https://sputnikportal.rs/20240719/americke-rakete-u-nemackoj--predvorje-evropskog-rata-rusija-olivera-ikodinovic-1175066254.html
Америчке ракете у Немачкој – предворје европског рата
Америчке ракете у Немачкој – предворје европског рата
Sputnik Србија
Милитаризација Европе није увод у већу безбедност, већ напротив – то је предворје европског рата и ко тога није свестан тај не познаје безбедносне процесе... 19.07.2024, Sputnik Србија
2024-07-19T22:27+0200
2024-07-19T22:27+0200
2024-07-19T22:27+0200
свет
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
немачка
сад
ракете
ракете "томахавк"
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110950/32/1109503295_0:105:3689:2180_1920x0_80_0_0_e3c4b3d9f8663dfe80a83c4d8e49a49c.jpg
Током самита НАТО у Вашингтону, Сједињене Државе и Немачка су штуро саопштиле да ће, почевши од 2026. Америка у Немачкој стационирати ударне системе далеког домета. Те конвенционалне јединице укључиваће ракете СМ-6, „томахавке“ и хиперсонично оружје које је тренутно у развоју. Готово истовремено су објављени и планови Сједињених Држава о распоређивању ракета средњег и кратког домета у Немачкој, што представља директну претњу међународној безбедности и повећава ризике од трке у ракетном наоружању.Све је договорено у куларима. Није било јавне расправе, нити су познати детаљи. Вашингтон чак није сматрао потребним да ово формализује споразумом.Потези Америке и њеног европског савезника Немачке наметнули су питање – прети ли Европи нова ракетна криза, као што је то био случај осамдесетих година када су Сједињене Државе у срце Европе поставиле ракете „першинг-2“ и нуклеарнe крстарећe ракетe „томахавк“ уперене ка Москви, што је довело до највећих мировних протеста на европском континенту у више од једног века. Занимљиво је да међу милионима демонстраната био тада и млади Олаф Шолц, садашњи канцелар Немачке.НАТО је тек много година касније препознао озбиљност нуклеарне опасности изазване тадашњим провокацијама, на које је Москва, новембра 1983., одговорила стављањем својих нуклеарних снага у стање приправности, а након што је Алијанса започела своје ратне игре „Ејбл Арчер" које су симулирале свеопшти напад на СССР.Америка урушава европску безбедностИ поред тога што јавно мњење очигледно ни данас није наклоњено таквој идеји, Немци готово да су једва примећују шта се дешава. Најава о распоређивању таквог оружја у земљи изазвала је изненађење, критике и забринутост код опозиционих политичара у Немачкој, између осталог и због могуће нове међународне трке у наоружању.„Народ у Европи у доброј мери је лишен утицаја на доношење стратешких одлука преко инсталације глобалистичких власти у овим државама и, наравно, кроз сервилно понашање тих држава у оквиру регионалних организација као што су ЕУ и НАТО. Сви ти покушаји утицаја на доношење стратешких одлука су спорадични и не мењају суштину. Оно што је Америка урадила у Европи, кроз ово припремање украјинске кризе и сам ток украјинске кризе, било је у правцу раскидања свих споразума око ракетног наоружања, а вероватно са пројекцијом да могу да раде унилатерално, како они желе, јер ниједна европска држава нема те снаге, нема те моћи, без обзира на утицај политичких субјеката или јавног мнења, да утиче на промену одлука америчких власти. И наравно, на тај начин Америка ову кризу колективног Запада не жели да држи у свом дворишту, она жели да и даље овде баштини у Европи“, оцењује Ковач.Од таквог стратешког приступа Немачка има велику штету на унутрашњем и на регионалном плану, али докле ће то тако бити, докле ће трпети зависи од могућности промене власти и од доласка на власт оних снага које ће више поштовати национални интересе саме Немачке од националних интереса наднационалних организација, као што су Европска унија или европски део НАТО-а, преко кога Америка покушава да додели следећу улогу и значај самој Немачкој, дајући јој нека оперативна и стратешка средства, објашњава Ковач.„Отуд и помињање давања војних ефектива везаних за нуклеарно оружје тактичке намене, за наоружавање чак дела авиона са таквим средствима. Све су то планови који воде нажалост у милитаризацију Европе. Да ли ће доћи до тзв. „гвоздене завесе“ од Балтика до Црног мора и даље до Блиског истока незахвално је прогнозирати, јер доста тога је скопчано са завршетком украјинске кризе, односно начином њеног завршетка - да ли ће се то десити након капитулације украјинских Оружаних снага или ће доћи до неког прекида ватре, па онда до стратешког споразума, што би било знатно неповољније по руске националне интересе и руску безбедност. Али, по анализама из РФ видим да они прате такво стање и да не желе да направе стратешки промашај који ће их дугорочно угрожавати кроз приближавање и још веће амбиције НАТО-а према руској територији“, каже Ковач.Српски генерал верује да ће Русија ићи одлучно до краја у овом конфликту, да заштити своју националну безбедност, а тиме и да „значајно утиче на креирање безбедности у Европи кроз деескалацију снага које прете неким новим хладном рату или доприносе успостављању неке гвоздене завесе према Руској Федерацији“.Русија нема избора - мора победити у УкрајиниИстраживање које је спровео социолошки институт „Форса“ показало је да 47 одсто испитаника у Немачкој страхује да ће одлука о размештању нових америчких крстарећих ракета у земљи „довести до војног сукоба између Русије и земаља НАТО-а“, а само 17 одсто верује да ће као резултат распоређивања америчких пројектила бити ојачана безбедност Немачке.Ковач истиче да милитаризација Европе није увод у већу безбедност, већ деескалацијом снага и политичким средствима.„Не само у Немачкој, него можемо слободно рећи и у другим земљама централне Европе, посебно оним источно, које се налазе у првој линији додира са Руском Федерацијом и у непосредној зони украјинске кризе желе да се то решава мирним средствима, а не никако доласком америчких ракета, нових јединица, авијације или борбене технике копнене војске. Све ће то бити у функцији захлађивања односа и планирања неког сценарија новог рата – да ли у оквиру неке појединачне државе или ширења постојећег конфликта украјинске кризе на неке од суседних земаља, Пољске или Румуније. Нажалост, што се тиче нас, Румунија је све више отворена да прима то америчко оружје на својој територији, а тиме постаје све већа мета сигурно у плановима руске војске, у смислу неког конфликта и то неће повољно утицати ни на безбедност суседних држава, па и Србије“, упозорава генерал.Ковач потврђује ставове да немачке власти оваком политичком издају интересе свог народа у корист Сједињених Држава.Победа у Украјини је најбољи лек за безбедну будућност Русије, како у распореду ових ракета и средстава, тако и у погледу односа европских држава према Русији, истиче Ковач. Свака слабост Русије била би мамац за нову стратегију НАТО-а која би била знатно агресивнија од онога каква је данас, додаје он.„Верујем да је Руска Федерација све више убеђена да у овој кризи мора изаћи као апсолутни победник, а та њена победа у Украјини значајно ће утицати на стратешко позицирање и НАТО-а и Европске уније у будућности и да се ништа на европском копну неће моћи дешавати, нити одлучивати без њеног активног присуства“, закључио је генерал.
https://sputnikportal.rs/20240712/ovo-je-ozbiljna-pretnja-sta-ce-uciniti-rusija-kada-amerika-rasporedi-rakete-u-nemackoj-olivera-ikodinovic-1174770955.html
немачка
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2024
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, немачка, сад, ракете, ракете "томахавк"
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, немачка, сад, ракете, ракете "томахавк"
Америчке ракете у Немачкој – предворје европског рата
Милитаризација Европе није увод у већу безбедност, већ напротив – то је предворје европског рата и ко тога није свестан тај не познаје безбедносне процесе, нити начин на који се они решавају, упозорава генерал-мајор у пензији Митар Ковач, коментаришући планове везане за распоређивање америчких ракета у Немачкој.
Током самита НАТО у Вашингтону,
Сједињене Државе и Немачка су штуро саопштиле да ће, почевши од 2026. Америка у Немачкој стационирати ударне системе далеког домета. Те конвенционалне јединице
укључиваће ракете СМ-6, „томахавке“ и хиперсонично оружје које је тренутно у развоју. Готово истовремено су објављени и планови Сједињених Држава о распоређивању ракета средњег и кратког домета у Немачкој, што представља директну претњу међународној безбедности и повећава ризике од трке у ракетном наоружању.
Све је договорено у куларима. Није било јавне расправе, нити су познати детаљи. Вашингтон чак није сматрао потребним да ово формализује споразумом.
„Можемо слободно рећи да је на сцени наставак америчке стратегије ојачавања европског крила НАТО-а у погледу свих војних ефектива, па и у смислу ракета различитог домета. Једноставно, Америка се определила за време ове демократске власти да на тај начин приступа украјинској кризи, јачајући производне, материјалне, финансијске, па и оперативне војне ефективе за ту намену. Да ли ће то бити стални или континуиран стратешки тренд тешко је одлучити, али мислим да ће ови новембарски избори у Америци у многоме определити да ли ће Америка подржавати ту чврсту војну опцију европске конфротације или ће пронаћи неко умереније или примереније стратешко решење“, каже Ковач.
Потези Америке и њеног европског савезника Немачке наметнули су питање – прети ли Европи нова ракетна криза, као што је то био случај осамдесетих година када су Сједињене Државе у срце Европе поставиле ракете „першинг-2“ и нуклеарнe крстарећe ракетe „томахавк“ уперене ка Москви, што је довело до највећих мировних протеста на европском континенту у више од једног века. Занимљиво је да међу милионима демонстраната био тада и млади Олаф Шолц, садашњи канцелар Немачке.
НАТО је тек много година касније препознао озбиљност нуклеарне опасности изазване тадашњим провокацијама, на које је Москва, новембра 1983., одговорила стављањем својих нуклеарних снага у стање приправности, а након што је Алијанса започела своје ратне игре „Ејбл Арчер" које су симулирале свеопшти напад на СССР.
Америка урушава европску безбедност
И поред тога што јавно мњење очигледно ни данас није наклоњено таквој идеји, Немци готово да су једва примећују шта се дешава. Најава о распоређивању таквог оружја у земљи изазвала је изненађење, критике и забринутост код опозиционих политичара у Немачкој, између осталог и због могуће нове међународне трке у наоружању.
„Народ у Европи у доброј мери је лишен утицаја на доношење стратешких одлука преко
инсталације глобалистичких власти у овим државама и, наравно, кроз сервилно понашање тих држава у оквиру регионалних организација као што су
ЕУ и НАТО. Сви ти покушаји утицаја на доношење стратешких одлука су спорадични и не мењају суштину. Оно што је Америка урадила у Европи, кроз ово припремање украјинске кризе и
сам ток украјинске кризе, било је у правцу раскидања свих споразума око ракетног наоружања, а вероватно са пројекцијом да могу да раде унилатерално, како они желе, јер ниједна европска држава нема те снаге, нема те моћи, без обзира на утицај политичких субјеката или јавног мнења, да утиче на промену одлука америчких власти. И наравно, на тај начин Америка ову кризу колективног Запада не жели да држи у свом дворишту, она жели да и даље овде баштини у Европи“, оцењује Ковач.
Од таквог стратешког приступа Немачка има велику штету на унутрашњем и на регионалном плану, али докле ће то тако бити, докле ће трпети зависи од могућности промене власти и од доласка на власт оних снага које ће више поштовати национални интересе саме Немачке од националних интереса наднационалних организација, као што су Европска унија или европски део НАТО-а, преко кога Америка покушава да додели следећу улогу и значај самој Немачкој, дајући јој нека оперативна и стратешка средства, објашњава Ковач.
„Отуд и помињање давања војних ефектива везаних за нуклеарно оружје тактичке намене, за наоружавање чак дела авиона са таквим средствима. Све су то планови који воде нажалост у милитаризацију Европе. Да ли ће доћи до тзв. „гвоздене завесе“ од Балтика до Црног мора и даље до Блиског истока незахвално је прогнозирати, јер доста тога је скопчано са завршетком украјинске кризе, односно начином њеног завршетка - да ли ће се то десити након капитулације украјинских Оружаних снага или ће доћи до неког прекида ватре, па онда до стратешког споразума, што би било знатно неповољније по руске националне интересе и руску безбедност. Али, по анализама из РФ видим да они прате такво стање и да не желе да направе стратешки промашај који ће их дугорочно угрожавати кроз приближавање и још веће амбиције НАТО-а према руској територији“, каже Ковач.
Српски генерал верује да ће Русија ићи одлучно до краја у овом конфликту, да заштити своју националну безбедност, а тиме и да „значајно утиче на креирање безбедности у Европи кроз деескалацију снага које прете неким новим хладном рату или доприносе успостављању неке гвоздене завесе према Руској Федерацији“.
Русија нема избора - мора победити у Украјини
Истраживање које је спровео социолошки институт „Форса“ показало је да 47 одсто испитаника у Немачкој страхује да ће
одлука о размештању нових америчких крстарећих ракета у земљи „довести до војног сукоба између Русије и земаља НАТО-а“, а само 17 одсто верује да ће као резултат распоређивања америчких пројектила бити ојачана безбедност Немачке.
Ковач истиче да милитаризација Европе није увод у већу безбедност, већ деескалацијом снага и политичким средствима.
„Не само у Немачкој, него можемо слободно рећи и у другим земљама централне Европе, посебно оним источно, које се налазе у првој линији додира са Руском Федерацијом и у непосредној зони украјинске кризе желе да се то решава мирним средствима, а не никако доласком америчких ракета, нових јединица, авијације или борбене технике копнене војске. Све ће то бити у функцији захлађивања односа и планирања неког сценарија новог рата – да ли у оквиру неке појединачне државе или ширења постојећег конфликта украјинске кризе на неке од суседних земаља, Пољске или Румуније. Нажалост, што се тиче нас, Румунија је све више отворена да прима то америчко оружје на својој територији, а тиме постаје све већа мета сигурно у плановима руске војске, у смислу неког конфликта и то неће повољно утицати ни на безбедност суседних држава, па и Србије“, упозорава генерал.
Ковач потврђује ставове да немачке власти оваком политичком издају интересе свог народа у корист Сједињених Држава.
„Наравно да иду на штету немачког народа. И већински народ да се сада пита гласањем или референдумом да промени ту стратешку одлуку он би то и учинио... Свестан је народ тога да је Немачка ушла у ову укрјаинску кризу са шлемовима и средствима хитне помоћи, или сличним медицинским средствима и опремом, а да данас разговара о високософистицираним ракетама за дејство по руској територији. Одавно је већ дала тенкове, транпортере, логостичко-извиђачку опрему. Све то народ препознаје као посредно, све интезивније учешће Немачке у овоме рату...“, каже Ковач.
Победа у Украјини је најбољи лек за безбедну будућност Русије, како у распореду ових ракета и средстава, тако и у погледу односа европских држава према Русији, истиче Ковач. Свака слабост Русије била би мамац за нову стратегију НАТО-а која би била знатно агресивнија од онога каква је данас, додаје он.
„Верујем да је Руска Федерација све више убеђена да у овој кризи мора изаћи као апсолутни победник, а та њена победа у Украјини значајно ће утицати на стратешко позицирање и НАТО-а и Европске уније у будућности и да се ништа на европском копну неће моћи дешавати, нити одлучивати без њеног активног присуства“, закључио је генерал.
