Шта се крије иза пометње на светским берзама
21:31 06.08.2024 (Освежено: 22:36 06.08.2024)
© AP Photo / Richard Drew
Пратите нас
Пад цена акција, пре свега на америчким берзама, последица је недовољног поверења инвеститора у адекватност постојећих цена. Некада раније постојало је доминантно уверење да је то процена о будућим пословним перформансама компанија које се котирају на берзи, а сада би то могло да буде и процена о будућим перформансама укупне америчке привреде.
Професор Економског факултета Дејан Шошкић објашњава у емисији Енергија Спутњика коју води Јелица Путниковић да амерички ФЕД, или Систем савезних резерви, није најавио, попут Европске централне банке, пад каматних стопа, те да је то само допринело томе да инвеститори процене да су можда постојеће цене хартија дошле до највишег нивоа и да је време за продају.
Када неколико великих и добро информисаних „играча“ који су компетентни да доносе такве одлуке продају своје хартије, њима се врло често придружују и они који можда не знају и нису сигурни самостално шта би требало да ураде, али копирају друге, верујући да они можда знају више, објашњава Шошкић.
Мислим да је у овом тренутку коректније све то назвати корекцијом наниже, а не берзанским крахом. Треба такође нагласити и то да та корекција није неочекивана. Годинама траје политика релативно јефтиног новца и он се најчешће није користио за узимање нових кредита и инвестиција у привреди, већ за куповину акција. Акције су сада суштински дошле до једног нивоа које је тешко било правдати фундаменталним параметрима.
Амерички долар
© Sputnik / Владимир Трефилов
Пад берзе
Пад берзе се дешава не баш врло често, али није ни ретка појава. Шошкић подсећа на неколико великих падова, од којих су најновији из 1987, 1999, 2001, 2008 године, као и пад проузрокован последицама пандемије из средине 2020. године.
Кад погледамо историју тих финансијских нестабилности и криза, најчешће извориште финансијских криза било је у Сједињеним Америчким Државама, а онда се негативни ефекти шире прво кроз реални сектор САД, а онда и кроз привреде других земаља. То је био случај и 1929, 2008, али и са оном кризом везаном за технолошки сектор везаном за почетак двехиљадитих година.
Људи, па и међународни инвеститори, подсвесно памте Други светски рат и околности које су се тада дешавале. Ово је врло значајно, објашњава наш саговорник, јер је тада читав свет који је у индустријском и финансијском смислу ишта значио био у кризи и огромном опадању економских и финансијских активности. Америка, иако укључена у рат, због своје позиције и одвојености од остатка света читавим океаном који их је штитио од директног мешања у ратна дешавања, учинило је да они доживе незапамћени економски и финансијски бум.
То има последица и данас у понашању инвеститора. Сматра се да где год и кад год да почиње нека нестабилност на Блиском истоку или другде, долар добија на вредности јер људи сматрају да је он валутно уточиште. Новац служи као израз вредности, као средство плаћања, чувања вредности, измиривања дугова… то су неке функције које новац по правилу има. Долар је у свим тим функцијама и даље поприлично заступљен и јак и неће бити лако наћи алтернативну.
Дедоларизација
За сада се замена долара алтернативном монетом још увек своди на покушаје и значајнији негативни ефекти тих експеримената на долар још нису видљиви, али уколико се настави са тим иницијативама, објашњава Шошкић, временом ће се доћи и до правог решења. Оног тренутка када се нађе међународни медијум плаћања, потребно је да у тим валутама постоји довољно дубоко финансијско тржиште, где ће земље моћи да чувају своје резерве.
Десиће се, вероватно постепено и у дужем временском периоду, да постојећи долари почну да представљају валуту која нема довољно бруто домаћег производа и трансакције које се одвијају у тој валути. Десиће се то да има више долара него што се тражи. То ће изазвати ефекат да долар губи вредност и доћи ће до инфлације у Сједињеним Америчким Државама. Ако до тога дође, реално би било за очекивати да независно од постојеће економске ситуације у Америци, амерички ФЕД уђе у озбиљнију, рестриктивнију монетарну политику која ће пре или касније америчку привреду увући у рецесију.
Уколико у периоду који је пред нама дође до значајније дедоларизације, то ће проузроковати нужно рестриктивнију монетарну политику, пад економске активности и вишу инфлацију у самој зони долара.
Рубља и долар
© Sputnik / Алексей Сухоруков
Шта инфлација у Америци значи за остатак света?
Прва последица „дуалног мандата“ долара, односно његовог коришћења у међународној економији, а не само као национална валута Американаца, била је та да је инфлација из САД прешла на остатак света. Овоме су допринеле и неизвесности око рата у Украјини, а амерички одговор на инфлацију био је раст каматних стопа. Ово је имало негативан ефекат на остатак света, јер су морале да се плаћају више каматне стопе на јавни дуг, што је трошак који сви као порески обавезници морају да плаћају.
Америка је због својих интерних разлога да би се борила против негативних последица пандемије дошла до тога да су они ушли у једну огромну фискалну и монетарну експанзију 2020. и 2021. године и то је прошло готово незапажено. Она правила која важе за остатак света и за Европску унију тј. да буџетски дефицит не треба да буде већи од 3 одсто БДП-а очигледно за Америку нису важили. Америка је 2020. године имала фискални дефицит од 14 одсто њиховог БДП-а који је иначе огроман. Слично су наставили да раде и наредне године и то је креирало инфлацију не само у Америци, него и свуда где се тргује у доларима, а то су практично сва робна тржишта.
Поставља се питање, наставља наш саговорник, да ли се онда земље Трећег света могу осећати сигурно уколико држе своје резерве у валути која у неком тренутку може да одлучи да се замрзне? Када је систем базиран на долару, објашњава Шошкић, мање-више све што се тиче међународног плаћања мора да прође кроз систем над којим америчка администрација може да успостави пуну контролу.
Време ће показати колико ће новонастала економска ситуација трајати, али Шошкић верује да ће се тренутна негативна корекција на берзи свакако одразити и на будућу монетарну политику у Америци.
