00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ВЕСТИ (реприза)
16:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Црвена линија на Блиском истоку: Да ли ће напади на Бејрут и Техеран изазвати нови рат? /видео/

© AFP 2023 / KHALED DESOUKIБорци Хезболаха
Борци Хезболаха - Sputnik Србија, 1920, 03.08.2024
Пратите нас
Док су Израел потресали протести поводом питања да ли њихови војници имају право да групно силују своје палестинске заробљенике — оптужени су се, преноси „Тајмс оф Израел“, бранили да су то учинили у самоодбрани — на северној граници те земље припремала се ескалација вишемесечног рата релативно ниског интензитета против Хезболаха.
А онда је, у уторак увече, прва израелска ракета погодила своју мету у главном граду Либана, Бејруту. То није било оно што је прижељкивао главни савезник Израела, Америка. Али ће, као што Израел и рачуна, морати да живи с последицама, будући да је незамислив сценарио у коме ће Вашингтон одустати од подршке Тел Авиву.
Подршка је, наравно, из Беле куће и најављена, тако да ће сад само нијансе у количини реакција зараћених страна одлучивати да ли ће Блиски исток потонути у још крвавији рат од овог који траје од 7. октобра прошле године и упада палестинског Хамаса из Појаса Газе у јужни део Израела.

Лажна застава?

Израелски напад на Бејрут извршен је у знак одмазде за смрт 12 дечака, Друза, приликом удара ракете на фудбалски терен на окупираној Голанској висоравни прошле суботе. Израел и Сједињене Државе одмах су, наравно, за то оптужили Хезболах, који је пак своју одговорност за злочин негирао.
И до даљег ће, а можда и још дуже, остати непознато да ли је ово легитиман casus belli или пак false flag операција (под лажном заставом) коју је спровео сам Израел како би за то оптужио Хезболах и тиме добио повод за рат против Хезболаха какав прижељкује још од 8. октобра када је — дан после почетка кризе у Појасу Газе — и почео досадашњи, кудикамо мање крвави обрачун него што то ратоборни кругови у Израелу прижељкују. Док утиску да овде нису сасвим чиста посла доприносе околности да се смртоносни напад догодио усред посете премијера Бенјамина Нетанијахуа Америци — да појача његову ратнохушкачку аргументацију — и то што, ипак, нису страдали сами грађани Израела него Друзи који не признају израелску окупацију Голанске висоравни.
И ништа ту не помажу њихови позиви да се ни кап крви не пролије у освету за 12 убијених дечака и тинејџера…

Америчка порука

Сличну поруку, не и неочекивано, и, наравно, не из мирољубивих побуда него због страха од распламсавања рата за који знају да им не одговара, како преносе амерички медији, пренели су и амерички званичници својим израелским колегама.
Добро обавештени портал „Аксиос“, тако, јавља да је Бела кућа — ко год да тамо одлучује у име Џоа Бајдена — упозорила Израел да ће „ситуација вероватно да измакне контроли” у случају напада на Бејрут, и позвала га да то не учини.
„Дефинитивно сматрамо“, пренете су речи једног америчког званичника, да је „израелски удар на Бејрут потенцијална црвена линија за Хезболах”.
Сличан уздржани став, подсећања ради, Американци су исказали и овог априла, када су, на покушај да буду увучени у рат који не могу да приуште —израелским нападом на конзулат Ирана у Дамаску у Сирији — узвратили незваничним молбама Ирану да његов одговор Израелу не буде баш толико снажан да Америка после тога не буде остављена без другог избора него да се умеша… Па је у то име морала да допусти да њен највећи непријатељ нападне њеног највећег пријатеља, макар и слабије него што може.
Колико заправо на Блиском истоку Америка није у могућности да спроведе све своје циљеве, уосталом, показују напади Хута из Јемена у Црвеном мору и околини који – јавља немачки пословни дневник „Ханделсблат“ — постају још интензивнији уместо да буду спречени доласком америчког носача авиона „Двајт Ајзенхауер“ и других бојних бродова западне коалиције. Али нападнут је и сам „Двајт Ајзенхауер“ па је морао да се повуче у сигурније воде необављена посла, и чека се долазак носача авиона „Теодор Рузвелт“ да га замени.
А Хути су, указује немачки лист, недавним нападом на Тел Авив демонстрирали своју могућност да заобиђу израелску Гвоздену куполу, чиме су „променили баланс снага у региону“. Док њихов лидер Абдул Малик ал Хути најављује „даљу ескалацију и још више напада на Израел“.

Пад у амбис

Да би, у таквом контексту, у уторак увече Израел ипак одлучио да пређе преко оне црвене линије Хезболаха. У удару на Бејрут убијен је Фуад Шукр, војни саветник вође Хезболаха Хасана Насралаха, за којим је Америка својевремено расписала награду од 5 милиона долара, поред осталог, и због „кључне улоге“ коју је имао у нападу на америчке војнике у Бејруту 1983. када је убијен 241 маринац.
Да би затим, у среду ујутру, стигла и вест да је у Техерану, тек што се вратио с инаугурације новог председника Ирана Масуда Пазешкјана, убијен Исмаил Ханије, политички лидер палестинског Хамаса и главни преговарач с Израелом. Толико о тим преговорима…
Један израелски званичник рекао је америчком порталу „Аксиос“ још уочи удара на Бејрут да је „јасно да ће обе стране да начине један корак даље него до сада, али није сигурно да ли могу да избегну пад у амбис“…
А онда се, у петак, над Ираном завијорила црвена застава освете.
Да ли ће читав регион пасти у амбис, или тотална катастрофа још може да се избегне? Коме (не) одговара распламсавање рата, и шта ће урадити либански Хезболах и палестински Хамас после убистава својих истакнутих функционера? Најзад, какву ће улогу одиграти Турска која Израелу прети војном интервенцијом а Израел узвраћа позивом да Турска буде избачена из НАТО-а?
О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали историчар Саша Адамовић и аналитичар Џевад Галијашевић.
Погледајте емисију:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала