Маја Огњеновић за Спутњик: Моје последње такмичење у дресу Србије – сан је да буде злато
21:56 26.07.2024 (Освежено: 22:15 26.07.2024)
© AFP 2023 / PEDRO PARDO
Пратите нас
Све је дошло на своје. Код мене је то добило можда мало више на значају зато што је ово дефинитивно моје последње такмичење у репрезентативном дресу, рекла је Маја Огњеновић за Спутњик поводом ношења заставе Србије на предстојећем такмичењу, а и тако уједно потврдила да ће то бити њено последње такмичење на ком игра у националном дресу.
Маја Огњеновић, капитен женске одбојкашке репрезентације, заједно ће са ватерполистом Душаном Мандићем носити заставу Србије на церемонији отварања предстојећег такмичења. Иако је било говора да ће Маја и раније добити ову част, то се није догодило и сада се може рећи да је правда задовољена.
„Са моје стране је било очекивања да ће то бити и раније, испоставило се да је сада право време. Једина нека емоција и осећај који мене преплављује је осећај поноса и части јер сви врло добро знамо колико спортиста буде у прилици да носи заставу на отварању највећег такмичења у спорту. Изузетно сам захвална свима који су мене препознали да будем та и да ми доделе ту част“, рекла је Огњеновић.
То ће бити дефинитивно крај њене репрезентативне каријере, а у Паризу ће прославити 40. рођендан, па ће тако за легенду српске одбојке ово бити веома емотивно такмичење.
„Све је дошло на своје. Искрено и да се десило раније, не могу да кажем да би тајминг био лош. Кад год и коме год да се деси, десило се у најбоље време. Код мене је то добило можда мало више на значају зато што је ово дефинитивно моје последње такмичење у репрезентативном дресу, због рођендана, генерације, свих пропратних околности. Због тога сам додатно срећна што је све дошло на своје“, поручила је Маја.
Колико год ношење заставе и крај каријере јесу емотивни тренуци, српска одбојкашица жели да то уради на прави, достојанствен и величаствен начин и зато већ ради на томе како да управља емоцијама.
„Мислим да, невезано за крај репрезентативне каријере, ношење заставе, улога и чин су толика част. Када год да се деси изазива посебну емоцију. Имам неке своје планове и технике на којим покушавам да радим пред почетак Игара, то је уско везано за тај емотивни део. Колико год да то буде страшно емотиван моменат не бих волела да ме то спута због онога што треба да се покаже на терену. Узбуђење је на највишем могућем нивоу. Сви очекују златну медаљу, превише је ствари које ће додатно утицати на то да узбуђење буде још веће, али ја се надам да ћу се снаћи у тој улози“, поручује капитен женске одбојкашке репрезентације.
Три пута су биле шампионке Европе, два пута шампионке света, али фали једно злато.
„То су неке ствари које се тичу нашег менталитета зато што смо ми једна мала земља која има толико сјајних и успешнних спортиста и ми смо свесни да смо најбољи амбасадори наше земље. Наш народ „живи“ од успеха репрезентације, Новака и свих оних који се труде да репрезентју земљу на најбољи могући начин. Упознати смо са тим да се код нас када сте четврти на свету то сматра неуспехом, али када се запитамо и погледамо колика је Србија, можда ипак помислимо колико је то сурово и нека врста непоштовања.“, објашњава прослављена српска одбојкашица и додаје.
„Ми смо тим који толико дуго година има континуиране успехе и када се навикнемо на успехе онда се неуспеси врло трагично доживљавају. Ту треба наћи баланс и поставити се тако да се та врста притиска претвори у подршку. Златна медаља је след, Рио је био сребро, Токио бронза и сада злато једино недостаје“, истиче Огњеновић.
Међутим, напомиње српска одбојкашица да је пут до злата никад тежи.
„Изузимају се многи други фактори, да ли је иста екипа, да ли је довољна спремна, каква је конкуренција. Није то баш лако како излегда. Наравно да верујемо, вера ниједног тренутка није спорна. Између жеља и реалности. Наше могућности су велике, шест репрезентација подједнако конкуришу за све медаље. Ништа није изненађење. Конкуренција никада није била јача и већа, али ја желим да верујем да имамо снагу за то. Било која медаља ће верујте бити подјенако велики успех као злато, сан је да буде злато, али иако не буде у овој конкуренцији морамо бити задовољни и другим медаљама“, поричила је Маја.
Пред почетак такмичења једина емоција коју осећају наше одбојкашице јесте узбуђење.
„Узбуђење је превелико, што се више ближи то се нестрпљење појачава. Сваки дан је све веће и то је једина емоција, нема притиска, нема негативне емоције. Сви чекамо тренутак да одемо у Париз, само да се усресредимо на то“, поручује Маја.
За сам крај, легендарна српска одбојкашица истакла је да је уверена да репрезентацију оствља девојкама које ће знати како да наставе да одржавају традицију.
„После толиког низа година неће бити лако, али свако ко остане са репрезентацијом ће бити подједнако упућен и знаће да следи мој или нечији пример“, закључила је Маја Огњеновић у разговору за Спутњик.
