sputnik / Лола ЂорђевићСтрељања у окупираном Београду су била готово свакодневна
18/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Стрељања у окупираном Београду су била готово свакодневна
© Sputnik / Лола ЂорђевићНа Васкрс 16. априла 1944. америчко ваздухопловство масовно је бомбардовало Београд и Земун што је настављено и наредног дана. Тада је тешко страдао и логор на Сајмишту у којем је погинуло близу 200 заточеника док је више стотина рањено
19/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На Васкрс 16. априла 1944. америчко ваздухопловство масовно је бомбардовало Београд и Земун што је настављено и наредног дана. Тада је тешко страдао и логор на Сајмишту у којем је погинуло близу 200 заточеника док је више стотина рањено
© Sputnik / Лола ЂорђевићУ непосредној близини Сајмишта налази се спомен обележје "Главе 1941-1945", потресно вајарско дело Томислава Тодоровића исклесано од масивних стубова улазне капије логора Старо Сајмиште
20/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
У непосредној близини Сајмишта налази се спомен обележје "Главе 1941-1945", потресно вајарско дело Томислава Тодоровића исклесано од масивних стубова улазне капије логора Старо Сајмиште
© Sputnik / Лола ЂорђевићУстанова културе Меморијални центар "Старо сајмиште" основана је 6. априла 2022. године, на годишњицу бомбардовања Београда у Априлском рату, у циљу неговања сећања на жртве некадашњег нацистичког концентрационог логора. Радови на кули су започети у јулу 2022. а реконструкција је завршена почетком ове године.
21/21
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Установа културе Меморијални центар "Старо сајмиште" основана је 6. априла 2022. године, на годишњицу бомбардовања Београда у Априлском рату, у циљу неговања сећања на жртве некадашњег нацистичког концентрационог логора. Радови на кули су започети у јулу 2022. а реконструкција је завршена почетком ове године.