- Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Повратак отписаног и крах еврофанатика: Гибања у Бугарској која нису по вољи Запада

© AP Photo / Valentina PetrovaИзбори у Бугарској.
Избори у Бугарској. - Sputnik Србија, 1920, 14.07.2024
Пратите нас
У сенци изборних кампања и резултата гласања у другим европским земљама остала су дешавања у Бугарској. Паралелно са гласањем за Европски парламент бирачи су се изјашњавали и о саставу најважнијег државног законодавног тела. Шести пут за свега три године. Јунски парламентарни избори су пети ванредни за редом у рекордно кратком року!
Сама по себи, ова информација потврђује тезу о апсолутној дестабилизацији политичког система након дванаестогодишње стабилократије Бојка Борисова и његових коалиционих партнера.
Међутим, да апсурд буде већи, иако је мали број политичара који би радо са Борисовим у коалицију, иако је још мање оних на политичком Западу који би се обрадовали повратку Борисова у „пуном капацитету“, а истовремено је и огроман број коментатора у софијској политичкој чаршији који само и искључиво криве бившег премијера за апсолутну дестабилизацију политичког система, чини се како је најтежи период у каријери Борисов оставио иза себе, те да његов ГЕРБ опет постаје најважнија политичка партија у земљи.

Пропали експеримент

Избори су, иначе, расписани након што се експеримент започет 2023. године о „ротирајућем премијеру“ договорен између коалиције окупљене око Борисова (ГЕРБ – СДС) и листе окупљене око Кирила Петкова (још једног бившег премијера који је суштински предводио листу Настављамо промене – Демократска Бугарска) – распао.
Када је дошао тренутак да кормило преузме Марија Габријел као кандидат ГЕРБ – СДС, уместо дотадашњег председника Владе Николаја Денкова (који је изабран на предлог Настаљамо промене – Демократска Бугарска), претходни договор је „пукао“ и више није било парламентарне већине.
Званично, лидерима технократско-еврофанатичне листе која би да „наставља промене“ и „демократизује Бугарску“, нису се свидела поједина кадровска решења предложена од стране Габријел.

Бојко још на трону

Незванично, и после три године противници Бојка Борисова нису успели да га изолују на политичкој сцени или детронизују са места најутицајније особе на том политичком полу, рејтинг листе коју предводи стабилизовао се на око 25 посто, што постаје извор фрустрација.
Заправо, поред листе Борисова, последња два изборна циклуса показују да су рејтинг стабилизовале још две политичке партије. Најпре, ту је Покрет за права и слободе, странка турске националне мањине основана давне 1990. године.
Занимљиво, према резултатима недавно одржаног пописа Турака је у Бугарској максимално 9 посто, а Покрет је освојио на овим изборима 16,5 посто и чак 45 мандата (9 више него на претходним изборима). Могуће је да за ову партију гласа и све већи број Рома, могуће је и да имају дисциплинованије бирачко тело које уредно и без колебања излази на изборе, а могуће је да ово представља исход ниске укупне излазности (о томе ће више речи бити у наставку текста).
Проблем представља што се копредседник Покрета (један од двојице), контроверзни бизнисмен Дељан Пеевски још од 2021. године налази под санкцијама САД и Велике Британије по одредбама такозваног „Закона Магнитског“ због сумњичења за кривична дела корупције и проневере.

Утицај Турске

Такође, турски политичари из Бугарске нераскидиво су повезани са Турском, а Ердоган у овом тренутку више је део проблема за САД и ЕУ него што је део решења.
Да ли је то добро за коалициони потенцијал Покрета у земљи која је чланица НАТО? Заједно, Борисов и Пеевски имају 113 од 240 мандата, за парламентарну већину неопходан им је трећи партнер.
Поред ове две листе, рејтинг је стабилизовао и Костадин Костадинов, харизматични председник партије Препород (Възраждане), упркос томе што су непосредно пред изборе у разним кухињама „измишљене“ ад хок листе које су требале да му спусте рејтинг.
Једна од њих је и „прескочила“ цензус од 3 посто (новооснована партија Величије), тако и постала парламентарна. Упркос свему, Препород има још и једног посланика више него на претходним изборима, запосео је 38 места у скупштини. Међутим, пошто је ова партија суверенистичка, браниоци евроатлантске агенде сврставају је у ултранационалисте, анти-ЛГБТ, десничарске популисте или евроскептике. Наравно, сврставају је и у проруске.
Лидер Величија објаснио је суштинску разлику: „По питању Украјине разликујемо се у односу на Препород. Костадинов се залаже да помогнемо Русији, а ми смо за неутралност. Ми смо за то да останемо у НАТО и ЕУ, категорично и јасно. Ми нисмо евроатлантисти. Ми смо Бугари и за нас је тренутно ово најбоље решење.“
Због тога би НАТО и ЕУ не само да избегну Костадинова у свакој рачуници за прављење парламентарне већине, него и да спрече његов потенцијални раст.

Није по вољи Запада

Због тога се и Борисов након три године опет враћа у игру као централна фигура. Иако то није по вољи убедљиве већине у Бугарској и готово никога на политичком Западу.
Борисов јесте суверено владао Бугарском 12 година као стабилократа подржан од стране Вашингтона и Брисела, али га САД и ЕУ после пада са власти нису штитиле, нити су са њим озбиљно рачунали. Чак би се могло рећи како су разним закулисним радњама помогли да Борисов 2021. године падне.
Углавном, њихови фаворити били су други бугарски политичари, Борисов је био препуштен себи. Уместо технократа и еврофанатика на власти, са реформисаном партијом ГЕРБ у опозицији, а како је планирано пре три године, данас су на политичкој сцени Бугарске као најстабилнији актери остали Борисов, Пеевски и Костадинов.
Што се осталих тиче, а међу њима су и релативни победници неких од претходних избора, рејтинг је или у великом паду (Настављамо промене – Демократска Бугарска спали су за око годину дана са 24 на 14 посто и изгубили чак 25 мандата, док социјалисти континуално добијају све мање и мање, на овим изборима су освојили испод 7 посто гласова) или у драстичном паду (Слави Трифонов је у јулу 2021. године освојио 24, а сада свега 6 посто гласова).
Очигледно, бирачи кажњавају оне који нису искористили своје шансе. Ако се већ задобије толика подршка (освојити четвртину гласова од изашлих је у сваком погледу велики резултат), онда је и одговорност да се конституише већина и управља државом - велика.

Бирачи уморни од избора

Очигледно, бирачи су и уморни од непрестаних избора. Ту се враћамо на тему излазности, која је за сагледавање укупних прилика можда и значајнија од резултата. Излазност на овим изборима била је рекордно ниска, износила је само 33 посто (од уписаних око 6,6 милиона гласало је свега 2,2 милиона бирача).
Наравно, треба имати у виду и да је бирачки списак „пренадуван“. То је случај са свим балканским земљама. Миграције су изражене, милиони људи са Балкана живе и раде у печалби, али се као држављани и даље воде уписани у бирачке спискове у својим матичним земљама.
То је случај и са Бугарском у којој тренутно највероватније живи и ради испод 6 милиона становника. Због тога је, реално, излазност нешто већа, али је свеједно запањујући податак да је гласало само 2,2 милиона људи.
Уједно, то је и велико упозорење политичарима. Бугари су сити партијских калкулација. Уколико би се у кратком року расписали још једни ванредни парламентарни избори, а што уопште не треба искључивати као могућност, чак и ако се сада формира нека привремена већина, излазност би могла бити још мања, а онда се доводи у питање и легитимности процеса и са њом и одрживости политичког система. Не постоје странке само због себе!
Из овог разлога треба очекивати и да политичке странке уложе максималан напор како би се нашао компромис и формирала парламентарна већина, али и да грађани толеришу стварање неких „непринципијелних коалиција“. У овим условима боље је имати било какву владу, него немати никакву владу.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала