- Sputnik Србија, 1920
ОИ 2024

Шта зна киша шта је жеља – шта знају повреде шта значи Србија

© Sputnik / Тамара РанковићКошаркаши Србије
Кошаркаши Србије - Sputnik Србија, 1920, 21.07.2024
Пратите нас
Сваки други дрес са презименом Јокић на леђима, Бориша Симанић који из угла посматра саиграче како потписују аутограме и једно „бићу добро“ од Николе Јовића били су довољни да се закључи у каквом је кошаркашка репрезентација Србије расположењу пред одлазак на Олимпијске игре.
Како се 19 часова и долазак мушке и женске кошаркашке и баскеташке репрезентације приближавао, тако се чинило да се време у Београду погоршава, али број окупљених навијача се повећавао.
Углавном су то била деца са родитељима, а детаљ који се најчешће истицао био је дрес Николе Јокића који је носило говото свако друго дете. Од оних који његово име не знају да изговоре, до оних који расту уз његове мајсторије... То што поносно носе презиме Јокић на леђима доказује колико Србија поштује богату каријеру Сомборца.
Нема свако прилику да живи у ери троструког МВП-а најјаче кошаркашке лиге на свету и зато су Срби поносни што данас могу да истичу да је један такав обукао национални дрес.
Када је Јокић изашао испред навијача поздрављен је повицима „МВП, МВП“, на шта се топло осмехнуо.
Хероји некада стоје и у сенци, а један такав је Бориша Симанић. Српски кошаркаш доживео је тешку повреду на Светском првенству прошле године, два пута је оперисан и извађен му је бубрег, али његову јуначку борбу саиграчи нису и неће заборавити.
Позван је Бориша да тренира са екипом, а заједно са њима био је и испред Арене, међутим није желео да буде међу навијачима и „украде“ тренутке осталих саиграча. Остао је у углу и посматрао дешавања, а иако су му у неколико наврата говорили да им се придружи он је остао на истом месту.
„Нека, бићу овде“, рекао им је Бориша који је нагледао фотографисање и потписивање аутограма.
Оно што је могло да се види и чује само „иза кулиса“ било је расположење младог Николе Јовића. Талентовани српски кошаркаш се још опоравља од повреде, али је уз широк осмех поручио да ће бити спреман за Олимпијске игре.
Изводио је штосеве са саиграчима, засмејавао их и ширио оптимизам чиме је дефинитивно потврдио речи из Маниле прошле године када је за српски тим рекао да се једни према другима понашају као браћа.
Капитену Богдану Богдановићу у неколико наврата је током потписивања аутограма изјављена љубав, а када је требало да одржи говор трудио се да то уради што краће и да брже боље микрофон преда Алекси Аврамовићу, сада већ званичном мотивационом говорнику тима.
„Хвала вам пуно што сте дошли у оволиком броју, ми ћемо се борити за вас, пружићемо максимум и надам се да се поново видимо на оном месту“, алудирајући на балкон испред Скупштине где су кошаркаши славили сребрну медаљу са Мундобаскета прошле године.
Заједно са кошаркашима биле су и кошаркашице односно даме великог срца које такође делују као једна велика породица. Неколико дана пре овог дружења засмејале су јавност снимком на ком плаше саиграчицу Ивану Рацу, али су сада показале да у том тиму заправо увек влада смех и искључиво позитивна атмосфера.
Тина Крајишник је како то доликује великим капитенима пришла и поздравила баскеташе, попричала са њима, а потом су кошаркашице коментарисале са колегама и противнике на Олимпијским играма.
Када се сабере све оно виђено и „невиђено“ још једном се показало да се у Србији спорт не гледа, већ осећа, душом и срцем. За обичне фотографије и аутограме обичних кошаркаша, кошаркашица и баскеташа се не стоји на киши сатима нити у реду, али ништа у Србији није обично па ни ови тимови од којих много тога може да се очекује, али не и то да разочарају.
Душан Влаховић - Sputnik Србија, 1920, 21.07.2024
СПОРТ
Речи охрабрења за српског голгетера – и то од новог тренера
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала